Danas, 11. aprila 2026. godine, vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju Veliku subotu, jedan od najznačajnijih dana u hrišćanskom kalendaru. Ovo je dan koji spaja stradanje na Golgoti i radost Vaskrsenja, dan tišine u kojem, prema verovanju, Hristos boravi u grobu, dok se dušom spušta u Ad da bi izbavio pravednike.
U hramovima se služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom već počinje praznovanje Vaskrsenja, dok se u domovima polako privode kraju pripreme za najradosniji praznik.
Velika subota je dan strogog posta, ali i unutrašnjeg mira. Ovo je poslednji dan za pripremu hrane i farbanje jaja, ukoliko to niste učinili na Veliki četvrtak ili Veliki petak. Tradicionalno, subota je dan kada se mesi uskršnji kolač.
Vernici posećuju crkvu, pale sveće i u molitvi iščekuju ponoć. Ovo je dan kada treba oprostiti bližnjima i očistiti misli od gneva, a preporučuje se činjenje dobrih dela i pomoć onima kojima je to potrebno, jer se time najbolje priprema srce za vaskršnju radost.
Centralni događaj je vaskršnje bdenje i prva liturgija koja obično počinje oko ponoći, kada se objavljuje radosna vest: „Hristos Vaskrse!“
Budući da je ovo dan tuge zbog Hristove smrti, ali i nade, sve do samog Vaskrsa, u domovima treba da vlada mir. Izbegavaju se proslave, glasna muzika i bilo kakav vid razuzdanosti.
Iako se kućni poslovi oko pripreme hrane dozvoljavaju, treba izbegavati teške radove u polju ili velike zanatske poslove koji nisu u duhu praznika. Velika subota je dan praštanja. Vernici bi trebalo da izbegavaju konflikte, ružne reči i ogovaranje.
Ne dozvolite da se dan svede samo na kuhinju. Izbegavajte da vam forma (hrana i dekoracija) postane važnija od suštine (molitve i duhovnog mira).
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
