Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Srpska pravoslavna crkva ove godine Veliku sredu obeležava 8. aprila.
Velika sreda je treći dan Strasne sedmice. Ovoga dana Crkva se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga.
Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije kao i sa čitanjem molitve Svetog Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni.
U bogoslužbenim pesmama se dirljivo i poučno poredi postupak pokajane bludnice i učenika izdajnika. Služi se Veliko povečerje (kao i u utorak), i nose se crne odežde.
VASKRS 2026. U SRBIJI: Vodič kroz najposećenije svetinje – oaze mira idealne za porodične praznične dane
Pre liturgije, umesto otpusta časova sa izobraziteljnom, sveštenik čita molitvu: „Vladiko mnogomilostivi..“ koja se tokom čitavog Velikog posta čita na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlje.
Zatim sveštenik moli od naroda oproštaj, kao i na početku Svete Četrdesetnice. Isto čine i svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod „Budi imja Gospodnje..“ poslednji put se čita molitva prepodobnog Jefrema Sirina sa tri zemna poklona i po tipiku: „potpuno prestaju pokloni koji se čine u crkvi“.
Ovim se završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana isključivo za stradanja Gospodnja („stradalna“ ili „strasna bogosluženja“).
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Mogu se raditi svi poslovi. Ništa se ne proslavlja i izbegavaju se sva veselja. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.
UDARNA VEST.rs(republika)
