Ova igra svetlosti kod pomračenja za Persijance i druge drevne narode oduvek je značila smrt vladara, od Darija do ajatolaha Alija Hamneija
kroz istoriju tumačen je kao znak rata, haosa, nesreće i pada vladara, a sad se pojavio baš kad je počela invazija Izraela i Amerike na . Za nauku je to samo prelamanje svetlosti kroz atmosferu u vreme potpunog pomračenja Meseca, ali je na društvenim mrežama pokrenuta ista rasprava, kao i u drevna vremena, mada se mora priznati da, osim surovog rata koji je zahvatio ceo Bliski istok i pogibije , istorijskih poklapanja i drugih razloga za to ima mnogo.
VEROVANJE ARIJEVACA
Upravo je u staroj Persiji, čiji je naslednik Iran, krvavi mesec bio znak haosa i nesreće. Ovaj narod u drevna vremena svoju državu je nazivao Eran, što znači zemlja arijevaca. Kod Indoevropljana i njihovih indoiranskih rođaka reč „arija“ značila je plemenit, častan, slobodan.
Drevni persijski mudraci (magi) preuzeli su znanja o astrologiji i astronomiji od Vavilonaca i bili su sposobni da predvide pomračenja, ali su ih tumačili i kao astrološka znamenja. Istoričar Herodot opisao je da su na osnovu potpunog pomračenja Meseca magi predvideli pobedu svog cara Kserksa u pohodu na Grčku u petom veku p. n. e. On je zaista pobedio kod Maratona, na Termopilima i kod Artemizije, ali je izgubio kod Salamine i Plateje.
Krvavi mesec je kod Persijanaca bio i znak opasnosti za vladara. Persijski car Darije III predvideo je poraz uoči bitke kod Gaugamele 331. p. n. e. Tako je i bilo. Aleksandar Veliki ga je pobedio, a Darija su ubrzo ubili njegovi satrapi.
Pomračenje najavilo i ubistvo Cezara
Iako su obrazovani Rimljani, poput Sulpicija Gala ili Plinija Starijeg, nasledili znanje o pomračenjima od Grka, vojnici i političari doživljavali su ga kao veoma loš predznak (prodigium ili omen), koji je povezivan s prolivanjem krvi i smrću ili padom vladara. Jevrejski istoričar Josif Flavije, koji je opisao potpuni pad Izraela pod vlast Rima, povezao je ubistvo Julija Cezara s pomračenjem Meseca, a Kasije Dion s pomračenjem Sunca.
RAT JE BIO BOLJI
Krvavi mesec povezivan je i u novijoj istoriji s istim pojavama. Kad su Amerikanci 20. marta 2003. krenuli u invaziju na Irak, zbog punog meseca nisu mogli da koriste „noćne naočare“. Međutim, u maju, kad je potpuno pomračenje dovelo do pojave krvavog meseca, tadašnji predsednik Džordž Buš proglasio je pobedu, a iračka vojska i policija su raspušteni. Još se vode rasprave da li je krvavi mesec povezan s padom Iraka i Sadama Huseina ili je tek najavio nesreću u kojoj su nezaposleni vojnici i policajci krenuli u osnivanje Islamske države, što je za mnoge bilo gore od rata Iraka i SAD.
U Starom i Novom zavetu upozorenje pred sudnji dan
U Bibliji, Knjiga proroka Joila kaže: „I pokazaću čudesa na nebu i na zemlji: krv i oganj i stubove dima. Sunce će se pretvoriti u tamu, a Mesec u krv, pre nego što dođe veliki i strašni dan Gospodnji.“
Ovo je starozavetno proročanstavo o krvavom mesecu. Međutim, i u Novom zavetu, apostol Petar citira isti stih u svojoj besedi na dan Pedesetnice, povezujući ga s izlivanjem Duha svetoga i početkom novog doba.
Kasnije, u Otkrovenju, Jovan govori o otvaranju šestog pečata i vidi sličnu sliku: „I Mesec posta kao krv…“ Prva četiri pečata dobila su jahače apokalipse, peti molitve mučenika, a šesti uvod u Božji sud nad svetom.
NOSTRADAMUS ZA 2026: „KRAJ VELIKOG CIKLUSA“
U „Proročanstvima“ Mišela de Nostradamusa, u katrenu 1.25, takođe se pominje krvavi mesec. „Izgubljena stvar je nađena, skrivena vekovima… Tad će Mesec završiti svoj veliki ciklus.“
Reč je o Mesečevom ciklusu iz srednjovekovne astrologije koji traje 354 godine i četiri meseca. Po različitim računicama, poslednji ciklus završio se 2025. ili ove godine, a tumači Nostaradamusa veruju da je ovaj krvavi mesec bio pečat na taj period.
Oni navode da su se već ostvarila dva Nostradamusova predviđanja za 2026. On je napisao da će „veliki čovek biti pogođen gromom u toku dana“, što se poistovećuje s ubistvom iranskog ajatolaha Alija Hamneija u 8.15 ujutro prvog dana rata.
Zatim, Nostradamus je naveo: „Veliki roj pčela pojaviće se u noćnoj zasedi“ i to baš u 26. katrenu. Mnogi njegovi tumači veruju da je on opisao salve projektila na Bliskom istoku, koje se najčešće lansiraju noću.
Ako je on bio u pravu, ove godine će još u Švajcarskoj „Tičino biti preplavljen krvlju“, a još niko ne razume katren: „Sedam meseci velikog rata, ljudi mrtvi od zla. Ruan, Evre kralj neće podbaciti.“
Mosad ajatolaha pratio kamerama
Operativci izraelskog Mosada godinama su imali pristup mreži saobraćajnih kamera u Teheranu, preko koje su pratili ajatolaha Alija Hamneija, njegove telohranitelje i druge iranske vođe, što je omogućilo njihovu likvidaciju.
Prema zapadnim medijima, Izrael je hakovao sistem i pristupio gotovo svim kamerama u gradu, a snimke su u Tel Avivu i u centru na jugu Izraela analitičari koristili da izgrade detaljnu predstavu o navikama ajatolahovih telohranitelja, njihovim adresama, radnom rasporedu i osobama koje su štitili.
Posebno im je bila korisna kamera preko koje su pratili gde telohranitelji parkiraju svoje automobile pre dolaska ajatolaha u rezidenciju u Pasterovoj ulici, u centru Teherana. Osim toga, u subotu ujutro Izraelci su ometali rad desetak mobilnih baznih stanica, pa ajatolahovo obezbeđenje nije moglo da primi upozorenje o letovima aviona. Sve je omogućilo izraelskim pilotima da lansiraju oko 30 projektila koji su sravnili kompleks sa zemljom. Kasnije je istom kamerom snimljeno izvlačenje tela ajatolaha iz ruševina, što je bio dokaz njegove smrti.
– Teheran smo poznavali kao Jerusalim. A kad neko mesto poznajete kao ulicu u kojoj ste odrasli, onda primetite i najmanju nepravilnost – izjavio je izraelski obaveštajni oficir za Fajnenšal tajms.
Ovaj list navodi da je istovremeno CIA imala agenta koji je dostavljao ključne informacije. U kombinaciji s izraelskom veštačkom inteligencijom koja je analizirala ogromne količine podataka o kretanju i navikama iranskog rukovodstva, taj je izvor omogućio precizno lociranje ajatolaha na sastanku u rezidenciji koja je napadnuta.
Operacija je planirana mesecima, ali je konačna odluka o napadu doneta kad je potvrđena lokacija ajatolaha. Čim je stigla informacija o tome gde se on nalazi, napad je odmah izveden. Naime, Mosad i CIA bojali su se da bi posle izbijanja rata ajatolah otišao u neki od podzemnih bunkera otpornih na bombe, pa je faktor iznenađenja bio presudan.
UDARNA VEST.rs(republika)
