Jedna od najvećih briga je i to što Hijaloma može prenositi virus krimsko-kongo hemoragične groznice — bolest koja kod ljudi može imati teške i često fatalne posledice.
U regionu je podignut alarm nakon što je u Mađarskoj potvrđeno prisustvo nove, rizične vrste krpelja roda Hyalomma (Hijaloma). Stručnjaci upozoravaju da se ovi krpelji šire ka severnim područjima Srbije i predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi i životinja jer su poznati po agresivnom ponašanju i sposobnosti prenošenja krimsko-kongo hemoragične groznice.
Za razliku od uobičajenih vrsta koje mirno čekaju na biljkama, Hijaloma krpelji aktivno traže domaćina, zbog čega su opasniji. „Vrste roda Hijaloma su vrlo aktivne. Ne čekaju da ih zakačite – one vas same traže,“ upozorava profesorka Nevenka Aleksić sa Veterinarskog fakulteta. Ovi krpelji se mogu prepoznati i po svetlijim zglobovima nogu, što je vidljivo i golim okom, piše Euronews.
Jedna od najvećih briga je i to što Hijaloma može prenositi virus krimsko-kongo hemoragične groznice — bolest koja kod ljudi može imati teške i često fatalne posledice.
– Nažalost, mogu da prenesu veoma tešku hemoragičnu groznicu, koja kod ljudi može imati smrtonosan ishod – ističe profesorka Aleksić. Dodatno, virus se može prenositi i sa čoveka na čoveka putem krvi i drugih telesnih tečnosti, što povećava rizik u slučaju izbijanja epidemije.
Pomeranje staništa ka severu povezuje se sa klimatskim promenama: toplija leta i blaže zime stvaraju povoljne uslove za razmnožavanje i opstanak ovih krpelja. Zbog toga stručnjaci ocenjuju da su severne oblasti Srbije, naročito Vojvodina, izložene većem riziku.
– Krimsko-kongo groznica se do sada javljala do 50. stepena severne geografske širine, a Subotica je već na 46. stepenu. To nas stavlja u direktnu rizičnu zonu – upozorava Aleksić.
Iako su Hijaloma krpelji ranije registrovani u Srbiji, njihova učestalost i agresivno ponašanje sada podižu nivo zabrinutosti. Stručnjaci zato apeluju na oprez pri boravku u prirodi — preporučuje se nošenje zatvorene odeće, upotreba repelenta, izbegavanje duge trave i gustih šikara, kao i temeljni pregled tela posle povratka iz prirode. Takođe, važno je odmah ukloniti krpelja pravilnom tehnikom i obratiti se lekaru ukoliko se pojave simptomi ili temperatura.
UDARNA VEST.rs(republika)
