Pravoslavni vernici širom Srbije danas, 30. aprila 2025. godine, proslavljaju Svetog apostola Jakova, sina Zebedejevog, jednog od dvanaestorice Hristovih učenika. Ovaj praznik, iako nije zapovestani, zauzima značajno mesto u crkvenom kalendaru i vernicima je prilika da se podsete na snagu vere, strpljenje i žrtvu u ime istine.
U hramovima Srpske pravoslavne crkve služe se liturgije i molitve u čast svetitelja, dok se u mnogim mestima održavaju litije, narodni sabori i okupljanja. Vernici u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, kao i u manastirima širom zemlje, posećuju svetinje, pale sveće i mole se za zdravlje, mir i zaštitu porodice.
Posebno se ovaj praznik obeležava u crkvama i manastirima koji su posvećeni Svetom Jakovu, poput manastira u okolini Kuršumlije i nekih crkava u istočnoj Srbiji, gde narod tradicionalno donosi vino i hleb na osvećenje. U pojedinim krajevima južne i zapadne Srbije veruje se da Sveti Jakov štiti od iznenadnih bolesti i nepravde, pa se narod okuplja na molitvu i post, iako nije obavezan postni dan.
U duhu narodnih običaja, vernici se uzdržavaju od teških fizičkih poslova, ne seje se i ne ore, a domaćinstva nastoje da dan provedu u miru i slozi. Stari običaji nalažu da se podeli deo hrane siromašnima ili komšijama, kao simbol milosrđa i zajedništva.
Sveštenici širom Srbije podsećaju da je Sveti Jakov primer nepokolebljive vere i odanosti Gospodu do samog kraja, a njegova žrtva poziva vernike da ne klonu duhom u vremenima iskušenja, već da pronađu snagu u molitvi i ljubavi prema bližnjima.
UDARNA VEST. RS
