Od sticanja nezavisnosti, sumnjičavi su prema Rusiji i njenom uticaju u regionu.
Litvanija, Letonija i Estonija su i dalje priključene na rusku električnu mrežu, ali to će se promeniti u subotu 8. februara 2025. godine. Kako piše Dojče vele, ovaj potez je još jedan znak poverenja u EU, koji sada zatvara poslednju stranicu sovjetske prošlosti ovih zemalja.
U baltičkim zemljama 8. februara počinje nova era.Danas Litvanija, Letonija i Estonija isključuju priključak na rusku električnu mrežu, 10 meseci pre roka.
Ovaj potez je samo simboličan, jer tri države nisu kupovale rusku ili belorusku struju od maja 2022. godine. Korisnici ne bi trebalo da primete nikakvu razliku niti da dožive smetnje.
Da bi ojačale svoje elektroenergetske sisteme, baltičke zemlje su se polako povezivale na zajedničku sinhronu mrežu kontinentalne Evrope, drugu po veličini sinhronizovanu mrežu na svetu posle one u Kini.
Ove tri baltičke države će biti poslednje zemlje EU koje će se pridružiti evropskoj mreži, u kojoj su i Turska, Ukrajina i Moldavija.
Zajednička sovjetska istorija se završava
Više od pet decenija, baltičke države su bile satelitske države bivšeg Sovjetskog Saveza.
Kako piše Dojče vele, „istorijska anomalija“ iz ovih vremena je zajednička električna mreža pod nazivom BRELL.
Ova mreža za prenos električne energije povezuje elektroenergetske sisteme Rusije, uključujući njenu Kalinjingradsku eksklavu, Belorusiju i tri baltičke zemlje. Naziv „BRELL“ potiče od inicijala ovih zemalja.
Sovjetski Savez je priznao nezavisnost baltičkih država 1991. godine. Za baltičke države, otvorenost prema Evropi i EU bio je strateški cilj. Ipak, isključivanje sa integrisane električne mreže zahteva vreme.
Sve tri države su se pridružile EU i NATO-u 2004. godine.
Sve tri takođe koriste evro kao zvaničnu valutu. Sa ukupnom populacijom od nešto većom od 6,1 miliona, Baltik je mali u poređenju sa drugim evropskim gigantima poput Nemačke, koja ima više od 84,5 miliona stanovnika, ili susedne Poljske sa više od 38 miliona stanovnika.
Kaspars Melnis, letonski ministar za klimu i energiju, rekao je da su baltičke zemlje „malo tržište za električnu energiju“, tako da se projekat isključivanja odnosi na „odbranu, energetsku bezbednost, nezavisnost i ekonomiju“.
Nedavni događaji u Ukrajini pokazali su da je„odluka o isključenju bila ispravna“, rekao je on za DW.
Melnis ne očekuje da će napuštanje BRELL sistema uticati na cene električne energije. Ako ništa drugo, novi obnovljivi izvori koji uskoro dolaze mogli bi da donesu niže cene do kraja godine, rekao je on.
„Ostanak u mreži sa Rusijom pokazao bi ranjivost baltičkih zemalja“
Stavljajući sve svoje opklade na elektroenergetsku mrežu EU, tri države demonstriraju svoje evropske veze dok se dodatno distanciraju od Rusije i svoje sovjetske prošlosti.
Od sticanja nezavisnosti, oni su sumnjičavi prema Rusiji i njenom uticaju u regionu.
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Moskva im je uskratila prirodni gas, primoravajući baltičke države da investiraju u neruske alternative kako bi osigurali svoju energetsku infrastrukturu, piše Dojče vele.
Kristin Berzina, izvršni direktor projekta Geostrategy North, nemačkog Maršalovog fonda, rekla je pre rata da mnogi u regionu nisu bili sigurni da li je isključenje iz ruskog sistema i mreže „vredno toga“.
– Građani ne vole da dodatno plaćaju energetsku infrastrukturu, a političarima je teško da objasne zašto su promene neophodne ako se čini da stvari funkcionišu – rekla je ona za DW.
Kako piše nemački list, „ruska ratobornost primorala je baltičke države da preduzmu mere kako bi obezbedili nesmetan protok električne energije.“
– Biti povezan znači biti vezan za protivnika koji tvrdi da baltičke države ne bi trebalo da postoje– rekao je Berzina i dodao da bi „ostanak u mreži sa Rusijom pokazao ranjivost baltičkih zemalja.“
Pored toga, sumnja na sabotažu podvodnih kablova u Baltičkom moru dovela je Evropu i NATO na ivicu sukoba sa Rusijom i do povećanog nadzora mora.
Za baltičke države, energetska nezavisnost znači diverzifikaciju dobavljača energije i upotrebu različitih izvora energije, plus mogućnost integracije više obnovljivih izvora kao što su solarna energija i energija vetra.
Takođe im omogućava da učestvuju na zajedničkom tržištu električne energije EU.
Do 2030. godine EU je postavila cilj da sve članice budu u mogućnosti da uvoze ili izvoze najmanje 15% električne energije proizvedene na njenoj teritoriji u druge zemlje EU.
Brisel je podržao napore baltičkih država sa 1,23 milijarde evra (1,28 milijardi dolara) investicija u veze sa Evropom koje će Litvaniji, Letoniji i Estoniji dati više opcija za pouzdano snabdevanje električnom energijom.
Veći energetski miks će obezbediti stabilan protok električne energije.
Postojeće veze, pomoć Poljske i sabotaže
Glavna veza Baltika sa mrežom EU biće preko nadzemnog dalekovoda LitPol Link koji povezuje Poljskui Litvaniju, koje dele zajedničku granicu.
Ove tri zemlje su takođe povezane sa skandinavskim tržištem električnom energijom, koje je zasebno tržište.
Litvanija ima podvodnu vezu sa Švedskom pod nazivom NordBalt, dok Estonija ima dve direktne podvodne veze sa Finskom – Estlink 1 i Estlink 2 – a kako kažu, treća veza biće gotova do 2035. godine.
Komisija je brzo objavila da napad na kritičnu infrastrukturu neće zaustaviti planirano isključenje sa ruske mreže zbog dodatnog kapaciteta koje su baltičke države izgradile tokom godina.
– Ne postoji rizik za sigurnost snabdevanja električnom energijom u regionu – navodi se u saopštenju Komisije.
Berzina je rekao da su tri baltičke zemlje „učinile mnogo“ u protekle dve decenije da se obezbede energijom, dok su u isto vreme omogućile „veću konkurenciju u sektoru električne energije“.
Zbog „derusifikacije“ energetskih izvora i puteva, dodala je, „politika konkurencije u energetskom sektoru bila je geopolitički veoma moćna“.
