Srpska pravoslavna crkva i vernici u subotu 9. marta obeležavaju Velike zimske zadušnice, poslednje u ovoj kalendarskoj godini.
Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Običaj je da se na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca.
Takođe, nosi se i crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha.
Treća komponenta je sveća, koja je simbol svetlosti Hristove i podseća nas na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Narodna verovanja na Zadušnice
U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih. Takođe, postoji verovanje da ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku.
U istočnim krajevima tog dana ne radi se ništa s vunom, a makaze su zatvorene, da bi i vučje čeljusti bile zatvorene.
Ovaj praznik uvek dolazi u subotu jer je Isus Hrist taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen.
