Tramp se osvrnuo i na situaciju pojedinih zemalja poput Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije
Bivši predsednik SAD i klandidat republikanaca na predstojećim predsedničkim izbirima Donald Tramp, izjavio je da je on jedini američki lider poslednjih godina tokom čijeg mandata Rusija nije napala svoje „susede“, uključujući Ukrajinu.
U intervju za „Vašington post“ Tramp je rekao da predsednik Rusije Vladimir Putin nikada ne bi pokrenuo rat protiv Ukrajine da je on bio na vasti.
– Razgovarali bismo o tome, to bi bio njegov san, ali on to nikada ne bi uradio sa mnom (na vlasti) – istakao je on.
Tramp je kazao da je Putin počeo da razmišlja o napadu nakon povlačenja američkih trupa iz Avganistana 2021. godine.
– Problem je što je sada potpuno druga situacija jer je (Putin) izgubio mnogo ljudi, ali je mnogo napredovao. Preuzeo je veći deo ove zemlje (Ukrajine) – rekao je bivši predsednik.
Tramp je istakao da i dalje smatra da je glavni problem to što „Evropa, kao i ranije za NATO, ne plaća svoj deo“.
On smatra da zemlje Evropske unije treba da ulažu u odbranu isto koliko i SAD, jer je, kako navodi, ekonomija EU „slična po veličini“ ekonomiji SAD.
Tramp se osvrnuo i na situaciju pojedinih zemalja poput Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije.
– Oni koji su blizu, ako se nešto dogodi, oni su u nevolji. Poljska je u drugačijoj situaciji od nekih drugih. Neke od zemalja su mnogo dalje. Trebalo bi da plate koliko i mi – rekao je Tramp.
Kada je reč o predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, Tramp je rekao da se „dobro ponaša prema njemu“.
– Obojica želimo da se ovaj (rat) završi i obojica želimo fer dogovor i biće fer – naglasio je Tramp.
Stoltenberg poručio evropskim liderima da se ne plaše Trampa, već da sarađuju sa njim
Odlazeći šef NATO-a, Jens Stoltenberg, poručio je evropskim liderima da se ne plaše republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, već da sarađuju sa njim.
Generalni sekretar Alijanse je, dan pred odlazak sa funkcije, u intervjuu za Politiko kazao da skeptične evropske vlade „treba da urade sve što mogu“ kako bi ubedile Trampa da i dalje održi američku podršku Ukrajini, ukoliko bude pobedio na novembarskim izborima.
– Ko god bude pobedio na izborima za predsednika SAD u novembru, mislim da je važno da se evropski saveznici angažuju kako bi obezbedili da SAD nastave da podržavaju Ukrajinu – poručio je Stoltenberg.
Iako je vodio NATO kroz period burne Trampove administracije od 2017. Do 2021., Stoltenberg nije želeo da spekuliše zašto se Tramp prošle nedelje narugao ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, nazvavši ga „najvećim trgovcem u istoriji“.
Šef NATO je, ipak, podsetio na Trampove napore da kao predsednik obezbedi protivtenkovsko oružje „Džavelin“ za Ukrajinu.
On je dodao da bi svi evropski saveznici trebalo vrlo jasno da stave do znanja Americi da Ukrajini neće doneti mir ako ne bude mogla da nastavi da postoji kao suverena i nezavisna nacija.
Tramp je uložio mnogo energije kritikujući Evropu, posebno Nemačku, što nije ispunila cilj NATO o izdvajanju dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, dok je u vreme Stoltenbergovog mandata broj zemalja članica Alijanse koje su ispunile taj cilj skočio sa tri na 23.
– Loša vest je da dva odsto nije dovoljno – kazao je on, dodajući da ne želi da određuje koji bi to procenat trebalo da bude jer mnogo zavisi od toga kako zemlje članice organizuju svoju odbranu, ali da je očigledno da to treba da bude znatno više od dva posto.
Stoletenberg je takođe odbacio sugestije koje dolaze od baltičkih zemalja da bi Nemačka i region Baltika mogli da se nađu na meti ruskog napada u roku od pet godina.
– Ne bi trebalo da govorimo da je neizbežno da će Rusija napasti. Suština je u tome da je NATO tu da bi sprečio da se to desi – rekao je on, dodajući da sve dok je Alijansa snažna i jedinstvena Rusija neće napasti.
Stoltenberga će na funkciji, na kojoj je proveo deset godina, u utorak naslediti bivši holandski premijer Mark Rute, za koga ima ljubazne reči.
– Apsolutno sam siguran da Mark Rute ima sve kvalifikacije da bude savršen i sjajan generalni sekretar. Mislim da je to snaga demokratskih nacija i institucija da se mi na vrhu menjamo. To je deo onoga što NATO čini jakim – poručio je Stoltenberg, preneo je Tanjug.
UDARNA VEST.rs (republika)