Na današnji dan praznujemo osvećenje preslavnog i prevelikog hrama u Jerusalimu, ne onog što ga car Solomon podigao na gori Moriji, nego onog što ga je car Konstantin sagradio sa majkom Jelenom, i tako očistio i obnovio sveto mesto, oskvrnavljeno neznabožačkim bezbožjem.
Posle dobrovoljnog stradanja i smrti GospodaIsusa Hrista, Njegovog vaskrsenja i vaznesenja na nebo, to sveto mesto, na kome se izvršilo spasenje ljudi, bilo je oskrnavljeno od Hristovih neprijatelja. Najviše ga je oskrnavio rimski car Adrijan pomoću demonskih idola i žrtava. On je, naime, naredio da se na mestu Jerusalima, razorenog Titom, podigne grad i da se grob Gospodnji zatrpa zemljom i mnoštvom kamenja.
Na gori gde je Gospod razapet, on je podigao hram boginji Veneri i postavi njen kip, a nad grobom Gospodnjim postavio je kip Jupitera. Tu su se njima kasnije prinosile žrtve.
Isto tako i u Vitlejemu, gde se rodio Isus Hrist, „on namesti idol Adonisa, te se i to sveto mesto skvrnavljaše sramnim delima. A na mestu gde se nalazio hram Solomonov on podiže idolopokloničko idolište. Sam pak grad on nazva Elija, jer mu ime beše Elija – Adrijan, i naredi da ga niko ne sme nazivati Jerusalimom“.
On je sve to uradio, kako se veruje, da bi se izbrisala uspomena na Isusa Hrista.
„On promeni ime gradu, u kome Hristos učini mnoga čudesa, i načini demonska žilišta na mestima Hristova rođenja, raspeća i pogrebenja, da bi kasniji naraštaji roda ljudskog potpuno zaboravili Hrista i da se nikada ne bi opominjali onih mesta na kojima je Hristos živeo i učio. Međutim, sam Adrijan pogibe sa šumom, a sveto mesto Car slave opet proslavi“.
Car Konstantin i njegova majka Jelena, posle smrti Adrijana, poželeli su da obnove Jerusalim, da sagrade Božji hram na onom mestu gde je „hram tela Hristova bio razoren i za tri dana podignut, i da sva sveta mesta očiste od demonskih prljavština i osvete“.
Car Konstantin je poslao majku Jelenu sa mnoštvom zlata u Jerusalim i poslao pismo patrijarhu Makariju da se postara oko zidanja crkve.
„Doputovavši u Jerusalim, sveta Jelena poruši u njemu sve idolopokloničke hramove, idole uništi, i sav grad očisti od neznabožačkih poganština, i obnovi. Pronađe ona i Časni Krst Gospodnji i grob, razmetnuvši zemlju i kamenje kojim grob beše zasut, i sagradi na tom mestu ogromnu crkvu, čiji krov obuhvati oba ta mesta, i mesto gde se Gospod raspe i mesto gde se pogrebe, jer se nalažahu nedaleko jedno od drugog, kao što primećuje evanđelist Jovan: Bejaše blizu onoga mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov“.
„Onde dakle petka radi Jevrejskoga, jer beše blizu grob, metnuše IsusI tako jednom crkvom obuhvati ona i Golgotu i grob Gospodnji“.
Ta crkva je dobila ime Martirion što u prevodu znači svedočanstvo.
„Svedočanstvo vaskrsenja Hristova, pošto na tom mestu Hristos umre i vaskrse.
Sveta Jelena je podigla i druge crkve: u Vitlejemu, na gori Maslinskoj, i Getsimaniji, i na mnogim svetim mestima.. Ipak crkva nad grobom Gospodnjim je bila najlepša i najveća, međutim nije dočekala završetak njene gradnje. Vratila je svom sinu i umrla. Hram je inače građen deset godina.
Kada je crkva dovršena, car Konstantin je naredip da se episkopi sa svih strana sakupe u Jerusalimu na osvećenje hrama.Došao je i on sam.
I hram Vaskrsenja Hristova je osvećen 13. septembra 335 godine (po novom kalendaru 26. septembar), na tridesotogodišnjicu carovanja Konstantinova, kada je i sav Jerusalim bio obnovljen. Prisutni sveti Oci, po ugledu na Stari Zavet, odrediše da se uvek praznuje dan osvećenja hrama.
„Jer kao što u Starom zavetu Juda Makavej, očistivši najveće svetilište – Svetinju nad Svetinjama – od oskvrnavljenosti Sirijskim idolosluženjem, odredi da se stalno praznuje njegovo obnovljenje, o čemu se spominje u Jevanđelju“.
UDARNA VEST.rs(republika)
