Da je nesto trulo u drzavi Danskoj jos uvek nije dokazano, ali da je srpska košarka na pravom putu ka potpunom uništenju po svim merilima i kodeksima, pokazuje i primer Alena Smailagića.
– Ali neke stvari koje su se dešavale u zemlji, nisam hteo da budem deo toga. Ne želim ni sa kim da se bijem. Samo želim da igram košarku i konačno uživam u njoj – Smailagićeva je izjava nakon odlaska iz Srbije koja je jako odjeknula u svim medijima.
Košarkaški kuloari odmah su je krenuli povezivati sa klubaštvom pa su razlog za ovoliku gorčinu krenuli tražiti u suprotnom taboru (čitaj Crvenoj Zvezdi).
Međutim, ispostavilo se jako brzo da je istina mnogo bolnija, surovija i poražavajuća za sve nas – Smailagić je godinama ucenjivan, manipuliran i reketiran od strane svog matičnog kluba KK Beko iz Koteža, odnosno kriminalnog miljea iz njegove uprave.
Da tragedija bude veća, lanac onih koji su 24-godišnjem košarkašu svakodnevno zagorčavali život i uterivali i strah u kosti, proteže se od predsednika kluba Damira Bogućanina, funkcionera Zorana Škorića (protiv kojih je Smailagić i podneo krivične prijave), pa sve do agenata i struktura iz vodećih sportskih organizacija iz zemlje, ali i šire.
Bogućanin i Škorić su blisko sarađivali sa Kostom Jankovim, iskusnim liscem, bivšim agentom sada sa novim, modernim zvanjem – konsultant, rekruter, koji se bavi i konsaltingom. Moderna zanimanja sa „uvoznim“ imenima koja prikrivaju pravo stanje stvari i čime se dotični zaista i bavi.
Hvaleći prijatelje i partnere iz KK Beko, Jankov je u jednom od intervjua istakao da čelnike tog kluba ne interesuje veliki broj igrača.
– Oni po generaciji traže jednog oko kojeg će da razviju program kako bi se napravio taj jedan kvalitetan igrač – govorio je Jankov.
U prevodu – tipuju najperspektivnije dete i kreće se sa manipulacijom roditelja maloletnika, kako bi se potpisali diskutabilni ugovori od kojih će profitirati pomenuto rukovodstvo kluba, agent i ostale prateće strukture. Praktično, još prostije – uvuku dete u vrzino kolo iz koga izlaza na lep način izgleda – nema.
I sve to ne bi išlo baš tako glatko da ovaj kriminalni milje nema pokriće u vidu bliskih odnosa sa predsednikom OKS Božidarom Maljkovićem preko Jankova koji mu je blizak saradnik, a ujedno i veza sa Zoranom Radovićem, sadašnjim funkcionerom FIBA. Poveznica – neka stara vremena i splitska Jugoplastika.
Kratka digresija, uz takve funkcionere i ne čudi što je FIBA odavno u službi NBA sa namerom da evropsku košarku potpuno degradiraju i od nje naprave tle za evropsku verziju NCA-a, od čega će profitirati jedino funkcioneri FIBA.
Al da se vratimo u Srbiju i da stavimo prst na čelo i zapitamo se – kojim putem mi to idemo i kome dajemo našu decu da ih vode, vaspitavaju kroz sport?
Kome mi to dajemo košarku kada član predsednistva KSB, drugi na listi na zvaničnoj web stranici KSB Damir Bogućanin, ucenjuje igrače, reketira ih i zbog njega beže iz Srbije?
Koliko još takvih „reketaša“ sedi u košarkaškom vrhu Srbije i uništava našu decu i omladinu i kao ljude i kao sportiste?
Košarkaška zemlja… Pa takva ima jasan sistem i plan za razvoj, strategije ali i udruženja za zaštitu prava kako klubova, tako i igrača. A mi… Primer Smailagića dokazuje da smo jako daleko od toga.
I važno je ko je kriv, ali to pitanje trenutno može da sačeka odgovor jer važnije je već ovog trenutka staviti prst na čelo i zapitati se – kuda mi to idemo? Alen nije ni prvi, ali hrabrost da kaže sve javno morala bi alarmirati sve strukture da bude poslednji u ovom kriminalnom lancu koji godinama funkcioniše bez ikakvih konsekvenci. Sem po srspku košarku. I po psihofizičko zdravlje onih koji je nose – igrača.
Dotakli smo dno. Miševi kolo vode jer mačke sa autoritetom i konkretnom strategijom nema još uvek.
Prvi dan oktobra mora biti kraj svega ovoga. Pa srpska košarka u pukovnike – ili pokojnike. Nema druge.
UDARNA VEST.rs(republika)