Ožalošćene porodice ubijenih u Duboni i Malom Orašju nalaze se u Specijalnom sudu u Beogradu, gde je počelo suđenje osumnjičenom Urošu Blažiću (22) iz Dubone kod Mladenovca, koji je 4. maja prošle godine u krvavom piru ubio devet, a teško ranio 12 žrtava.
Okrivljeni Uroš i Radiša Blažić danas da iznose odbranu, a nakon što oni završe, saslušaće se oštećeni. Uroš Blažić na pripremnom ročištu koje je bilo 26. jula u sudnici Okružnog zatvora u Beogradu priznao je krivicu za zločin gde je naveo „da ne zna šta ga je obuzelo te večeri“.
12.56 – Za govornicom je otac Uroša Blažića, Radiša
U pratnji sedam čuvara za govornicu je izašao drugookrivljeni Radiša Blažić, koji je stao za govornicu kako bi izneo svoju odbranu.
– Želim svima da se obratim, bol i žal koju osećam, gde je tamna sila prirode učinila da moj sin počinio takav masakr. Verujte, pa ja bih i za najmanju povredu i ranu dao svoj život. Branio sam narod, ali najteže nešto što čoveku može da se desi jeste da vam sin uradi ovako nešto. Sina ne mogu da opravdam za ono što je uradio, ali želim da kažem da ja nisam lud i da me ubijete u četiri zida ne mogu to da uradim. Velika je ovo žalost, porodice žrtava osećaju bol i patnju, ali verujte ja ovo što osećam jer ja to garantujem svojim životom, uz post i molitvu ja se molim da žrtve vaskrsnu. Ja sam u neverici da je to moj sin uradio. Njegova majka i ja smo ga vaspitali da bude pošten, da završi škole, da bude domaćin.
Svi znaju ko sam ja, šta sam, odakle sam potekao i šta sam postigao. Ponišavao sam devetke da bi dobio deset. Uhapšen sam i od tada sam bio u četiri zida, ekran televizora sam video 2. avgusta kad sam pušten na šetnju u trajanju od 15 minuta. Nisam išao u lov da ne ubijem životinju nedužnu, a ne da naoružavam svog sina da pobije te ljude. Ubio je momka sa kojim sam bio na nekom veselju. Sećam se imao je košulju boje trule višnje, e ja ću njega žaliti do kraja života. Želim sve ovo sa ispričam jer ja ovde branim uniformu, svoju čast, državu. Nisam lopov, štedeo sam svoje plate, nekada sam imao platu šest maraka. Vratiću se na to da mi se sin nikada nije poverio. Čitao sam u novinama da je moj sin imao majicu koja veliča neki terorizam, a tu majicu mu je kupila moja majka u Mladenovcu i koštala je 200 dinara. Evo, ja bi dao svoju glavu, streljajte me, stavite me u vreli kov, ali nemojte da sumnjate da je bilo šta od tog oružja moje. Pa u toj kući, na imanju bilo je uvek 15, 20 ljudi jer smo imali radnike. Trebalo bi da me da ubije da mi olakša muke.
Radiša Blažić je počeo da plače.Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se vrati u normalu kako bi nastavio svoje izlaganje. A za reč se javio i tužilac Ivan Konatar koji je imao primedbu na iznošenje odbrane.
Konatar je naveo „da nisu čuli nijedan deo koji je vezan za optužnicu i za delo za koje se tereti.“ Sudija Lidija Jovanovski je zatim upozorila i pitala Radišu Blažića da joj kaže da li ima nešto pored onog što je izjavio u tužilaštvu, ali joj je on kratko rekao: „Nema, ostajem pri svemu što sam rekao.“
Branilac Radiše Blažića zatražio je od njega da mu ispriča da li je tog dana primetio nešto neobično u ponašanju svog sina Uroša, a što bi možda dovelo do ovakvog zločina. Radiša je kazao da se tog jutra video sa sinom jer su išli po pečenje, a kasnije je Uroš otišao da se odmori kući.
– Dobio sam poziv oko 12 sati uveče gde mi je rečeno da dođem u centar sela i da je Uroš ubio dvojicu momaka. Tim činom je ubijen i moj život, ništa nije ukazivalo na to da će se tako nešto desi. Nismo se tog dana sporečkali, a kamoli da će doći do ovakve strahote, pokolja, užasa.
12.53 – Advokat oštećenih: Ostali smo bez glavnog odgovora „zašto?“, sudija opomenula Blažića
Advokat oštećenih Stefan Stefanović nakon pauze naveo je pritužbu sudskom veću da se Urošu Blažiću skrene pažnja da se ne smeje i ne priča sa policajcima, jer to jako iritira i nervira ožalošćene porodice. Sudija Lidija Jovanovski uputila je primedbu Blažiću gde je navela da to neradi, iako ga ona nije videla.
Zatim se za reč javio advokat Nebojša Perović, punomoćnik jednog od ranjenih mladića,
– Mi smo ovde danas ostali bez glavnog odgovora „zašto?“. Okrivljeni je ovde danas pričao o svemu, samo ne o onom što je trebalo. Takođe, stavljamo primedbu u ime oštećenih, da je njihov bol koja je inače, manja od izgubljenih života, ali je ovakvom odbranom uvećana. Okrivljeni svojom odbranom navodi da su svi krivi i samo je o tome hteo da priča, a preskočio je deo zbog koga svi ovi ljudi ovde pate. Sračunata mu je odbrana, potrebne su mu bile beleške, osobi koja je tako nešto uradila. Nije nam ništa razjašnjeno o tom zločinu.
Sudija je nakon ovih reči navela da okrivljeni ima pravo da se brani kako želi, kao i da ima prava na to da li će odgovorati na pitanja ili ne.
12.15 – Blažić: Surova sudbina, osećam se loše – USLEDILA PAUZA
Advokat Petar Luković pitao je svog klijenta Uroša Blažića da mu objasni kakav je bio kao dete, da mu ispriča o svom životu, ali je tužilac Ivan Kontar reagovao i došlo je došlo je do rasprave koju je sudija Jovanovski prekinula tako što je odbila pitanje.
Advokat Luković je zatim pitao Uroša Blažića kako se oseća nakon svega.
Uroš Blažić: Osećam se loše. Kada sam čitao optužnicu nije mi bilo dobro i osećam se loše i za jednu njihovu ranu, a kamoli sve ovo što sam im uradio. Ne mogu da vratim vreme i ono što sam uradio svojim vršnjacima. Surova sudbina.
Uroš Blažić je na pitanje advokata oštećenih porodica, tačnije punomoćnika koji zastupa žrtve iz Malog Orašja kako se njegova izjava danas razlikuje od onoga što je rekao u tužilaštvu, a navodi se u optužnici Blažić je odgovorio: „Znam da je optužnica drugačija, ali ovo što sam danas rekao je tačno, sve vezano za oružje. Ne želim da moj otac nedužan plaća ono što sam ja uradio. Neću da se kunem, ali tačno je ono što sam danas rekao. Neću da odgovaram na pitanja jer nisam sposoban pravilno da se izjasnim, a ne želim da se nešto uzme iz konteksta. To je jedini razlog iz kog ne želim da pričam.“
UDARNA VEST.rs (Kurir)
