Nakon kišovitog i relativno prijatnog maja, u Srbiji od četvrtka počinje prvi toplotni talas ove godine, s temperaturama i do 35 stepeni! Ovako visoke temperature mogu da budu opasne ne samo za starije ljude i hronične bolesnike već i za sve ostale, uslovno zdrave, pa stručnjaci za Kurir apeluju na oprez i savetuju kako da se ponašate tokom ovih vrelih dana!
Prema prognozi RHMZ, danas počinje niz od pet dana s temperaturama preko 30 stepeni, a u nedelju nas širom Srbije očekuju i temperature od 34 do 35 stepeni.
– Prvi i osnovni savet i za zdrave i za već obolele osobe je da se, ukoliko je to moguće, fizički i mentalno poštede dodatnih napora, kao i da izbegavaju da budu napolju u najtoplijem delu dana, a to je od 11 do 16 časova – započinje za Kurir priču dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine.
Šetnje, kako kaže, ne treba nikako u potpunosti zapostaviti, ali ih treba praktikovati rano ujutru ili u predvečerje. Ishrana treba da bude lagana.
– Neki još uvek ne odustaju od roštilja i čvaraka, ali moraju da znaju da to povećava nivo kalorija u organizmu, te telo mora da upotrebi svu snagu da to svari. Povećava se temperatura organizma, a napolju već Afrika… – kaže ona i dodaje da bi ishrana trebalo da bude bazirana na unosu lake hrane, voća i povrća. Najbolje u svežem obliku.
Obavezan je unos tečnosti, posebno vode. Međutim, ne treba se nalivati, već se hidrirati pomalo, kontinuirano, dok oblačenje treba da bude primereno – lagani, lepršavi materijali, a ne sintetika i čvrste tkanine, pripijena i tesna odeća koja ne dozvoljava rashlađivanje tela i znojenje, čime se dodatno pregreva organizam.
– Preporučljivo je zatamnjivanje prostorija, kao i povremeno pravljenje promaje. Klima je neophodna u savremeno doba, ali u sobi ne bi trebalo da bude više od šest do sedam stepeni razlike u odnosu na spoljašnju temperaturu.
Rizične grupe su, kako se često navodi, oni koji boluju od hipertenzije, problema sa cirkulacijom, dijabetesa, cerebrovaskularne patologije, hroničnih bolesti pluća i slično, ali dr Šehić napominje da su u najvećem riziku oni koji se ne pridržavaju saveta.
Pomoć osobama kojima pozli
Hladovina i postepeno rashlađivanje
Osobu kojoj pozli zbog vrućine treba smestiti u hladovinu, pomoći joj da sedne ili, ukoliko je to moguće, legne, kaže dr Radmila Šehić.
– Treba joj pomoći da se raskomoti, a onda je lagano rashlađivati i stavljati joj obloge na vrat, unutrašnju stranu ruku, grudi… i davati da polako unosi tečnost. Ukoliko je osoba bez svesti, treba je staviti na bok, početi postepeno s rashlađivanjem i zvati lekara – kaže dr Šehić i naglašava da deca do 12 godina nemaju razvijen centar za termoregulaciju, te da je potreban poseban oprez.
– Visoke temperature utiču na pad krvnog pritiska, pa se može desiti da čak i mladi ljudi koji su duže vreme bili izloženi visokim temperaturama osete malaksalost, slabost, vrtoglavicu… Moguća je i sunčanica, a kao najozbiljnija komplikacija javlja se toplotni udar, koji predstavlja slom celog našeg centra za termoregulaciju – upozorava ona.
Pacijenti koji boluju od neke hronične bolesti, naročito kardiovaskularnih bolesti, treba da izbegavaju napore i da se ne opterećuju teretom prilikom kupovine, kaže za RTS dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći:
– Ne nositi ništa teško, pokušajte da izbegnete uzbrdice, naročito kad je vlaga i kad je jako toplo, jer i tada srce radi pod povećanim naporom – upozorava dr Stefanović.
UDARNA VEST.rs (kurir)
