Kada kažemo „Novi primitivizam“ ili „Top lista nadrealista“, kao i „Zabranjeno pušenje“, prvi sinonim je dr Nele Karajlić, odnosno Nenad Janković, čovek koji je pored ove tri navedene stvari poznat kao autor tri knjige, režiser, scenarista, ali i glumac. Bio je svedok mnogih sportskih događaja koji su obeležili sarajevski klubovi, ispratio je i Zimske olimpijske igre. Oprobao se i u fudbalu kada je bio član UO FK Partizan. O svim ovim temama, dr Nele je govorio za Sportal.
Iako ste bili navijač Želje, kada ste došli u Beograd počeli ste da navijate za Partizan, čak ste bili i član Upravog odbora kluba?
Ako me je deda navukao da navijam za Želju, moj sin me navukao da navijam za Partizan. On se rodio 1997. i moj drug Šunja koji je muzičar i s nama je radio razne stvari. On ga je nagovorio da navija za Partizan. I to ga je, kako se to kaže, potkupio. Rekao mu je, kupiću ti loptu, ako budeš navijao za Partizan. I on je rekao, navijam za Partizan. I pošto je moj sin čovek od reči, nikada nije promenio to mišljenje. E, onda sam ja po prirodi stvari počeo sa njim, ajde kao za Partizan, iako zaista nemam nikakav, kako da kaže, nikakav odnos loš prema bilo kom drugom klubu. I negde 2014. je došlo u Partizanu do promene i mene su zvali. Budući predsednik me zvao i pitao, da li bih bio u UO. Ja sam se čuo sa Bjelom, Draganom Bjelogrlićem, koji je baš teški Grobar. Ja sam onako švercovani Grobar. I on je rekao meni, odnosno nas dvojica smo rekli, ajde da uđemo, ali moramo da im kažemo da mi nismo tu da dižemo ruke. I to je bio jedan jako uzbudljiv period u mom životu, koliko ga se ja sećam. Nije nam trebalo mnogo da vidimo koje smo budale, koliko smo naivni, ali mi smo to znali. Mi smo znali da nemamo nikakve šanse, ali jednostavno ne bih ovako mogao slobodno pred tobom da pričam, a da nisam to pokušao da uradim. Mi smo imali jednu ideju da pokušamo da taj Ustav Fudbalskog kluba Partizan modernizujemo. On funkcioniše isto manje-više od 1945. Sama činjenica da se institucija na kojoj se promenila Uprava i Skupština Partizana zove Zbor. Znači ja sam za tu reč čuo u trećem osnovne. To to govori kako je to zarđao sistem i mehanizam i koliko je lako tim zarđanim mehanizmom loše upravljati. Druga stvar, mi smo imali tada sukobe, nikakav to nije ozbiljan sukob, ali sukobe mišljenja sa starijim i ozbiljnim članovima UO, jer oni su videli da mi to nešto pokušavamo, ali nije im bilo jasno k’o nas šalje. Uglavnom mi smo do jednog trenutka čak uspeli da još dva-tri člana Upravnog odbora navučemo pod znacima navoda na našu stranu. I jedan od njih je bio Ostoja Mijailović, on je bio tu, on nas je razumeo, samo što je on mnogo inteligentniji, ima više iskustva u tim, kako se kaže, diplomatsko-političkim borbama od dva umetnika koja su budale. I sve je to negde mirisalo da bi se moglo desiti neka dobra stvar, da bi se moglo desiti neko menjanje tog mehanizma. Sve je to izgledalo da će se i dogoditi, ali smo te jedne nesrećne večere izgubili od onog Augsburga i ispali iz Lige Evrope. Onda je došlo do raznih incidenata unutar kluba, ovi su prijatelji ovim, ovi ovima, i počelo je, izašlo je iz tog akademskog odnosa jednih sa drugima i ja sam tada shvatio da ja nemam dva života. Da ne mogu da se borim, jer to je politika u suštini. Ajde da uđem u neku stranku i pokušam da uzmem vlast. Jer to je isti je princip rada. Čak je teže osvojiti Partizan nego vlast u Srbiji. Međutim, jedna lepa stvar se tu dogodila, potrefilo se da je 70 godina kluba i Bjela i ja smo zaista napravili jednu predivnu predstavu u Narodnom pozorištu, na koju su došli svi, i jedna i druga strana, i košarkaši, i ne znam, fudbaleri. Zaista sam ponosan što sam bio deo toga. Bjela je tu radio mnogo više od mene, ja sam mu dao neke početne inicijacije, neku glavnu liniju dramaturšku, ali taj osnovni deo posla je on preuzeo na svoja pleća i on kao izuzetan reditelj je to zaista izveo savršeno do kraja. I nikada mi neće biti žao što sam bio deo uprave Partizana, ne samo zbog toga, nego i zbog činjenice što sam upoznao grupu JNA, koja je jedna sjajna ekipa, koja je imala taj grobarski treš romantizam, koji je ozbiljan umetnički koncept i to sve što su oni radili i u tim svojim malim fanzinima, a naročito na tim muralima po Dorćolu, to je jedinstven umetnički koncept. Ja verujem da će jednog dana neki ozbiljan istoričar umetnosti zašiljiti tu olovku i napisati o tome nešto, jer toga u svetu nema. To je fantastično. Ja sam ponosan što sam bio sa tim momcima ne samo u kontaktu, nego i na sceni. Mi smo zajedno pevali pesmu grupe ITD – Dobro pamtim sve.
Nakon epizode u fudbalskom klubu, rado ste viđen gost na košarkaškim utakmicama crno-belih. Šta mislite o Partizanu na čelu saŽeljkom Obradovićem?
Ja stvarno ne mogu da razumem ljude koji nešto govore protiv Željka, na bilo koji način. To je čovek koji je svojim povratkom u Partizan prodao 20.000 sezonskih karata za po 50.000-60.000 dinara. Pa ne postoji važniji cilj nego da imaš punu dvoranu. Šta znači meni da smo Monako, da igramo na fajnal-foru, a imamo 1100 ljudi na utakmici i uvek možeš naći kartu i uvek imaš tamo slobodno mesto. Kada su Napolitanci uzimali Maradonu, nisu oni uzeli Maradonu da osvoje Skudeto, iako su ga osvojili. Nisu oni uzeli Maradonu da osvoje neki evropski kup, iako su ga osvojili. Oni su uzeli Maradonu da napune stadion, da im taj stadion, kako već se već zove u Napulju, “ Sveti Nikola“ ili „Santa Maradona“ kako god. To što je Željko došao i napunio tu dvoranu i što je pokazao Evroligi, šta znači košarka i šta znači da je puna dvorana na svakoj utakmici. To je najveći mogući naš dobitak. Jedne godine je mogao da uđe u fajnal-for, druge godine nije. Sledeće će ući. To niko ne može da zna. U košarci je vrlo teško, naročito kada imate takvu jednu Evroligu u kojoj će Lesor prekosutra igrati za njih, a ovaj za nas, a ovaj ovo. Ko zna šta se tu sve može desiti za godinu, dve ili tri. Pa da smo one tri utakmice protiv Reala, kad je Partizan vodio 2-0 i kad su se potukli, da je moglo da organizuje utakmica na stadionu JNA, da ga zatvore i da naprave parket na centru, prodali bi 50.000 ulaznica. Ta kombinacija Ostoja Mijailović, Zoran Savić i Željko Obradović, to je kombinacija koja je dovela publiku u dvoranu.
UDARNA VEST.rs (Sportal)
