Ovonedeljni signal ruskog predsednika Vladimira Putina da je otvoren za mirovne pregovore treba posmatrati sa velikim oprezom i imajući u vidu prethodna ukrajinska i zapadna iskustva sa ruskom diplomatijom.
U petak se podigla velika bura oko pregovora, u istom mesecu kada je Moskva pokrenula treću invaziju na Ukrajinu severno od Harkova.
Novinska agencija Rojters citirala je četiri izvora, u izveštaju dvojice iskusnih i dobro obaveštenih novinara iz Rusije, koji tvrde da je Moskva voljna da razmotri mirovne pregovore koji bi zamrznuli trenutnu rusku okupaciju oko petine Ukrajine, piše CNN.
Putin je odgovorio na ovaj izveštaj sugerišući da je Rusija voljna da razgovara o miru i to na temelju ranijih sporazuma. Nagovestio je da misli na propali dogovor iz Istanbula, neposredno nakon početka rata 2022. godine, koji nije zaživeo ponajviše zato što su moskovske snage tada još harale po ukrajinskoj teritoriji, a njihovi masakri oko Kijeva izašli su na videlo.
Kijev bi morao da se pomiri sa gubitkom teritorija
Ideja iznesena u Rojtersovom izveštaju znači da bi Moskva odustala od deklarisanog cilja zauzimanja celog Donjecka, ali bi istovremeno značila da Kijev mora da se pomiri sa gubitkom teritorija.
Kontekst Putinovih primedbi bio je ključan. Iznesene su tokom poseta beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku. U prošlosti je neposredno nakon takvih poseta Kremlj koristio belorusku teritoriju za vojne poteze u Ukrajini, dok je u petak njihov susret održan tokom zajedničkih vježbi sa taktičkim nuklearnim naoružanjem. Putin je govorio o miru u situaciji koja je ukazivala na sasvim suprotno.
Putin je doveo u pitanje legitimitet ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kojeg je Moskva više puta napadala zato što je Kijev morao da odlaže izbore upravo zbog rata koji je Putin započeo.
Istovremeno su se pojavili nepotvrđeni izveštaji da je privatni avion bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča sleteo u Belorusiju. Proruski orijentisani Janukovič pobegao je iz Ukrajine 2014. nakon što su vladine snage ubile desetine demonstranata u središtu Kijeva.
Sama mogućnost njegove prisutnosti dok se sastaju Putin i Lukašenko dovela je do nagađanja da se Moskva ponovno nada orkestrirati povratak svog saveznika na vlast u Ukrajini.
Rusi su i ranije želeli da postave predsednika, moguće je da im je to i dalje plan
Manje agresivan ruski cilj u Ukrajini – osim potpune ili delimične okupacije – uključuje postavljanje predsednika u Kijevu koji se smatra lojalnim i koji će zaustaviti približavanje Ukrajine Evropskoj uniji i NATO-u.
Bila je to nerealna ideja pre invazije 2022. godine, a pojavila se i tokom prekinutih pregovora u Istanbulu. Sada bi verovatno okupacijske ruske snage trebalo da nametnu Janukoviča stanovništvu koje kipti od besa zbog brutalnosti Kremlja.
Čemu onda priča o miru, naročito kada se čini da Rusija ostvaruje najveće uspehe na frontu u poslednjih nekoliko meseci, ako ne i od početka invazije?
Diplomatija je uvek bila vojni alat Kremlja. Govorilo se o miru i u Siriji 2015. godine dok su ruski avioni gađali civile u područjima pod kontrolom pobunjenika. Pregovaralo se 2015. o miru s Ukrajinom, dok su ruske trupe i ukrajinski separatisti bili usred snažnog napada na strateški ukrajinski grad Debalceve.
Sumnjive namere Moskve
Nije cinično sumnjati u iskrenost Rusije kada pregovara, već je to praktična nužnost. Iskustvo pokazuje da Rusija pregovore smatra vrednim u slučaju da neočekivano dovedu do korisnog ishoda bez nasilja ili daju protivniku razloga za zaustavljanje borbi kako bi pokušali da podstaknu dogovor.
Moskva sada možda ponovno razgovara o miru iz dva razloga. Prvo, Ukrajina i njezini saveznici sazivaju mirovni samit u Švicarskoj u junu, gde će se bez Rusije raspravljati kakav bi dogovor mogla da prihvati. Verovatno je samit usmeren na dogovor oko situacije i poteza koje Kremlj može preduzeti kada njegove snage budu konačno vojno iscrpljene ili u pat-poziciji.
Zelenski je rekao kako se nada da će Kina – najmoćniji saveznik Rusije, koji je samo delimično podržava u ukrajinskom ratu – takođe prisustvovati samitu. Putin možda sada govori o miru kako bi sugerisao Pekingu da se ne uključuje u diplomatske razgovore o Rusiji bez prisutnosti Rusije.
Male su ozbiljne šanse da će švajcarski samit okončati rat, ali mogao bi da konkretizuje razmišljanja Zapada o tome koliko ozbiljnu pretnju Moskva predstavlja stvarnom mirovnom sporazumu u smislu štete koju bi Ukrajina mogla da apsorbuje po svoju teritorijalnu celovitost da se zaustavi krvoproliće.
Ukrajina: Putin sabotira samit o miru
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u petak da su Putinovi nagoveštaji o mirovnim pregovorima jednako usmereni na sabotiranje samta.
„Putin trenutno nema želju da prekine svoju agresiju na Ukrajinu i zbog toga se toliko boji samita u Švajcarskoj“, napisao je Kuleba na X-u.
Drugo i najvažnije, Putin šalje poruke vladama na Zapadu i trenutnoj američkoj predsedničkoj kampanji. On pokušava da sugeriše – možda populistima u Evropi ili MAGA republikancima u Sjedinjenim Američkim Državama – da je jednostavan dogovor nadohvat ruke i to onaj u kojem se frontovi, na kojima Ukrajina trenutno gubi uz značajne žrtve, mogu iznenada zamrznuti.
Zapadna podrška ratu je skupa i sve nepopularnija – iako je nedavna 61 milijarda dolara koje je usvojio Kongres možda donela odlaganje da ovo pitanje bude ključno u američkoj predizbornoj kampanji.
Rojtersov izveštaj omogućava onima na Zapadu koji žele da vide kraj rata da poveruju kako bi Kremlj mogao odmah da zaustavi rat. Potparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da izveštaj zvuči kao da odražava permanentno stajalište Rusije.
Ali u konačnici može zvučati novo i zanimljivo ključnim ljudima na Zapadu: Donaldu Trampu – koji nije uspeo da objasni kako bi sproveo svoju tvrdnju da može da zaustavi rat u 24 sata – i drugim članicama NATO-a koje su manje optimistične od Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i baltičkih država kad se govori o stavu da Rusiji nikad ne treba verovati za pregovaračkim stolom.
Putin sad vidi trenutak slabosti SAD-a
Putin je pragmatik. Počeo je rat misleći da će biti lako. Nastavio ga je misleći da će trijumfovati njegova otpornost na bol, autokratska sigurnost i strpljenje u iščekivanju pobede. Možda je u pravu, baš sada. Sada vidi trenutak izborne slabosti u SAD-u i drugim evropskim državama, kojima je poslao nejasan signal da bi moglo doći vreme za diplomatiju.
Verojatno će Rusija ponešto profitirati kod onih koji se očajnički nadaju da će rat u Ukrajini jednostavno nestati i manje su svesni egzistencijalne pretnje koju pobednička i hipermilitarizovana Moskva predstavlja za istočne članice NATO-a.
Ali Putinov signal treba posmatrati kroz prizmu dubokog cinizma ranije diplomatije Moskve u Siriji i Ukrajini, kad je korišćena za žestoko postizanje istih vojnih ciljeva, ali s iluzornom pozadinom da bi mir mogao biti pred vratima.
