Tako trčeći nailazim na Emine najbolje drugarice koje sede u kolima Hitne pomoći sa krvavim košuljama. I ja tu potpuni šok doživim, rekla je Nina.
U dokumentarnom filmu „Bol“, koji je, nakon toga, emitovala Radio-televizija Srbije, roditelji ubijene dece ispričali su kako je izgledalo jutro tog kobnog 3. maja i minuti koji su se činili kao večnost, u trenucima kada ne znaju gde su im deca i zašto se ne javljaju da su živi i zdravi.
O ovim teškim i bolnim momentima, govorili su i roditelji ubijene devojčice Eme Kobiljski, Nina i Dragan Kobiljski. Oni su objasnili da je dečak-ubica Kosta Kecmanovićsvoj ranac sa municijom spustio pored klupe njihove ćerke.
– Ono što jeste činjenica jeste da je on ostavio ranac pun municije pored Emine klupe i on nije imao ni jedan realan razlog da se zaustavi. Ema mu se jedina suprostavila. Ja ne bih rekla da ga je Ema zaustavila, njega je dobro zaustavilo. Ona je bila jedna čista duša, dobrota, ona je bila Draganovo dete. Uvek je uzmala najslabije kuče ili mače da ga zaštiti, a u školi volela je druženja na odmorima – ispričala je Nina, majka nastradale devojčice.
Roditelji su kroz suze opisali poslednje dane koje su proveli sa ćerkom, kao i kako je izgledao taj dan kada su saznali da su ostali bez Eme.
– Poželela je da taj dan krene ranije u školu, nije mogla više da čeka, bila je uzbuđena i sretna, jedva je čekala da vidi drugare, potpuno je sretna otišla u školu. I posle deset minuta zvoni neko na vrata kada ono Ema. Ja kažem, “Emi šta je bilo?“ Kaže, “zaboravila sam kartone za tehničko“. I Mila joj kaže, “znam ja seko gde su ti“. Onako, sva srećna joj je dala – počela je sećanje na 3. maj Emina majka Nina.
Kako je rekla, čim je čula da je u školi došlo do pucnjave pozvala je Emu, ali kako joj se nije javila, otišla je do škole da vidi šta se dešava.
– Tako trčeći nailazim na Emine najbolje drugarice koje sede u kolima Hitne pomoći sa krvavim košuljama. I ja tu potpuni šok doživim. Kažem, deco, šta se desilo? I oni ne mogu da pričaju. Ja kažem, pa gde je Ema? Tražim pogled u Emu i oni kažu, ne znam. Nailazim na Milu, na moje roditelje, vidim da je Mila dobro i tražim dalje, tražim, tražim Emu. U međuvremenu neku decu izvode iz škole i ono čemu se ja nadam jeste da ću ja sačekati Emu i znam koliko se uplašila i moj je jedini zadatak da nju zagarlim i da je utešim. Zovem, ali telefon izbacuje. Pitam drugaricu, a gde si ti? Kaže, pa mi smo kući, mi smo se svi razišli. Svako je otišao svojim kućama – kroz suze je ispričala Nina i dodala:
– Odlazim ispred policijske stanice i ispred mene stoji policijski službenik koji kaže sačekajte da vas prozovu i ja sada čekam šta će da se desi i odjednom vidim tatu kog sam videla ispred škole, ispostavilo se da je to Ivan, otac od Ane Božović. On se spušta tim stepenicama i plače. Ja ne znam čoveka, ali pitam ga „izvinite, ali zašto plačete? Šta su vam rekli? Ja ne znam zašto smo mi došli ovde“. I on kaže, onako začuđen me gleda, kako šta su mi rekli? Da je moja ćerka poginula. I ja tada zapravo uspevam da osvestim taj užas i zašto sam ja tu. Tako sam saznala. I sad čekate da vam neko potvrdi i da kaže žao mi je. I kada on kaže žao mi je, vi onda zapravo puštate taj krik koji u vama čuči od 8.45 i više ne čujete ništa. Ništa. I ja tada zovem mamu u tom teškom stanju šoka, Dragana i izgovaram samo tri reči – Ema je poginula.
Emin otac, Dragan Kobiljski ispričao je kako nije verovao informacijama koje je čitao na portalima.
– Nazvao sam mog kuma i rekao sam mu šta lupetaju ovi na portalima, da u školi ima osmoro mrtvih, a na to meni moj kum govori to je informacija iz MUP-a. Gde se potpuno steže obruč oko mene i ja sada više nemam kontrolu, nemam dah, ne mogu da udahnem, ne mogu da dođem sebi, sam sam u nekom mestu u Rumuniji gde nemaš ni brata, ni prijatelja, nemaš nikoga – rekao je Dragan i dodao da kada mu je žena javila tragične vest, da se samo srušio.
UDARNA VEST.rs (republika)
