Procena je da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO 2027 koštati oko 2,5 milijardi evra. Reč je o troškovima koji su neposredno povezani sa izložbom, dok je sve drugo vizija razvoja zemlje predsednika Aleksandra Vučića, pretočena u najveći investicioni ciklus u modernoj istoriji Srbije nazvan “Skok u budućnost – Srbija 2027.”.
To u intervjuu za “Blic Biznis” kaže Goran Vesić, ministar za građevinarstvo, infrastrukturu i saobraćaj i dodaje da će radovi na realizaciji programa “Skok u budućnost – Srbija 2027” biti završeni do decembra 2026. godine.
*Dakle, ceo investicioni ciklus je 18 milijardi evra a sam kompleks za izložbu 2,5? To vas pitam jer u javnosti postoje nedoumice oko cene?
– Da, u pitanju su troškovi koji su neposredno povezani sa izložbom. Kompleks je planiran kao multifunkcionalni prostor koji pored izložbenog prostora u funkciji EXPO 2027 sadrži i prateće komercijalne i smeštajne kapacitete.
Svi prateći sadržaji treba da obezbede logističku podršku kako bi čitavo ovo područje preraslo u značajan ekonomski i turistički centar Grada Beograda i Republike Srbije.
*Koji su objekti koji treba da od ne baš atraktivne lokacije u Surčinu naprave ekonomski i turistički centar?
– Prostorni plan deli područje na tri celine. Prva, E1 je planirana kao izložbeni prostor za izložbu EXPO – paviljonima za zemlje izlagače, multifunkcionalnim halama, kongresnim i konferencijskim salama ali i površinama pod objektima linijske infrastrukture. Površina E1 iznosi oko 83,15 hektara. Za prateće smeštajne kapacitete je celina E2, orijentacione površine oko 9.2 hektara. U okviru celine E2 planirana je i izgradnja predškolske ustanove za 270 korisnika, osnovna škola za 600 učenika i hotel. Za prateće komercijalne sadržaje definisana je građevinska parcela E3, površine od oko 23.3 hektara.
*Može vam se pripisati da je za te objekte mnogo 2,5 milijarde?
– Nije samo to već je tu uključen i razvoj linijske infrastrukture koju će činiti mreža različitih vidova saobraćaja. Kompleks će biti povezan sa Vojvođanskom ulicom i denivelisanim priključcima na državni put E-75, Obilaznicu oko Beograda i planiranu deonicu Novi Beograd – Surčin kao dela auto-puta E-763. Predviđena je i izgradnja biciklističkih staza povezanih sa onim u široj gradskoj mreži. Gradimo i prugu od železničke stanice Zemun – aeorodrom Nikola Tesla i aerodrom Nikola Tesla – nacionalni stadion. To je prva deonica gradske železnice koju ćemo da gradimo uporedo sa metroom.
Planom mesta za postavljanje plutajućih objekata na vodnom zemljištu Beograda data je mogućnost i povezivanja sa centrom grada putem vodnog saobraćaja. To je nadležnost grada i nadam se da će uspostaviti rečni javni prevoz. Sve prati i izgradnja vodovodne, kanalizacione, elektroenergetske, telekomunikacione, gasovodne i toplovodne mreže kao i pratećih objekata ali i objekata za proizvodnju energije iz OIE.
*Šta je onda razvojni plan “Skok u budućnost EXPO-2027” koji je vezan za celu Srbiju?
– Nastavak sveobuhvatnog razvoja infrastrukture na teritoriji naše zemlje. Kada je reč o drumskoj to je izgradnja brze saobraćajnice Osmeh Srbije – Bački Breg – Nakovo, auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, Moravski koridor, brza saobraćajnica Dunavski koridor, Fruškogorskog koridora, brze saobraćajnice Šabac – Loznica i Vožd Karađorđe i tako dalje. Samo u 2024, planiramo izgradnju 166.3 kilometara auto puteva i brzih saobraćajnica, 68.27 u 2025. i 252.51 kilometara tokom 2026. godine. Jedan od naših prioriteta je i dalji razvoj zeleznica.
*Koji su to projekti vezani za železnicu ?
– Do kraja godine završavamo prugu Novi Sad – Subotica, rekonstruišemo pruge Niš – Dimitrovgrad i izgradnju obilaznice oko Niša.Tu je i jedan od najvećih poduhvata u istoriji Srbije, brza pruga Beograd – Niš, procenjene vrednosti 2.77 milijardi evra. Gradimo i rekonstruišemo železničke stanice, nabavljamo najsavremenije kompozicije vozova, tu je i dispečerski centar u kome ćemo, sa jednog mesta, upravljati železničkim saobraćajem. Ukupno, planiramo izgradnju i rekonstrukciju 2017.8 kilometara pruga. Ali, unapredićemo i vodni saobraćaj, dugo zapostavljen sa neverovatnim potencijalom.
*O vodnom potencijalu se godinama priča, a on i dalje na papiru. Može li i sada to da nas zadesi?
– Rekonstruišemo luke u Prahovu i Bogojevu, gradimo međunarodna putnička pristaništa i marine duž Save i Dunava.Razvijamo i infrastrukturu za vazdušni saobraćaj, gradimo i unapređujemo Aerodrom Nikola Tesla i Konstantin Veliki u Nišu, Morava u Kraljevu i Rosulje u Kruševcu. Sprovodimo i program integralnog i komunalnog razvoja širom Srbije. Kako je u svom obraćanju i tokom prezentacije programa “Skok u budućnost – Srbija 2027.” objasnio predsednik Vučić, iznos od 18 milijardi evra koji se pominje u medijima odnosi se na sva prethodno opisana ulaganja.
*U medijma i delu stručne i opozicione javnosti osporava se i deo vezan za povećanje BDP na 100 milijardi evra?
– Ulažemo 18 milijardi evra da svako mesto u Srbiji dobije novi put, da naša deca imaju kvalitetnije uslove za obrazovanje i razvoj, da mladi ostanu u Srbiji, da imamo dobru zdravstvenu zaštitu… Do 20. marta piliv stranih direktnih investicija bio je milijardu i 172 miliona evra, što je apsolutni rekord svih vremena. Očekujemo da u 2024. godini priliv bude oko pet milijardi evra direktnih stranih investicija. Procene govore da je učešće fiksnih investicija u nominalnom BDP-u u 2023. bilo preko 23% dok su državne dostigle nivo od oko 7% BDP-a i realno je očekivati da iste nastave sa rastom.
*Niste mi odgovorili za kritike?
– Kritičari iznose argument da se svi prethodno opisani projekti realizuju zaduživanjem države i građana. Ono što ne razumeju je multiplikatorski efekat investiranja u infrastrukturu i ekonomsku korist koju sa sobom nose. Iako je veliki deo investicija iz kredita, na kraju 2023. učešće javnog duga u BDP iznosilo je 52,3%, smanjeno je za 2,8 procentna poena u odnosu na kraj 2022.godine. Stručnjaci očekuju da će, kao rezultat nižeg deficita, javni dug nastaviti da opada u narednim godinama, i da 2026. godine bude na nivou od oko 50% BDP-a.
*A BDP od 100 milijardi evra, da li je to realnost?
– Što se BDP-a tiče kumulativni realni rast od 2020-2023. godine iznosi oko 12%. Realni rast BDP-a je, prema preliminarnoj proceni RZS u 2023. bio 2,5% a projektovan za 2024. je u rasponu 3-4%, dok se u 2025. i 2026. godini očekuje povećanje od 4-5%. Prema poslednjem izveštaju MMF ukupan BDP Srbije iznosi 69,5 milijardi evra pa ako nastavimo ovim putem, uz ispunjenje preduslova vezanih i za globalnu ekonomiju, brojka od 100 milijardi evra BDP u sledeće dve godine nije nedostižna.
*Zašto je onda MMF imao primedbe na transparentnost javnih nabavki za projekat “Skok u budućnost – Expo 2027”?
– MMF je ocenio da je Srbija na putu rasta i razvoja, da je zadržala makroekonomsku stabilnost, a pohvaljeni su uspesi Srbije i otpornost privrede na spoljašnje uticaje. Naravno da je ”Skok u budućnost – Srbija 2027” kao naš najveći razvojni projekat, u koji se ulaže 18 milijardi evra, važan za naše međunarodne partnere. Kroz saradnju sa MMF i drugim medjunarodnim finansijskim institucijama želimo da obezbedimo maksimalnu transparentnost trošenja javnih sredstava.
*Možete li da obezbedite radnu snagu za ovaj projekat, pošto je nema?
-To je pravo pitanje važno za dalji rad naše ekonomije jer mi uvozimo radnu snagu. Prošle godine je izdato 52.000 radnih dozvola strancima što je 70 posto više nego pretprošle. Ne možemo da održimo privredni rast, posebno u građevinarstvu, transportu i poljoprivredi, bez stranih radnika. Oni dolaze uglavnom iz Azije, Ruske Federacije, Kine, Turske, Indije i Nepala, i najviše su angažovani u građevinarstvu.
*Šta ih motiviše da dođu, izuzetno niske plate u njihovim zemljama, pošto ni kod nas nisu baš velike?
– Kod nas su sve veće zarade u građevinskoj industriji gde je prosečna neto zarada porasla sa 43,781 iz 2018. na 87,128 dinara koliko je bila u decembru 2023. godine, što je rast od 99%. Prosečna neto zarada u 2023. godini u građevinarstvu iznosila je 73,778 dinara. Ovakvo kretanje zarada u građevinarstvu je dokaz napretka koji ostvarujemo. Nastavljamo i da liberalizujemo tržište i unapredimo uslova rada, a to ostvarujemo i kroz Otvoreni Balkan i saradnju sa našim partnerima u regionu.
*Ako bi ste rangirali projekte unazad 20 godina, na kom mestu bi bio “Skok u budućnost-Expo2027”?
– Od vremena SFRJ pa do 2012. godine u Srbiji izgrađeno 596 kilometara auto-puteva, a od 2012. do sada 468, i da se gradi 643, a da je planirano još 487 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Od 2000. do 2012. u Srbiji nije izgrađen nijedan centimetar nove pruge, a rekonstruisan je samo 31 kilometar. Od 2012. godine do sada izgrađeno je 108 novih pruga, od čega 74,9 kilometara brzih, a rekonstruisano je 843. To je samo deo razvija u poslednjih 12 godina, a naravno EXPO 2027 je kruna, koji je predstavio predsednik Vučić i koji je najbolji strateški program našeg razvoja. On pokazuje da državno rukovodstvo stvara modernu i ekonomski snažnu zemlju.Ako smo ekonomski jaki, možemo da vodimo nezavisnu politiku i da štitimo ključne državne i nacionalne interese a to su Kosovo i Metohija i Republika Srpska.
*Da li će takva Srbija da se predstavi na EXPO i kako odgovarate na kritike da je reč o minornoj manifestaciji?
– Ako na globalnom nivou nije važan EXPO, zašto su se SAD i Španija borile za njega? Da su ga ti kritičari dobili išli bi u tu Španiju i slikali se tamo. To su radili i sa fontanom na Slaviji koja im je smetala na trgu a bilo im je lepo da bude grob Dimitrija Tucovića!? Posle odu u Barselonu i slikaju selfi pored fontane. Kada ima Barselona fontanu to je lepo a kada je u Beogradu to je mnogo strašno. Tu je razlika između nas i njih. Mi želimo da se Srbija razvija i da imamo najbolje svetske manifestacije od sportskih do poslovnih a oni da Srbija ostane na periferiji sveta u koji samo oni mogu da putuju.
UDARNA VEST.rs (Blic)
