Može li Melina da ostane bez imovine i utiče li njena navodna preljuba na podelu bogatstva? Evo šta kaže zakon

Pevač Haris Džinović se rastao od Meline Džinović nakon 22 godine emotivnog odnosa, a prošle noći došlo je do sukoba u vili u kojoj pevač živi sa decom Đinom i Kanom.

Haris je zvao policiju nakon što je Melina odbila da izađe iz kuće iz koje se prethodno samovoljno iselila, a nas je zanimalo da li je pravno imala pravo da bude tu, te kako može teći podela imovine među njima.

Ekipa Telegrafa je tim povodom stupila u kontakt sa advokatom Ivanom Simićem, koji nam je objasnio kako funkcioniše ceo proces ukoliko bivši se supružnici (ne) dogovore oko imovine.

– Zakonska je pretpostavka da sve ono što je stečeno za vreme trajanja braka jeste takozvana zajednička imovina. Nije suvlasnička imovina, već zajednička. Razlika je u tome što su kod suvlasnika određeni imovinski udeli jasno opredeljeni, tačno se zna šta je čije. Pretpostavka je da od momenta stupanja u brak, pa do faktičkog prestanka zajednice života, imovina koja je stečena jeste zajedniča imovina i da su udeli jednaki. Međutim, zakonska pretpostavka jeste oboriva, zato se tako i zove, ukoliko jedan od supružnika dokaže da je tokom trajanja braka doveo do većeg doprinosa u bračnoj zajednici. Doprinos može biti kako novčani, odnoso materijalni, tako i nenovčani, odnono nematerijalni – rekao je on, pa dodao:

– Novčani imamo koliko je ko zarađivao, ako su oba supružnika radila, koliko je ko od svojih prihoda doprinosio određenoj bračnoj zajednici. Pored toga, mogu se utvrđivati i ti takozvani nenovčani doprinosi, koji se tiču na posao domaćice ako je neko nekim tim svojim aktivnostima doprineo da se ta bračna zajednica materijalno unapredi. Moguće je da neko nije radio, ali je time što je vodio brigu o domaćinstvu, deci i tako dalje, doprineo. Sve se to tokom postupka utvrđuje. Ako je postojala kućepaziteljka, ko je to plaćao, to su sad sve neke nijanse.

Advokat otkriva koji je ishod ukoliko se ne dogovore oko podele.

– Supružnici mogu da se dogovore, da postignu sporazum i da na taj način podele imovinu, ali ako je među njima to sporno, onda se verovatno ide na tužbu. Onda počinje parnica, pa se u parničkom postupku izvodi dokazni postupak i onda se utvrđuje šta je, ko i koliko doprineo. Veštačenje jeste jedna od dokaznih radnji, ali nije samo ona, prosto se izvode svi oni dokazi koji u svojoj međusobnoj povezanosti mogu dati odgovor na to pitanje – rekao je Ivan, pa objasnio da nije neobičajeno da se supružnici razvedu, te nakon toga raspodele imovinu.

– Nije neobičajeno. Prestanak braka je jedna vrsta malo urgentnijeg pitanja, znači brak je prestao da u pravnom saobraćaju proizvodi ikakve posledice. Imovina se može podeliti naknadno. Kao što preljuba nije od značaja prilikom podele bračne tekovine. Nismo mi u 18. veku, civilizacijska je tekovina, svako ima pravo da se i zaljubljuje, preljubljuje i da radi šta god hoće. To možda može da bude od značaja u nekim drugim pitanjima, da li je neko raspikuća, da li je neko sklon ovim ili onim porocima, u smislu kada je među roditeljima sporno ko će vršiti roditeljsko pravo, pa se donosi odluka o tome kome će se dete poveriti, tada možda mogu da se otvaraju ta neka pitanja. Zajednička imovina jeste ono što predstavlja zakonsku pretpostavku, a ukoliko jedan od supružnika smatra da je njegov udeo u doprinosu veći u zajedničkom porodičnom domaćinstvu, onda se ti udeli preraspodeljuju – rekao je.

Advokat Simić je istakao šta sve spada u posebnu imovinu.

– Da li neko ima pravo na neku nepokretnost ili nema, bez obzira na to da li se u toj nepokretnosti nalazi ili ne nalazi, hipotetički ima, ali naglašavam hipotetički jer ja ne mogu da znam da li je ta kuća posebna imovina. Ono što Vi kao posebnu imovinu unesete u brak ostaje Vaša posebna imovina, a to je i ako nešto nasledite od svojih predaka. Ukoliko ste imali neku imovinu pre nego što ste stupili u brak to je posebna takođe, stekli ste neku nepokretnost, pa ste je prodali, kupili neku drugu i tako dalje. To predstavlja neku vašu posebnu imovinu i ne potpada pod režim zajedničke bračne tekovine – rekao je Ivan, te objasnio kakav je procedura kada se jedan od supružnika iseli iz zajedničkog doma.

– To su podrežimi. Postoje po zakonu sprečavanja nasilja u porodici koji je takav kakav je, ali on sebi daje zapravo da vlasnika izopšti, da ne može da priđe svom sopstvenom stanu ili imovini. Imate državinu, znači u posedu ste neke nepokretnosti, ali to nije od pretežnijeg značaja kada su ovi porodični odnosi u pitanju. Ali ako ste se Vi iz zajedničkog porodičnog domaćinstva iselili, promenili prebivalište, morao bi da postoji neki pravni akt koji Vam zabranjuje da pristupite. Ili da je neko promenio bravu, na šta realno ima pravo, ili da promeni neki kod, šta god, da Vi nemate pristup toj kući. Tu ulazimo u pitanje državine, a ona je nešto poptpuno drugačije od imovine i od vlasništva. Ne znači da ako imate pravo na državinu, imate pravo vlasništva, isto tako ne znači da ako imate pravo vlasništva, imate i pravo državine, tako da su to sve neka granična pitanja. To je sve hipotetički. Hipotetički bi morao da postavi pravni akt koji nekome zabranjuje da uđe u bivše zajedničko porodično domaćinstvo ili hipotetički onaj drugi, koji u tom zajedničkom porodičnom domaćinstvu je ostao da boravi, može da iz nekih valjanih razloga promeni bravu i tom prethodniku bi bio onemogućen pristup u bivše zajedničko porodično domaćinstvo. Ali i taj drugi ima pravo da inicira određene pravne mehanizme kao što su smetanje državine, ali to je velika hipotetika – rekao je Ivan Simić za Telegraf.rs.

UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)

Share
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare