Ulaskom Švedske u NATO mapa alijanse značajno će se promeniti. Baltičko more postaće ono što mnogi već sada zovu “NATO morem” ili “NATO jezerom”, jer će biti okruženo državama članicama alijanse – pa, skoro potpuno.
Mađarski parlament u ponedeljak je konačno odobrio kandidaturu Švedske za članstvo u NATO, a jednom kad se njen prijem, do kojeg je dovela ruska invazija na Ukrajinu, ozvaniči a zastava zavijori ispred štaba alijanse u Briselu, devet NATO država okruživaće Baltičko more – sem Švedske to su Norveška, Finska, Danska, Nemačka, Poljska, Estonija, Litvanija i Letonija.
Jarbol je već pripremljen, kako je nedavno rekao Robert Dalsjo, direktor istraživanja Švedske agencije za odbrambeno istraživanje.
“Ruska invazija na Ukrajinu pretvorila je Baltičko more u NATO jezero”, rekao je na mreži “X” Semjuel Ramani, saradnik instituta RUSI.
“Evropska bezbednost je upravo napravila veliki pozitivan skok. Njegovi efekti su najneposredniji oko Baltičkog mora – od sada NATO jezera”, napisao je generalni sekretar spoljnih poslova Estonije Jonatan Vsevivo.
Ali, nastankom “NATO jezera” mnoge oči su se uprle u malu enklavu na njegovoj obali, Kalinjingrad, za koju neki veruju da bi mogla da bude sledeća u fokusu Moskve.
Šta je Kalinjingrad?
Ruska enklava, smeštena između Litvanije i Poljske, je u srcu regiona okruženog članicama NATO. U njoj Rusija ima vojno prisustvo, uključujući pomorske baze, aerodrome i raketne sisteme, dok je broj njenih stacioniranih vojnika tamo nepoznat – procene se kreću od 9.000-200.000, prema izveštaju “Al Džazire” iz juna 2022.
“Politiko” piše da je Rusija u Kalinjingradu izgradila ogromno vojno prisustvo koje obuhvata nuklearno oružje, Baltičku flotu i desetine hiljada vojnika. Enklava, koja ima skoro milion stanovnika, bila je nemačka teritorija do iza Drugog svetskog rata poznata kao Kenigsberg, a SSSR je nakon preuzimanja kontrole preimenovao region u Kalinjingrad. Zapadne obaveštajne službe su u februaru ove godine izrazile strahove da tajno rusko elektronsko oružje, koje se navodno nalazi u Кalinjingradu, ometa GPS tehnologiju na letovima i brodovima preko istočnog krila NATO.
Takozvani Putinov “trojanski konj” u srcu NATO saveza, Kalinjingrad predstavlja izvesnu “anomaliju” i u političkom i u geografskom smislu. Odvojen od Rusije i pozicioniran na Baltičkom moru, u potpunosti okružen članicama NATO. Prve komšije su Poljska i Litvanija, i bliži je Berlinu i Pragu nego Sankt Peterburgu i Moskvi.
Blizu Kalinjingrada je i ključni koridor Suvalki, smešten na granici između Poljske i Litvanije, koja se dugo smatrala “Ahilovom petom NATO”. Koridor se sa jedne strane graniči sa enklavom – povezujući najbližeg saveznika Moskve, Belorusiju, sa Kalinjingradom – što predstavlja problem za planere NATO i vojne stratege, zabrinute da to mogao da postane sledeći fokus Rusije.Ako ruske ili beloruske snage zatvore koridor, to bi prekinulo sposobnost NATO da kopnenim putem šalje pojačanje u baltičke države, piše “Njuzvik”.
“Sledeća meta Rusije”
Dok neki smatraju da će članstvo Švedske u NATO ugušiti pretnju koju Rusija predstavlja Zapadu, bivši američki general upozorio je da mala ruska enklava mogla da bude sledeća meta Rusije.
Mark Hertling, bivši komandant američke vojske za Evropu, ukazao je da Moskva i dalje ima snažno prisustvo u regionu.
“Mnogi objavljuju mapu koja pokazuje ‘NATO jezero” kao Baltičko more, ali ovde postoji opasnost. Većina nije čula za Kalinjingrad ili koridor Suvalki. Oni među nama koji su služili u Evropi veruju da će, ako Ukrajina padne, ovo biti sledeća ruska ekspanzija”, naveo je on na “X”.
“Biće neutralisani ako Rusija krene na NATO”
U međuvremenu je ambasador Litvanije u Švedskoj u utorak rekao da će Kalinjingrad biti “neutralisan” ako Moskva izazove NATO na Baltičkom moru. Linas Linkevicijus, bivši ministar odbrane i spoljnih poslova Litvanije, rekao je u postu da je Baltičko more postalo “unutrašnje NATO more” nakon što je Mađarska odobrila prijem Švedske.
“Nakon švedske integracije u alijansu, Baltičko more postalo je unutrašnje NATO more. Ako se Rusija drzne da izazove NATO, Kalinjingrad će prvi biti ‘neutralisan’.Prethodne lažne optužbe Rusije da je okružena sa NATO sada postaju stvarnost”, napisao je Linkevicijus.
Kako podseća “Njuzvik”, ruski predsednik Vladimir Putin – koji je u januaru iznenada posetio Kalinjingrad – otvoreno je govorio o svom protivljenju širenju NATO-a i naveo je mogućnost rasta alijanse kao jedno od opravdanja za invaziju na Ukrajinu. Ali, upravo je rat u Ukrajini doveo Finsku i Švedsku do vrata NATO. Litvanija, koja se paktu priključila još 2004, bila je saveznica Kijeva tokom invazije i prošlog meseca je najavila paket pomoći vredan preko 216 miliona dolara Ukrajini. Nakon vesti da je Mađarska dala “zeleno svetlo” Švedskoj za prijem u NATO, litvanski zvaničnici su pozdravili ovaj potez, dok je predsednik Gitanas Nauseda nazvao taj ponedeljak “istorijskim danom”.
“NATO i baltički region sada su snažniji nego ikad pre. Saveznici su ujedinjeni i nepokolebljivi u kolektivnoj posvećenosti da osiguraju bezbednost i odbranu naših nacija”, naveo je Nauseda na “X”.
UDARNA VEST.rs (blic)
