Tvrdi da porodica igra glavnu ulogu, ali i jedna stavka ima ogroman uticaj.
Pitanje šta pokreće nekoga da ubije dugo je vladalo svetom kriminalne psihologije. Ali, šta pokreće decu da ubiju, to je pitanje koje postavlja nove izazove.
Nakon što su tinejdžeri Skarlet Dženkinson i Edi Retklif osuđeni na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva 16-godišnje Brijane Gej, to pitanje je više nego ikad pod lupom.
– Ovo je jedan od najpotresnijih slučajeva s kojima sam se ikada susrela – izjavila je zamenica glavnog krunskog tužioca Ursula Dojl iz „CPS Mersey-Cheshire“ u saopštenju objavljenom u decembru.
Ali Dženkinson i Retklif nisu jedina deca koja su oduzela nečiji život. Dvoje tinejdžera, koji su imali 15 godina u vreme kada je Brijana ubijena, uhapšeni su na 30. godišnjicu smrti Džejmsa Bulgera, koji je ubijen od strane desetogodišnjaka Roberta Tomsona i Džona Venablesa 1993. godine.
– Teško mi je da shvatim kako se ovo i dalje dešava do današnjeg dana. Dvoje dece su oduzela život drugom detetu – izjavila je majka Džejmsa Bulgera.
– Svim ljudima koji su bili u mojoj situaciji, jako mi je žao ove porodice. Sada su na dugom putu, dugoj borbi bez svog deteta. Ponovo čuti da su dvoje dece oduzela ne samo život mlade devojčice, već i uništila celu porodicu, kao što su Tomson i Venables učinili sa mojom, to je jako teško shvatiti. Nisam mislila da ćemo ovde biti i razgovarati o nekome drugom u sličnim okolnostima – dodala je, prenosi „Mirror„.
Prema podacima Ministarstva pravde, devet osoba uzrasta od 12 do 17 godina širom Engleske i Velsa osuđeno je za ubistvo 2017. godine, a taj broj se povećao na 36 u 2022. Anketa Fondacije za suzbijanje nasilja među mladima otkrila je da je 16 odsto tinejdžera (uzrasta od 13 do 17 godina) u Engleskoj i Velsu bilo žrtva nasilja u proteklih 12 meseci.
– Još uvek je vrlo retko da deca počine nasilne činove, a kamoli ubistvo, i zato to privlači medijsku pažnju jer je to neobičan događaj – objašnjava forenzički psiholog dr Keri Nikson.
Šta decu tera na nasilna dela?
Dr Nikson ističe značaj traumatske pozadine kod dece koja se upuštaju u nasilna dela. Ona navodi da većina dece koja počine ozbiljne zločine dolazi iz disfunkcionalnih porodica, sa siromaštvom, drogom i alkoholom. Ističe se da je retko da deca iz stabilnih i ljubavnih sredina čine takva dela, što ukazuje na važnost porodičnog okruženja u formiranju ponašanja dece.
Nedostatak ljubavi u porodici može dovesti do toga da dete oseća ljubomoru i potrebu za stalnim takmičenjem.
Dr Holmes upozorava da su tinejdžeri posebno izloženi riziku od ubijanja drugih ljudi zbog povećanog nivoa hormona. Tada su manje empatični, te ne vide dalje posledice.
Takođe, digitalno okruženje, internet, ima veoma veliki uticaj na decu. Ističe se da nasilni sadržaji može desenzibilizovati decu, što znači da je praćenje aktivnosti na internetu veoma važno.
Podsetimo
Kosta Kecmanović, dečak-ubica, koji je počinio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kada je ubio devet učenika i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića.
Samo dva dana kasnije, 5. maja se desila ogromna tragedija, kada je U. B. (rođen 2002. godine) u ponoćnom napadu automatskim oružjem ubio 8 osoba a ranio 14 osoba.
Iako zvuči strašno, i deca koja se smatraju nevinim bićima sposobna su za strašne zločine, čak i one sa predumišljajem, kako je bilo i u ovim slučajevima.
UDARNA VEST.rs (republika)
