U potresnom svedočenju Biljane, majke Adriane Dukić koju je drug Kosta Kecmanović usmrtio u školskoj klupi svaka rečenica je teška „tone tuge“.
Dečak ubica Kosta Kecmanović u krvavom piru u školi je smišljeno gađao decu u glavu, ne ostavljajući im šansu da prežive, a onda je zverski rešeteo njihova tela.
O tome su na suđenju dečaku i njegovim roditeljima zbog nanetog bola i patnje, progovorili i roditelji ubijene stasite i prelepe devojčice Adriane Dukić koja se sa porodicom u Srbiju doselila dve godine ranije jer su želeli da žive među svojim narodom i u duhu naše tradicije.
Danetu Dukiću i njegovoj supruzi Biljani najteže je palo što im je ćerka ubijena u njihovoj postojbini, gde su im koreni i gde su i nepoznate ljude doživljavali kao najbliži rod.
– Moja ćerka nije ubijena u diskoteci. Naša deca se nisu našla na pogrešnom mestu i stradala jer su se družili sa kriminalcima i drogirnima nego su život izgubila u školi. U Srbiji koju je Adriana najviše volela iako je rođena i odrasla u Francuskoj. i Muž i ja smo rođeni u Francuskoj, ali su nam roditelji odavde. Radila sam u apoteci u Francuskoj i kada god bi došao neko iz Srbije ja sam njenu želela da pomognem jer osećam tu pripadnost. Zato ovo doživljavam kao da je Adrianu BRAT ubio. A zašto? Tragamo za odgovorom i moramo ga naći. Zašto je ubio našu decu i Dragana– ispričala je Biljana u sredu svedočeći u parnici Dukića kao francuskih državljana protiv Kecmanovića, Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i države.
Adrianina neutešna majka je govorila vrlo staloženo i na odličnom srpskom jeziku iako je svojih 40 godina provela u Frncuskoj gde je i rođena, ali je sa roditeljima uvek razgovarala na srpskom jeziku da bi kasnije i decu sa suprugom naučila koliko god je mogla da govore srpski.
– Mislim da nismo nigde pogrešili, ali sumnjam da smo pogrešili što smo se preselili u Srbiju. I sada ako me moja ćerka čuje želim da joj se izvinim što sam je u školu poslala tog jutra i možda što smo se vratili u Srbiju – rekla je Biljana lomeći ruke i zaplakavši gorko.
Ona je ipak smogla da otkrije šta je pored dvoje mlađe dece inspiriše da živi dalje. Stisnuvši usne i klimajući glavom je rekla:
– Verujem da će moja Adriana nastaviti da inspiriše iako je mrtva, i da žrtva tih života nije uzaludna.
UDARNA VEST.rs (Republika)
