Barbara Bobak je preko noći postala poznata, ali je trenutno jedna od najtraženijih mlađih pevačica na našoj estradi. Upravo zbog priče o njoj ekipa emisije „Metar moga sela“ uputila se u srce Vojvodine, odakle pevačica potiče.
Barbara Bobak je rođena u Futogu koji redovno pominje u medijima. Uvek sa ponosom ističe odakle je a njen porodični dom i dalje se nalazi u ovom mestu u Vojvodini. Prvi put majka Barbare Bobak govori za medije i to u rodnoj kući pevačice, a priču sa njom ekipa emisije „Metar moga sela“ koja se emituje samo na Blic televiziji na MTS kanalu 115 subotom u 16 sati, započela je upravo u Barbarinoj sobi, gde je sve i počelo.
– Meni je jako drago što počinjemo, evo, u njenoj sobi. I zaista jeste i počelo ovde sve u ovoj sobi, jer je, naravno, ovde prvo krenula i da svira, i da peva. Sve je zapravo krenulo odavde – kaže sa osmehom mama Svetlana koja nas je zajedno sa suprugom Sašom ugostila u ovom toplom porodičnom domu.
– Sve je počelo sa njene tri godine, zapravo, na njenom rođendanu. Ona je uzela mikrofon, počela je da peva i da zabavlja sve goste, prijatelje, rodbinu, kumove. Taj rođendan je bio prelep, počev od njenog slikanja, poziranja, pa pevanja, do svega. Mislim, bilo je fenomenalno, zaista – ističe Svetlana.
Kada je Barbara svojim roditeljima saopštila da će krenuti put estrade, priznaju da je postojala doza straha.
– Pa, plašili smo se upravo tog načina života, tih pijanih, drogiranih gostiju, raznih navalentnih muškaraca, nemogućnosti zaštite, daleko je od nas… Plašili smo se poroka svakog, mislim, svega, svi znamo da je to takav deo, ali hvala Bogu, ona je taj posao što je radila, radila tako da su to bile svadbe i te proslave, neki viši malo nivo, na bini su, sklonjeni su, ima njih sedam-osam, nije ono što se kaže, jedan na jedan, klavijaturista, i ona, tako da sam ne dopustio, nego sam morao da prihvatim to kao njenu odluku. Znam da je volela to oduvek, računao sam, neka je koju godinu, neka malo zaradi za sebe, nek se malo okuša, proćiće to, pa ćemo nešto opet drugo, ali eto, hvala Bogu, ovo se pretvorilo u nešto fascinantno – kaže iskreno tata Saša.
U porodičnom domu mlade pevačice vlada harmonija, ali nije oduvek tako bilo, trebalo je dosta žrtvovanja i odricanja. Kada je Barbara bila mala, tata je često bio odsutan od kuće, a na pitanje da li je on njoj više nedostajao ili ona njemu Saša odgovara:
– Međusobno. Nisam mogao da pretpostavim kao jedan muškarac da će mi ćerka toliki deo srca i mozga i svega uzeti. Želeo sam kao mlađi, kao momak, sina da dobijem prvog, ali kada sam nju dobio, ćerka je nešto… dar od Boga. I onda sam, sticajem tih nekih naših životnih okolnosti, proveo sa njom do njene dve godine. Ja sam je i čuvao, i presvlačio, i onda sam počeo da vozim međunarodno kamion, i otišao sam od nje – kaže tata Saša i dodaje:
– To je nešto što mi je najteže palo u životu. Od nekih 5-6 meseci sam bio non-stop, po ceo dan, svaki dan, samo sa njom. I onda sam je samo ostavio. Jako, jako teško mi je bilo. Uzeo sam je u naručje, pošto sam znao da sutradan idem i počeo da plačem kao muškarac i ona meni briše suze i kaže: „Tata, zašto plačeš?“, nije ni svesna šta se dešava. Ali to je bilo ono vreme bombardovanja, sankcija, jednostavno, nije bilo izbora. Tad je u tom poslu koliko toliko moglo da se zaradi, svi su gledali kako da prežive na taj neki način.
Tata je nekoliko godina bio odsutan od kuće, ali i kada se vratio, kaže provodio je vreme u kancelariji i Barbarino odrastanje je donekle propustio.
– Ona je rođena 1998. to su 2000., te čuvene, koje su najteže bile, moralo je tako, da bi se to sve obezbedilo. Tako da, eto, jednostavno, imamo tu neku povezanost. Taj period kada sam otišao, 5-6 godina sam vozio, onda sam se vratio, svoja firma, onda ta neke druga otuđenost u smislu, u kancelariji sam od ujutru do uveče i njeno odrastanje mi je tako nekako prošlo, pored, što se kaže – kaže Saša.
I danas, kaže Saša, pričaju o tome koliko su jedno drugom nedostajali.
– Mnogo sam nedostaojao i ja njoj i ona meni, ali eto danas to nadoknađujemo, idemo na nastupe vozim ih, deo sam tima. Zahvalan sam Bogu jako na tome, i njoj, što je prepoznala, da sam joj potreban takav kakav sam na terenu sa svojim iskustvom, mogućnostima, znanjem, iz logistike, iz transporta, iz svega, ona to ne može da kupi a ja sam opet srećan što mogu da joj dam – kaže Barbarin tata.
Kada je vasitanje u kući u pitanju, mama je bila ta koja je bila strožija, ne zato što je želela već zato što je, kaže, morala.
– Pa ja sam morala, nažalost, da budem strožija, kao majka, samo iz jednog razloga, ne zato što sam želela to, nego zato što je to moralo prosto tako, jer je otac radio mnogo više od mene, opet trebalo je obezbediti za porodicu ekzistenciju i sve, on je nekako više vremena provodio radeći, a ja sam nekako, zahvaljući svom poslu i svemu tome, mogla i morala prosto da budem fokusirana na decu i kuću, i onda sam morala malo tu da držim malo čvršće konce, ali, naravno, kada su oni porasli, jedno i drugo, ti konci su popustili skroz, jer sam videla šta sam uradila i sa jednim i sa drugim, tako da, dobri su, kako da kažem – kaže mama Svetlana i dodaje:
Ljubav prema muzici datira još od malih nogu. I sve je zapravo počelo upravo u porodičnom domu gde su danas njeni roditelji.
– Ja sam tada vozio kamion u vreme tog njenog odrastanja, i onda sam iz Nemačke doneo dva mikrofona. Među prvima je imala karaoke, među prvima je imala sve to. Druga deca nisu imala pojma o tome, a ona dva i bežični, i žični, dve vrste, tako da to je bila jedna od igara njenih, karaoke su pevali. A rođendan taj, ne znam da li je bio treći ili četvrti, ona je bila zvezda dana, mislim, ona je prepevala ceo rođendan, pesme je još tako mala znala sve napamet. Svaku reč, svake pesme, od prve do zadnje reči, tako da to je namo čudno bilo i svi gosti gledaju, kažu: „Sve zna napamet, sve“ – prisetio se tog rođendana od kada je sve i počelo tata Saša.
– Kad je bila mala, pa možda da je imala dve godine, mislim, pošto je Barbara jako brzo počela da priča, i to jako tečno, i lepo, ja tako, kada me nešto naljuti, ja kad joj kažem: „Dobro, Barbara, ćuti“, ona kaže: „Ćutim“, „Ama ućuti“, „Pa vidiš da ćutim“. To je Barbara – kaže mama.
Barbara je, kažu roditelji, u školi bila veoma dobar đak, a od samog starta se isticala kao vođa.
– Recimo, ona kada je od prvog do četvotog razreda, pa ono kada ide ono opisno ocenjivanje u prvom razredu, recimo, to mi je prvo smetalno, kao kako opisno ocenjivanje, ali posle mi se to jako dopalo, vi tu u stvari zaista vidite svoje dete šta zna, a šta ne zna, i recimo, to je onako, pored toga što je ona, naravno, briljirala u svemu, iskreno, učiteljica je opisala Barbaru da se ističe kao vođa. I zaista je tako bilo, čitavo njeno odrastanje, ona se uvek isticala kao vođa, i mislim, negde jesam i ja to prepoznala, i nikad to nisam ni htela da suzbijam u njoj, nego, onako, fino smo to vodili kroz život, tako da, pokazalo se da je dobro, hvala Bogu – kaže mama Svetlana.
Šta su nam još o mladoj pevačici otkrili njeni roditelji, ali kako je doživljavaju i njeni sugrađani gledajte samo u emisiji „Metar moga sela“ koja se emituje na Blic televiziji na MTS kanalu 115, subotom u 16 sati.
UDARNA VEST.rs (Blic)