Ruski zastupnik i bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina sugerisao je tokom nedavnog televizijskog nastupa da bi sledeća meta Moskve mogla biti Poljska.
Ruska invazija na Ukrajinu, koja je započela po Putinovom nalogu u februaru 2022, bliži se svojoj drugoj godišnjici, a borbe se nastavljaju i naizgled im se ne nazire kraj. Iako im „specijalna vojna operacija“ navodno nije išla skroz po planu, ruski zvaničnici nastavili su da nagoveštavaju slične invazije u bliskoj budućnosti, a kao verovatne mete najčešće se predlažu teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, poput Moldavije ili balkanskih država.
Poslednja potencijalna buduća meta koju je nagovestio ruski zvaničnik je Poljska, koja nikada službeno nije bila deo sovjetske teritorije, ali je bila saveznik u Istočnom bloku tokom Hladnoga rata.
U petak je Džulija Dejvis, osnivačica organizacije za nadzor medija „Russian Media Monitor“, podelila je isečak s ruske državne televizije na mreži X (nekadašnjem Tviteru), u kojem je Aleksej Žuravljov dao naslutiti da je Poljska sledeća meta. Žuravljov je inače ruski zastupnik i član Državne dume poznat po svojim nacionalističkim i militarističkim tendencijama.
„Balkan se priprema“
– Još jedno pitanje za vas, momci sa Zapada, šta ćete učiniti u vezi s tim? – pitao je Žuravljov pa nastavio:
– Jako dobro razumeju da je Ukrajina gotova. Pa šta dalje? Švedska se priprema, a i Balkan. Poljaci su se malo stišali, verovatno su počeli da shvataju da su oni sledeći. Naravno, nemamo iluzija, ali razumemo da se svi oni spremaju za sledeću fazu rata.
No, jedan važan detalj koji Žuravljov nije primetio jeste taj da je Poljska, za razliku od Ukrajine, članica NATO pakta, kojem se zvanično pridružila 1999. godine. Stoga bi napad na Poljsku doveo do toga da se i ostale članice NATO-a pridruže ratu, a članak 5. navodi da se agresija na jednog člana NATO-a smatra napadom na sve članice.
Krajem prošlog meseca Poljska je mobilisala trupe nakon što je „neidentifikovani vazdušni objekat“ prešao njenu granicu iz pravca Ukrajine. Ovaj incident dogodio se tokom, kako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao, „masovne runde napada projektilima i bespilotnim letelicama koje je izvela Rusija“.
Portparol poljskog Ministarstva obrane rekao je tada za Njuzivik da je „trenutno u toku potraga za objektom“ i dodao da je poljsko zapovedništvo „u stalnom kontaktu s ukrajinskom stranom“.
Zvaničnici NATO-a upozoravali su na opasnost koju predstavlja pogrešno lansirano rusko i ukrajinsko oružje tokom rata koji je u toku. U novembru 2022. zalutali projektil ukrajinske protivvazdušne obrane detoniran je u južnom poljskom selu Przevodov.
U aprilu 2023. poljske su novinske agencije izvestile da je ruska raketa KH-55, krstareća raketa koja može nositi nuklearne bojeve glave i lansira se iz vazduha, a koju je Moskva naširoko koristila u bombardovanju Ukrajine, pronađena u šumi u blizini severnog poljskog grada Bidgošča.
U Švedskoj već panika
Podsetimo, u Švedskoj je nedavno zavladala panika nakon što su dva visoka zvaničnika tamošnjih odbrambenih snaga upozorila da bi ta zemlja posle 210 godina mira trebalo da se pripremi za rat.
– Ljudski je želeti da gledate na život onakvim kakvim želite da bude, a ne onakvim kakav zapravo jeste. Za naciju kojoj je mir bio pratilac skoro 210 godina, ideja da mir nepokretna konstanta je odlična, ali morate da znate da je došlo opasnije vreme nego ranije – upozorio je sugrađane ministar Kar-Oskar Bolin proteklog vikenda na godišnjoj švedskoj konferenciji „Društvo i odbrana“.
– Moglo bi da dođe do rata u Švedskoj… Svet se suočava sa bezbednosnim problemima čiji su rizici veći nego u bilo kom trenutku od kraja Drugog svetskog rata. Da li ste razmišljali da li imate vremena da se pridružite dobrovoljnoj odbrambenoj organizaciji? Ako ne: počnite da mislite! – nastavio je ministar Bolin i pozvao građane da se „pokrenu“.
UDARNA VEST.rs (Blic)
