Stravični zločin dogodio se u Kruševcu pre 11 godina, kada je Radoslav Marinković (67) svirepo ubio majku i ćerku Danijelu (42) i Milicu (6) Milićević. Njih dve su život izgubile u holu zgrade u kojoj je Danijela živela sa decom. Marinković je tada pucao na njih, a devojčicu je pogodio direktno u srce.
Danijela je sa Marinkovićem navodno bila u emotivnoj vezi, u koju je stupila kada se razvela.
– Video sam tog čoveka, dva sata je tumarao ulicom i tražio telefon, a onda je u jednom trenutku pitao i mene da li imam mobilni. Pitao sam ga šta će mu, rekao mi je da je ubio jednu ženu i da hoće da se prijavi – ispričao je u vreme ubistva jedan od komšija koji je dodao da nije ni slutio da Marinković zapravo govori istinu.
Tela majke i ćerke pronađena su na mestu na kojima je zapucao na njih, na samom ulazu u zgradu.
Njima niko nije odmah pritrčao u pomoć, jer su komšije koje su čule pucnje pomislile da deca bacaju petarde, s obzirom na to da je bio period praznika.
– Zatekla sam ih kako leže. Isprva sam pomislila da su možda pucale petarde pa su se one uplašile, a da je Danijela pala i povredila glavu. Kada sam prišla videla sam da je stanje teško – ispričala je tada komšinica Violeta Radenković, koja je izletela da pomogne ženi i detetu, iako je bila operisana samo 10 dana ranije.
Kada su ekipe Hitne pomoći došle na lica mesta, bilo je evidentno da su šanse majke i ćerke da prežive slabe. Devojčica je pogođena direktno u srce, a majka je imala prostrelnu ranu na stomaku. Pokušaji reanimacije bili su bezuspešni.
Marinković je nakon ubistva otišao u obližnju kafanu, gde je od konobara zatražio telefon. Pozvao je policiju i prijavio se. Pištolj je bacio u blizini. Oružje je nešto kasnije pronašla policija i saopšteno je da su žrtve podlegle povredama u kruševačkoj bolnici.
Marinković je u prvoj izjavi nakon hapšenja priznao zločin i rekao da nije hteo da puca u devojčicu.
Naloženo je neuropsihijatrijsko veštačenje, kako bi bilo utvrđeno da li je uzgajivač koza u trenutku izvršenja zločina bio u stanju uračunljivosti. Suočavao se sa mogućnošću kazne od 35 do 40 godina zatvora.
Devojčica sahranjena na šesti rođendan
Kako je u vreme zločina ispričao Danijelin otac, unuk ga je kobne večeri pozvao i rekao da su mu majka i sestra ranjene.
– Samo sam se nadao da će se sve dobro završiti i da će njih dve biti dobro. Moj unuk je držao sestricu u rukama, ali joj nije bilo spasa. Ćerka me je negovala, prala mi, kuvala… Sve sam izgubio. Sad više nikoga nemam. Dok je brat držao Milicu u rukama, ona je tiho rekla: „Dajte mi vode“, a onda umrla. Moja unuka u subotu je trebalo da proslavi šesti rođendan. Radovali smo se, a sada ću na taj dan da sahranim mog anđela – rekao je tada Miličin deda Milovan Milosavljević.
Jedan komšija dodao je da su devojčicu umotali u ćebe i da je ona tražila vodu, dok je njena majka poslednjim atomom snage izgovorila: „Pomozite mojoj ćerki, pomozite nam“.
Oduzeo sebi život
U maju iste godine Radoslav je sebi oduzeo život u bolničkoj sobi pri Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu.
Advokat Rade Vujčić, koji je osumnjčenom bio dodeljen kao branilac po službenoj dužnosti, predočio je tada da je nasilna smrt nastupila vešanjem. Marinković je imao status pritvorenika, u Beogradu je bio zbog psihijatrijskih veštačenja koja još nisu bila završena.
Optužnica u tom trenutku nije bila podignuta. Rađena su i balistička veštačenja, kako bi preciznije bio rekonstruisan sled događaja kobne večeri. Tako je zločin u kom su nastradale majka i šestogodišnja ćerka prošao nekažnjeno.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
