Gošća emisije „Balkanskom ulicom“ koja se emituje u nedelju u 16.30 sati samo na Blic televiziji na MTS kanalu 115 je Aleksandra Radović koja priča o vaspitanju ćerke, svojim uspesima i neuspesima, intuiciji koju sluša i uprkos pogrešnim odlukama koje je donosila.
Aleksandra Radović je pop pevačica, koja kaže da veoma vodi računa o tome šta izgovara, o čemu peva u svojim pesmama i trudi se da ostane dosledna sebi i istraje u poslu muzikom koju oduvek propagira iako se ne libi da zapeva narodnu muziku koja kaže ipak nije u njenom srcu.
– Sve ide kako treba – kaže Aleksandra na samom početku emisije „Balkanskom ulicom“, autorke i voditeljke Vesne Dedić.
I dok je Vesna Dedić pomenula kako je teško prošla kroz tinejdžersko doba svoje ćerke te da je plakala i vikala Aleksandra kaže da se trudi da bude vaga.
– Trudim se da budem nekako vaga stalno. Malo sam oštrija, malo sam nežnija, stalno kombinujem te dve metode. Trudim se da razumem, da se stavim u poziciju deteta i da možda neke stvari, koje sam volela da su sa mnom bile drugačije, ne radim sa njom. I, da je pustim da bude svoja, što je najvažnije čini mi se za dete, da bude svoje, da se od njega otkačimo u smislu da mu nismo stalno na grbači. Ja sam ovako, ti moraš tako, ne, ti moraš kako ti, ti si biće za sebe. Trudim se negde da ne ugrozim njenu individualnost, ali da postoje uvek granice koje zna da ne može da pređe. Šta da radim, to je ta priroda moja neka. Mislim da bi trebalo, generalno, roditelji da se postave tako, jer je deci mnogo lakše da funkcionišu u takvom ambijentu, čini mi se, nego ono kao, možeš sve, sve je dozvoljeno – kaže Aleksandra pred kamerama Blic televizije koja ističe da vidi neke stvari koje su zajedničke kod nje i njene ćerke koja danas pohađa muzičku školu baš kao što je i njena mama pohađala.
– Vidim zajedničko strah od javnog nastupa. Imala sam dugo taj strah od javnog nastupa, zapravo nisam volela da pevam pred ljudima, uvek sam volela da pevam sama, jer je to meni bila neka terapija. S obzirom na to da sam u muzičkoj školi, kažem, završavala mnogo tih nekih odseka, nisam bila samo jedan, pa sam imala između ostalog instrumentalni odsek, svaki put kada je bio neki javni čas, interni čas, to je toliko meni bilo teško da prihvatim da sad moram pred ljudima da sviram, kasnije i da pevam. Činilo mi se nekad napravim dva koraka kao da sam ne znam ni ja šta uradila na bini, ono ništa, meni deluje to ogromno, to je ta neka, možda zatvorenost, otkud znam.
O roditeljima
Mama i tata su kaže dolazili da je slušaju na javnim časovima iako nisu iz sveta muzike, „mama je volela, a tata je uvek to ispoštovao“.
– Kada sam bila na Akademiji, tada su dolazili. Moji nemaju veze ljudi sa muzikom, mama je to volela, tata je uvek to ispoštovao, uvek je dolazio, pa nije baš sad bio oduševljen klasikom, pa je onda nekada bilo i onako, dešavalo se da ima momente: „Kako je bilo“, kaže: „Bilo je predivno“, kaže mama: „Što lažeš kad si spavao, na pola si zaspao“ – smeje se Aleksandra dok se priseća i dodaje:
– Bilo je i toga, to se sećam, to mi je toliko bilo smešno i slatko i simpatično, mislim, dobro, šta da se radi.
Roditelji su na nastupe dolazili i kasnije kada je već napravila karijeru:
– Dolazili su, naravno, uvek dođu. I uvek je njima, naravno, lepo i drago i ponosni su eto što sam negde uspela u ovom svetu da se održim i da imam neki svoj pravac, nešto u čemu mogu da plivam super. Uvek sam negde birala malo teže puteve čini mi se pa su oni to uvek podržavali.
Na konstataciju Vesne Dedić da je velika sloboda raditi samo ono što hoćeš Aleksandra kaže:
– Daleko od toga da radim samo ono što hoću. Meni je drago da ti to misliš i generalno moram da kažem da mi je drago zbog većine stvari koje ljudi misle o meni, koje su potpuno netačne, ali mi je drago da tako misle jer mi čine dobro time.
Aleksandra na javnoj sceni važi za smernu, ženu od stila i damu, a kaže da je i u srednjoj školi bila mirna.
– U srednjoj školi sam bila uvek mirno dete, tiho dete, možda mi nije takva priroda, prosto i u porodici se od nas zahtevalo da budemo ustrojeni i onda sam i ja verovatno, ali i po prirodi sam takva. Uvek sam bila dobra, uvek sam bila odlikaš. Nikada u životu, recimo, nisam bila vrlo dobra učenica. Jedinicu jesm dobila čini mi se u srednjoj školi, vidiš, trebalo bi da se setim iz čega s obzirom na to da je bilo jednom ili dva puta, ali ne znam. Uvek sam bila odlikaš, znalo se, polugodište, kraj godine, znalo se da ću biti odlična. Bilo sam i dobar student – kaže Aleksandra.
O tome kada se i gde prvi put poljubila Aleksandra nije želela da otkrije u emisiji a na pitanje da li sa ćerkom vodi razgovore na tu temu kaže:
– Kada bude došlo vreme za te neke ozbiljnije razgovore, onda možemo nas dve o tome pričati, ali mislim da je još uvek detence. Detence je i ima vremena još za te razgovore.
„Svaku osobu u životu je vredelo sresti“
„Samo je tebe vredilo sresti“ je naziv novog Vesninog romana, a Aleksndra Radović na pitanje da li je ona to nekome nekada rekla kaže:
– Mislim da je vredelo sresti svakog čoveka, malo filozofije, ali ne, ozbiljno ti to sad kažem, mislim da stvarno je vredelo svakoga sresti. Svako je za nešto poslužio, svako je imao svoju namenu u tom trenutku u našem životu. Nekad nam se to dopalo, nekad nam se nije dopalo, nekad smo mnogo patili zbog toga, nekad smo bili tužni što je ta sreća kratko trajala, što je brzo prošlo, ali definitivno svaki čovek je tu s razlogom. Na tom nekom sveobuhvatnom našem putu, životnom, od početka do kraja, kada čovek dođe, evo sada na pola veka, pa se osvrne iza sebe, sve mi ima smisla, svaki čovek koji se pojavio. Često razmišljam o tome, svaki čovek, svaka osoba koja se pojavila, ona je tačno tada trebalo da bude tu, pa čak i oni koji nisu valjali, trebalo je da budu tu tog trenutka.
Aleksandra kaže da nije imala taj osećaj stida što nije shvatila na veme neke stvari „bilo mi je žao tog nekog potrošenog vremena na ta neka prijateljstva u koje sam ulazila, recimo, srcem i smatrala neke ljude svojim maltene najrođenim, porodicom. I onda tako neke stvari doživiš da prosto kao staneš, šta se desilo, ne mogu da shvatim. Nekada ne znaš ni razlog“.
– Prosto ta neka razočarenja su normalna u životu, šta da se radi. Ljudima ne treba zameriti. Nisam ni ja ovako razmišljala, da ne bude ja sad prosipam pamet, zaista ne i ja sam pre bila i ljuta i uvređena i ovakva i onakva i šta on meni i zašto i kako, a ja sam se toliko dala, ali na kraju shvatiš da neko ima svoj limit, ne može on preko svog limita. On možda ni ne misli da je to što je on učinio tebi nešto mnogo loše. Znaš, na kraju krajeva sad se sve svodi na interes. I prijateljstva se svode na interes i sve više i u sve širem krugu, prosto neke ljude ni ne prepoznajem više – kaže Aleksandra.
Aleksandra odaje utisak osobe koja veruje sebi, kaže da nju zapravo vodi intuicija.
– Ta slika o meni u javnosti je, opet kažem, potpuno drugačija od onoga što jeste. Ne znam kako je do toga došlo, ali je došlo. Dolazi do toga da sam ja sigurna u neke svoje izbore i procene, prvo, to uopšte nije tačno, mene vodi intuicija, osećaj u srcu da li nešto treba da uradim ili ne, to ne znači da ja znam da je to dobro ili da je to loše. Ja ne znam kako će to ispasti, samo znam da mi je namera dobra i šta bude, biće. Dešava se i da pogrešim, veoma često pogrešim, ali to shvatam kao deo nekog svog puta životnog i okej, tu sam pala, tu znam kakav mi je teren i ne bih više na taj teren išla. Trudim se da kroz život učim. Ono što donosi čoveku otvaranje, veliko otvaranje prema ljudima, to je moje mišljenje, ne mora da znači, su samo problemi. Dakle, što više vi sebe nekome otvorite on na više načina zna gde da vas sačeka, kako sa vama da manipuliše, kako da se postavi u svakoj situaciji. Zašto bi to čovek sebi radio, nema razloga. Sa svojim detetom u okviru svoje porodice, naravno, uvek treba biti iskren, sa drugima uvek ljubazno, lepo, toplo, profesionalno, ali na distanci i to je neko pravilo moje u životu, koje nekada i prekršim, pa onda nadrljam i kažem sebi, eto, vidiš da nije trebalo – kaže iskreno Aleksandra.
Na početku karijere podršku je imala od saradnika
Kada je počinjala imala je najviše podršku saradnika „verovala ili ne to su ljudi iz profesionalnog sveta. Na primer, Aleksandra Milutinović, moja prva saradnica, tekstopisac, koja je sa mnom i danas, eto, 20-i nešto godina. Ona je uvek verovala u to što radimo i verovala je da je to dobro“. Njeni roditelji, njeni najbliži nisu verovali toliko u nju.
– Pričala sam nekoliko puta i da čak i moji roditelji i najbliži prijatelji u tom trenutku kada sam radila prvi album nisu verovali da je to nešto što će proći, nego su smatrali da je to pogrešan potez, da su pesme bezveze. Ispostavilo se da je taj album super prošao. Meni je, opet kažem, intuicija govorila da je to dobro i da sam u tome iskrena pa čak i ako pogrešim, nema veze, iskrena sam u toj ljubavi prema muzici i u tome što pevam, ali ja eto i opet spominjem oca, on je u nekom trenutku rekao: „Ne treba ti to da pevaš“, kažem „Zašto?“, kaže: „Ovo ti je promašaj totalni, šta će ti ta pesma?“, kaže: „Sine, ti pevaš, ti imaš glas kao Tom Džons, ti treba da snimaš nešto da je grlato“. Oni jesu bili podrška, ali kažem, u prvi mah nisu shvatili koliko je to bitno i veliko bilo za mene. Koliko je važno imati podršku, mislim da je najvažnije verovati u sebe. Nije naivno, ali ako verujete i ljudi kažu, i procene da znate nešto, onda treba verovati u sebe i biti spreman na taj put koji prosto nije lagan. Uvek treba biti okružen ljudima koji znaju kakvi ste, koji će uvek da vas spuste na zemlju, da kažu, evo kao Vesna na primer, da uvek imate nekoga ko će reći stani malo, šta si se podigla tu, šta gledaš, paraš nosem nebo ili šta već. Mislim razne su faze kroz koje čovek prođe u svojoj karijeri, ali je bitno da ima prijatelje i dobre ljude koji nemaju lošu nameru, nego prosto vidim da nešto nije ok. Ja ti nisam prijatelj, ako ti ne kažem šta vidim, ako je to iz mog srca zaista iskreno.
U karijeri je, kaže Aleksandra, bilo dosta teških trenutaka.
– Bilo ih je dosta, ne znam kako bih i koji bih izdvojila. Mislim da je mnogo bilo nekih… Znaš šta je najteže, kad ljudi ne razumeju šta hoćeš, kad ljudi ne shvataju da nije bitno da li sam zaradila milione, ili sam ovog meseca imala 50 koncerata, ili sam imala jedan, ili je bilo pet humanitarnih, a jedan za pare, ili je pet za pare, jedan humanitarni, nebitno. Šta je moja poruka, deluje izlizano i otrcano kad kažem moja poruka, šta je funkcija moja ovde, ovo nije samo šou biznis, zabava i sve to. Pa čekajte, svaka reč koju čovek izgovori, za nju će odgovarati. Ja treba da razmišljam šta sam rekla, šta sam otpevala, šta će neko ko to sluša uraditi nakon toga što je to čuo. Evo vozili smo se usput pa sa vašim vozačem smo slušali neku pesmu i kaže ovaj ne znam ni ja vozi, ide bulevarom, vozi tom i tom brzinom to ti je odmah poruka aha, ajmo sedi divljaj, vozi suprotnom trakom i to. Mnogo je važno šta… – kaže Aleksandra i osrvće se na neuspehe:
– Neuspeha je bilo dosta, pogrešnih procena je bilo takođe dosta, mislim da je generalno ako stavljam evo recimo neka bude učestovanje u onim zvezdama, to mi je promašaj potpuni. Žiri kao priča mi je bezveze razmišljala sam dosta o tome, prosto ne treba nikome govoriti možeš – ne možeš, da u školi uvek, na časovima uvek, smatram da neko nešto može ili ne ali ne treba, neko zaista od te svoje ludosti, od tog verovanja u sebe i napravi nešto. Mislim na kraju ne treba da kažem ja da li neko može ili ne može, mislim Bog zna da on može ili ne može, ja mogu samo kao sa te profesionalne strane da kažem da li je u tom trenutku on spreman za tako nešto, ali generalno to žiriranje mi se ne sviđa i to više ne bih radila.
Da je na početku karijere sebi bi rekla da ne ulazi u sve ovo
Da je sada na početku karijere iz ovog ugla bi sebe posavetovala da nikada ne uđe u profesiju kojom se danas bavi, sebi bi rekla:
– Nemoj ulaziti u ovo. Nemoj nikad snimiti nijedan album, to bih rekla sebi. U muzici bih ostala svakako jer ja muziku volim i to je problem jer treba da je gledaš kao biznis, a ja ne mogu da gledam kao biznis. Nije problem da ja otpevam narodnjak kod tebe, nije problem uopšte da otpevam jedan narodnjak, ali nije to poenta, jednostavno moje srce to ne oseća. To ne znači da ja ne volim ili da je prezirim ili da nešto mi je fuj tu sve, nije, jednostavno to nije nešto što meni moju dušu dira. Ne znam sa kim sam pričala od kolega, mislim da sam baš i sa Harisom pričala i da mi je rekao: „Hočeš mi reći da kad si u nekoj gužvi, kad si radosna da ne slušaš neki narodnjak“, pa ne slušam, ali ako sam u društvu koje sluša narodnjake ja ću se prilagoditi, nije problem. Je l’ treba da otpevamo nešto, otpevaću, je l’ treba da napravimo žurku, napravićemo, nije problem, ali moje srce to ne oseća – kaže Aleksandra.
Aleksandra se tokom emsiije prisetila i zanimljivih događaja kada je pokojni Luis u pitanju, a onda pošto su oboje nastupali u klubu koji je držao Džej pomenula je i kakav je on bio kao poslodavac a otkrila je i da iako nije pobornik narodne muzike, sve Džejeve pesme voli, što možete gledati u emisiji „Balkanskom ulicom“ koja se emituje nedeljom u 16.30 sati samo na Blic televiziji.
O savetima kolega i piću
Aleksanrda je tokom emisije pričala i o saradnji sa Arsenom Dedićem, ali i osavetima koje je dobijala od starijih, iskusnijih kolega ali koji su, kako kaže, uglavnom bili praktični. Luis ju je posavetovao da pije vodu sa limunom, koju kaže pije i danas. Za rakiju ipak nije.
– Rakije ne podnosim. Jedan tabloid objavio je fotografiju na kojoj sam sa nekom čašicom rakije, naš prijatelj Roki je otvarao kafanu ovde i onda je zvao 500 miliona nekih ljudi, bilo je dosta i medija i mi smo tako sedeli svi za jednim velikim stolom i u jednom trenutku je Roki rekao: „Ajde da uzemo svi da nazdrarimo“, ja rekao: „Nemoj mi tu rakiještinu ja to ne podnosim“, ajde kao da nazdravimo, neobavezno i ja uzem čašu i nazdravimo i to je ispalo… A moja faca tada… Vino volim, vino mi je ono merak, belo kad je leto, a crveno zimi, nije pravilo, ali tako mi prija – priča Aleksandra.
O tome da li je stroga majka i porodici
Aleksandra Radović čuva svoju privatnost, retko priča i o ćerki, a na pitanje da li za sebe smatra da je stroga majka kaže:
– A da li veruješ da bi sad svi to rekli da sam stroga majka, ja zaista sebe ne smatram strogom. Meni to uopšte nije strogo, disciplina mi nije strogost. U interesu deteta je da bude disciplinovano, njoj se to možda neće svideti sada, ali ja verujem biće zahvala na kraju. Trudim se kao što sam rekla na početku emisije, da mnogo ljubavi uložim u našu odnos, mnogo ljubavi i kad je grdim da pre toga sama sa sobom… Eto juče je bio povod za grdnju, ali ja to nisam uradila juče, dozvolila sam sebi da obradim malo te informacije da vidim kako ću da razgovaram da vodim taj razgovar, da ne planem da ću da ne histerišem imaš razne momente što kaže, ko luda žena, znaš ono kad ne mogu da se obuzam sto puta pričam jedno isto ti opet isto uradiš čoveče i onda hajde kao da dam malo vremena sebi i da postavim pitanja koja treba, da budem kratka da ne gnjavim, a da ona razume zašto je to tako da razume da sama izvede zaključak iz svega toga, eto to je, mislim da nisam stroga, dosta razmišljam o svemu.
Aleksandra kao i svi ima različite momente, iskreno kaže da kada je tužna voli da bude u tišini.
– Volim tišinu dosta i uglavnom sam u tišini, da budem iskrena zato što mi to daje prostor da nekako samu sebe preslišam, analiziram da čujem svoje misli, svoje srce, da oslušam, možda to sad zvuči smešno, ali stvarno nekako u tišini imam mogućnost da se sa svojim bićem povežem. Volim da čitam, uglavnom veći deo dana provedem čitajući, slobodnog vremena, i mislim da mi to daje neki mir, neku uravnoteženost – kaže Aleksandra.
Pop pevačica otkriva da trenutno ima stabilnost u životu, a na pitanje da li joj trenutno nešto fali u životu kaže:
– Pa baš mi ništa ne fali. Evo sad razmišljam šta bih mogla ti kažem, znaš šta mi fali, ideja, ali to samo u mojoj glavi, znaš, neka ideja o tome, jer sam vaspitana tako patrijarhalno u domu, moji su roditelji proslavili sad 50 godina braka pre petnaestak dana, to kao primer trpljenja, negde ostane ta neka slika možda tog neostvarenog doma, znaš, porodica kao porodica to je negde možda ostalo kao neki žal, jer sam u stvari porodičan tip. Volim porodicu, volim i to da sam u kući, volim da spremam, volim da ugodim, volim tako, taj sam tip u domu i možda je to nešto što je ostalo kao neostvareno.
O čemu je sve još govorila Aleksandra Radović gledajte u emisji „Balkanskom ulicom“ samo na Blic televiziji na MTS kanalu 115 nedeljom u 16.30 sati. Ukoliko propustite emisiju, reprizu možete gledati u ponedeljak u 6 sati.
UDARNA VEST.rs (Blic)
