UEFA rang listu više neće krojiti srpski klubovi u ovoj sezoni, svi su ispali, a naš fudbal je na 19. mestu posle svih grupnih faza Lige šampiona, Lige Evrope i Lige konferencija.
Nismo se proslavili u ovoj sezoni, daleko od toga -viđen je nezapamćen potop u sezoni koja je donela grupnu fazu za Crvenu zvezdu, Čukarički i TSC. Vojvodina i Partizan su ispali ranije, ispostavilo se da su crno-beli doneli jedinu evropsku pobedu ove sezone, ali u kvalifikacijama.
Ta pobeda mala je uteha Partizanu jer je ispao, a u grupi, svi su podbacili, Zvezda u Ligi šampiona, TSC u Ligi Evrope, Čukarički u Ligi konferencija.
Zvezda je za cilj imala ulazak u Ligu Evrope sa treće pozicije u grupi, nije to ostvarila, pala je u direktnom duelu sa Jang Bojsom. Zato su sad isrped nas Česi, Švajcarci, Austrijanci, Danci, Norvežani, Izraelci, Grci i Ukrajinci.
Podsećamo, pozicije od 11. do 15. donose dva mesta u kvalifikacijama za Ligu šampiona, jedno u kvalifikacijama za Ligu Evrope, dva u kvalifikacijama za Ligu konferencija.
Od 16. mesta do 50. pozicije, lige dobijaju jedno mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona i tri u kvalifikacijama za Ligu konferencija, a Srbije je sad u toj poziciji. Rangiranje iz ove sezone aktiviraće plasman za sezonu 2025/2026.
Na kraju prošle sezone napravljen je koncept za takmičarsku 2024/25. i tada ćemo imati pet predstavnika – prvak će u plej-of za Ligu šampiona, vicešampion ide u drugo kolo kvalifikacija. Osvajač kupa može do Lige Evrope, a treći i četvrti u šampionatu idu u Ligu konferencije.
Plači, srpski fudbale
Crvena zvezda kao šampiona Srbije nije doživela da bude mreža za punjenje u Ligi šampiona, ali je ipak završila kao poslednja sa samo jednim osvojenim bodom, a to je najgori rezultat u elitnom takmičenju ove sezone.
TSC je do poslednjeg kola mogao da sanja proleće u Evropi, ali je doživeo šamarčinu otrežnjenja od ludih snova kada je Olimpijakos pokazao šta znači kvalitet.
Čukarički je zaređao dve nule i jednu šesticu dovoljnu sa „krompir“ u bodovima. I na sve to pretrpeo je neke teške poraze visokim rezultatom.
Partizan je jedini pobedio u Evropi, ali u kvalifikacijama kada je Sabah pao u Beogradu, posle penala. Posle toga se dogodila katastrofa protiv Nordsjelanda zbog koje još uvek bride obrazi.
Vojvodina nas nije mnogo ni mučila jer oni kao da nisu ni želeli da igraju Evropu, a ispali su odmah od APOEL-a.
Sve ono što smo videli, kada saberemo i oduzmemo nije ništa dobro donelo srpskom fudbalu. Nadali smo se da ćemo uživati, a svakog četvrtka uveče kada smo podvlačili crtu setili smo se pobede Partizana i to stalno podsećali da je to „onaj jedini“ trijumf što nam je ostao.
A bila je ovo istorijska prilika da napravimo korak napred, doživeli smo dva unazad. Sve ono što je bilo plus za naš „koeficijent“ jeste bod Zvezde i TSC-a. I to se jedino piše. A sve ostalo, da li su naši igrali dobro ili loše, da li je bilo tu partija kasnog buđenja, sudijskih greška, čak i nepravdi, to će se sve zaboraviti.
Ono što ostaje u amanet jeste da ćemo za dve godine žaliti za svim ovim, kao i da se vraćamo na „fabričko“ zbog toga što će nas opet čekati samo Liga konferencija i jedna Liga šampiona. Da li smo to zaslužili? Jesmo. U ovom trenutku smo daleko od mesta kojim smo se ponosili, na kojem su nam i Hrvati zavidili jer su godinama bili ispred nas, a koje smo uprskali.
I ono čuveno „prst na čelo“, pa da malo shvatimo da nam treba superkvalitet, a da je prosek zauvek – prosek.
UDARNA VEST.rs (Sportal)
