Vlada Bugarske obustaviće porez na tranzit ruskog gasa koji prolazi kroz tu zemlju, a što se tiče i Srbije.
Reč je o nametu koji je na snazi od sredine oktobra a koji je izazvao je osude Srbije i Mađarske koje dobijaju gas tranzitnim gasovodom iz Bugarske strahujući da bi dodatne troškove platili potrošači ili da bi Gasprom mogao da u potpunosti prekine protok gasa.
Srbija i Mađarska su se zvanično obratile Evropskoj komisiji o čemu je je govorila i ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović:
„To je prekogranični projekat, koji je međunarodni gasovod u dva pravca. Što se Bugarske tiče i takse – to je važno pitanje, to je političko pitanje i svakako je na stolu. Mađarska je pokrenula upit ka EU za koji rok još teče. Mađarska je članica EUiI smatra da je uvođenje ovih taksi bilo protivno ovim evropskim pravilima. Imamo neke primere gde su takve odluke u prošlosti obustavljene, pa možemo da se nadamo da će isti principi biti primenjeni i ovog puta. Mi smo se obratili energetskoj zajednici, čiji smo član iI ona je taj upit uputila isto EK – istog smo stava, delimo isti stav“, navela je Đedović.
Vladajuća koalicija Bugarske postavila je planove za ukidanje kontroverzne takse na tranzit ruskog gasa preko njene teritorije, jer balkanska nacija nastoji da poboljša veze sa kolegama iz Evropske unije i pridruži se šengenskoj zoni za putovanja bez viza.
Vladin potez u oktobru da uvede namet za smanjenje profita ruskog Gazprom izazvao je zabrinutost zbog visokih cena i poremećaja u snabdevanju širom jugoistočne Evrope. Dok Bugarska tek treba da naplati od klijenata svog mrežnog operatera, mađarske vlasti su to označile kao „neprijateljski korak“ i pozvale na istragu EU o toj odluci.
Bugarska će izmeniti zakone kako bi opozvala porez sve dok ne pronađe pristup širom EU za njegovu primenu, rekli su novinarima u ponedeljak Bojko Borisov i Kiril Petkov, obojica bivši premijeri, a sada lideri dve najveće stranke u zemlji.
„Ne bi trebalo da propustimo ovu šansu zbog poreza“, rekao je Borisov. „Dobrosusedski odnosi su uvek vladali, tako će i ostati“, naveo je on.
Sofija već dugi niz godina nastoji da se pridruži šengenskoj zoni, ali je za tu odluku potrebno odobrenje svih članica EU. Holandija i Austrija oklevaju da prihvate Bugarsku, navodeći njene probleme sa vladavinom zakona i kontrolom granica.
Predviđeno je da se o predlogu Austrije razgovara sa bugarskim i rumunskim ministrima.
UDARNA VEST.rs (Blic)
