Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju Izrael u vojnom odgovoru na napad Hamasa 7. oktobra, kada je ubijeno 1.200 izraelskih građana i oteto najmanje 240 osoba. Međutim, broj palestinskih žrtava, prema podacima zvaničnika u Gazi, premašio je 15.000, a Vašington je pod sve snažnijim pritiskom da osigura trajni prekid vatre na Bliskom istoku.
Stručnjak vašingtonskog Instituta za Bliski istokAhmed Fuad Alkatib kaže da pritisak arapskih država i međunarodne zajednice, zajedno sa domaćim gnevom, menja računicu američke administracije. Pritisak i očekivanja ne dolaze samo od američkih građana arapskog i muslimanskog porekla, već i od jevrejskih grupa koje se zalažu da američki lideri okončaju sukob diplomatskim putem.
Jedna od nevladinih organizacija “Džej strit” pozvala je administraciju da više insistira na tome da Izrael promeni kurs vojne operacije i jasno ukaže da SAD neće pružati neograničenu podršku sukobu, kao i da će odbaciti bilo kakav vid buduće izraelske okupacije, aneksije i blokade Gaze.
Za Bajdena je situacija delikatna, navodi američki portal i dodaje da se isto može reći i za Netanijahua koji je pod pritiskom porodica više od stotinu talaca koji se i dalje nalaze u rukama Hamasa. Zabrinute da prekid vatre pomaže Hamasu da repozicionira svoje snage – izraelske vlasti strahuju i da razmena zarobljenika povećava popularnost Hamasa na okupiranoj Zapadnoj obali.
Međutim, američki zvaničnici učestalo naglašavaju da Sjedinjene Države ne pripremaju i ne sprovode izraelske ratne planove. „Pružamo savete i smernice”, izjavio je nedavno zvaničnik administracije Džon Kirbi.
Analitičari ukazuju da bi trajni prekid podrazumevao jedan od dva razvoja događaja: sprečavanje Hamasove vladavine Gazom i neutralizaciju vojnog krila tog pokreta ili da Izrael i Hamas sklope dugoročni sporazum koji podrazumeva korenite promene. Šanse za takav ishod nisu izvesne jer Izrael i Hamas imaju suštinski nespojive ciljeve — međusobno uništenje.
”Mnogo je verovatnije da će Izrael uništiti Hamas, nego obrnuto. Takođe, ne bi se moglo računati sa tim da bi mogli da naprave razuman kompromis o dugoročnom strateškom planu i državama“, rekao je za Majkl O’Henlon, visoki saradnik Instituta Brukings.
Nije isključeno da je moguće oslabiti ili srušiti vojno krilo, kao i upravljačke strukture Hamasa. “Ono što bi u političkom smislu ostalo od Hamasa nakon sukoba u Gazi moglo bi biti podstaknuto da se pridruži palestinskim vlastima u pokušaju primene takvog rešenja, što bi političko krilo Hamasa smatralo povoljnom opcijom”, kaže Ahmed Fuad Alkatib sa vašingtonskog Instituta za Bliski istok.
Predsednik SAD Džozef Bajden i njegovi saradnici ukazivali su da je za ostvarenje trajnog prekida potrebna mapa puta koja će voditi ka rešenju sa dve države. Bez toga će biti povoljni uslovi da se osnuje pokret sličan Hamasu – čak i ukoliko Hamas bude rasformiran.
“Izrael će biti pod većim pritiskom da se saglasi sa tim da palestinske vlasti upravljaju Gazom, ako Hamas bude u dovoljnoj meri neutralisan. Za Izrael i Sjedinjene Države bi bila idealna reformisana palestinska uprava koja bi bila manje korumpirana, a mnogo više slobodnija i ekonomski snažnija. Nejasno je mogu li se te reforme ostvariti i može li ih Izrael podržati, imajući u vidu aktuelnu desničarsku koaliciju koja vodi zemlju”, rekao je Džonatan Rinhold sa Univerziteta Bar Ilan u Izraelu.
UDARNA VEST.rs(republika)
