MINISTAR FINANSIJA SINIŠA MALI: Verujem u rad i posvećenost, Srbija se gradi i u tome NE SMEMO DA STANEMO

Očekujemo ove godine priliv stranih direktnih investicija od oko 4,5 milijardi evra. U godinama svetske krize, to je rezultat van svih očekivanja. To znači više posla za naše građane, kao i veće plate. Naše obećanje je da će 2027.
prosečna plata biti 1.400 evra, a prosečna penzija 650

Kako će da izgleda njegov dan 18. decembra, ne želi da predviđa, ali veruje isključivo u rad i posvećenost. Potpredsednik Vlade Siniša Malije u fotelju ministra finansija seo u maju 2018, da bi dve godine kasnije na isto mesto bio izabran po drugi put. Danas, kada je do otvaranja biračkih mesta ostalo nešto manje od mesec dana, ubeđen je da će se 17. decembra odlučivati o tome da li se vraćamo u prošlost ili nastavljamo da gradimo bolju i lepšu budućnost za našu zemlju.


– Naša zemlja se u poslednjih 10 godina promenila nabolje. Gradimo infrastrukturu, stvaramo povoljan ambijent za privredu, otvaramo fabrike i nova radna mesta. Očekujemo ove godine priliv stranih direktnih investicija od oko 4,5 milijardi evra. U godinama svetske krize, to je rezultat van svih očekivanja. To znači više posla za naše građane, kao i veće plate. Samo u poslednjih 10 godina otvoreno je 500.000 novih radnih mesta, a samim tim nezaposlenost više nije problem broj jedan, kao što je to nekada bio slučaj. Iako ljudi danas žive bolje, znamo da možda ima još onih koji nisu u potpunosti osetili te promene. Zato moramo da radimo još više, kako bi svaki građanin osetio boljitak. S druge strane, hajde da vidimo šta nam opozicija nudi. Dakle, imate one koji su „levo“ i one koji su „desno“, sa međusobno potpuno različitim ideologijama i politikama, ali koji već najavljuju da su spremni da se ujedine, samo kako bi seli u fotelju. Oni to sami priznaju. A sve ih okuplja Dragan Đilas. Znači, nije im važna nikakva ideologija, nije im važno da li zemlja ide ka istoku ili ka zapadu, važno im je samo da se dočepaju vlasti i da dobiju pristup punoj kasi koju danas imamo.

Nedavno ste objavili da je domaća avio-kompanija ponovo 100 odsto u vlasništvu države Srbije. Kada podvučemo crtu, šta je sve poslednjih godina ona donela i uzela?

– Manjinski partner „Er Srbije“, „Etihad ervejz“, odigrao je ključnu ulogu u transformaciji kompanije. Nacionalna avio-kompanija Srbije pre jedne decenije bila je ruinirani gigant sa 400 miliona dolara duga, zbog čega joj je tada i bio neophodan pouzdan i siguran strateški partner. To je nešto što ne bismo mogli da uradimo sami i na tome smo im veoma zahvalni. Danas, činjenica je, naša nacionalna avio-kompanija može samostalno da nastavi da posluje. „Er Srbija“ je sada uspešan nacionalni avio-prevoznik koji zapošljava 1.500 ljudi i pravi profit od oko 50 miliona evra, koliko se očekuje ove godine, a nastavlja da leti do više od 87 gradova širom sveta.

O istraživanjima javnog mnjenja

Najbolja sondaža biće održana 17. decembra

Kako komentarišete činjenicu da predstavnici opozicije, kad god nemaju da se uhvate za neki argument, počnu da pričaju o istraživanjima javnog mnjenja gde, kako kažu, beleže „znatan rast popularnosti“?

– Ponoviću ono što je rekao predsednik Vučić, a to je da je najlakše onima koji gube. Onima koji pobeđuju svaki izbori su teški. Mi pred građane, kao i na svakim izborima, izlazimo s rezultatima i, za razliku od opozicije, s planovima kako da dalje poboljšamo kvalitet njihovog života. Jer smo svesni da uvek može bolje. Sa druge strane, imate predstavnike bivšeg režima, koji su bez ideja koje će dati dodatnu vrednost našim građanima. Nisam čuo nijedan jedini pametan predlog kako da reše neki problem ili šta bi oni to drugačije uradili. Znaju samo da ponavljaju istu priču koja je usmerena ka kritici svega što radi vlast, a naročito ka predsedniku Vučiću. A kad ih pitate kako biste vi to uradili, šta biste uradili bolje, oni ćute. Ne znaju. Dakle, jedna potpuna demagogija, neznanje, nerad… Sa druge strane, mi smo uvek spremni za izbore. O kvaziistraživanjima javnog mnjenja neću ni da govorim. Najbolja sondaža biće 17. decembra i mi ćemo biti strpljivi da je sačekamo.

Do kraja meseca 1,65 miliona penzionera u Srbiji očekuje uplata jednokratne pomoći od 20.000 dinara, a isto važi i za korisnike socijalne pomoći. Da li u kasi Fonda PIO ima dovoljno novca?

– Fond PIO danas je finansijski stabilan, sa sve manje izdvajanja iz budžeta države. Pre deset godina, nedostajuća sredstva za isplatu penzija iznosila su više od 48 odsto, dok je danas taj procenat daleko manji. Pomoć penzionerima od 20.000 dinara biće isplaćena 30. novembra, a za to je potrebno oko 290 miliona evra. Uzimajući u obzir i povećanje od 1. januara naredne godine od 14,8 odsto – prosečna penzija u 2024. godini biće uvećana za ukupno 21,1 procenat u odnosu na ček za septembar 2023. i iznosiće oko 390 evra, odnosno 45.800 dinara. Rast penzija u prvih deset meseci ove godine iznosio je 8,2 odsto u realnom iznosu. I povećanje plata i penzija u poslednje dve godine je iznad nivoa inflacije, a s tom strategijom nastavljamo i naredne godine. Naše obećanje je da će 2027. godine prosečna plata biti 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra. Kao što smo ispunili svako obećanje do sada, tako ćemo ispuniti i ovo.

Poslednjih godina je smanjena nezaposlenost, povećane su prosečna zarada i penzije, dodeljeno je nekoliko jednokratnih pomoći mladima i penzionerima… Šta je bilo najteže postići?

– Kada vodite računa o ekonomskoj politici, o svakom dinaru, ništa nije teško. Srbija danas, zahvaljujući odgovorno vođenoj politici, finansijski je stabilna i ekonomski jaka zemlja koja može da obezbedi rast plata i penzija. Na računu budžeta imamo gotovo pet milijardi evra, dok 2012. godine nije bilo novca ni za isplatu mesečnih penzija. Ostavili su nam praznu kasu kad su otišli, bankrot! Pored pomoći penzionerima od 20.000 dinara koja će biti isplaćena 30. novembra, u septembru smo isplatili po 10.000 dinara deci do 16 godina.Sada nas očekuje i nova mera novčane podrške za korisnike socijalne pomoći, koji će 1. decembra dobiti po 10.000 dinara, a tu pomoć će dobiti i oni koji uživaju pravo na tuđu negu i pomoć. Za tu meru će biti potrebno nešto više od dve milijarde dinara. Dakle, novca ima i građani u tom smislu mogu da budu potpuno spokojni. Nastavićemo da vodimo računa o svakom dinaru.

Šta ste vi kao ministar i sama vlada tokom poslednjeg mandata propustili da uradite, a mislite da je trebalo?

– Ljudski kapital je nešto na čemu moramo da radimo. Tu pre svega mislim na unapređenje položaja mladih na tržištu rada, putem obezbeđenja njihovog lakšeg prelaska iz sfere obrazovanja na područje rada. Važno je da se raznim podsticajima motivišu da započnu biznis ovde. Već imamo niz poreskih podsticaja za zapošljavanje, ali mislim da možemo da uradimo još više. Fiskalna politika će u narednom periodu biti fokusirana na dalje smanjenje ukupnog poreskog opterećenja rada, čime se dodatno rasterećuje privreda i povećava konkurentnost privatnog sektora. Na rashodnoj strani, prioritet će imati infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika povećanja penzija i plata. Pri tome će se voditi računa da se ne izađe iz planiranog održivog fiskalnog okvira i kontinuiteta stabilnosti javnih finansija Srbije. To je ono što je do sada ova vlada uspešno radila, i pored svetske krize koja sad već traje nekoliko godina.

Iz Fiskalnog saveta stiže zamerka da Srbija ima previše projekata od posebnog interesa kojim se, kako tvrde, zaobilaze uobičajene procedure (Ekspo, Moravski koridor…). Kakav je vaš komentar?

– To su projekti koji su naša razvojna šansa i tu nema posebnog interesa, osim onog da će od svega toga imati koristi svi građani Srbije. Moravski koridor je važan jer će olakšati i skratiti putovanja u tom delu naše zemlje, približiti teritoriju Srbije potencijalnim ulagačima. Kada je Ekspo u pitanju, Srbiju će tokom te sajamske manifestacije posetiti tri miliona posetilaca, a očekivanja su da će više od milijardu evra biti direktne i indirektne koristi za našu zemlju. Pogledajte samo, 2012. godine imali ste „bankrot zemlju“ iz koje su ljudi bežali, a samo 15 godina kasnije, 2027. godine, imaćete zemlju u koju ljudi dolaze, koja će okupiti ceo svet! Kad je reč o tvrdnjama Fiskalnog saveta, taj proces će biti potpuno transparentan i mi redovno izveštavamo javnost o tome dokle smo stigli s projektom. Ispred nas stoji rad, rad i samo rad. Sve treba da bude završeno do početka 2026. godine i dinamika radova ide u tom pravcu. Osim Ekspa i nacionalnog stadiona, prostor u Surčinu do 2026. godine dobiće i pet novih saobraćajnica dužine 7,8 kilometara, novu petlju koja će biti povezana sa obilaznicom oko Beograda, novu prugu koja povezuje stadion, Ekspo, Aerodrom „Nikola Tesla“, Zemun Polje, ukupno 18 kilometara nove pruge na kojoj će vozovi ići brzinom od 120 kilometara na sat. Ovako veliki infrastrukturni projekti pokazuju koliko se Srbija gradi i u tome ne smemo da stanemo.

Društvene mreže 

Odnedavno aktivan na Tiktoku

Odnedavno ste se aktivirali i na društvenoj mreži Tiktok. Kome se konkretno obraćate svojim objavama?

Siniša Mali

– Ova društvena mreža je dobar način da se obratimo malo mlađoj generaciji i da im na jednostavniji način govorimo o finansijama, nekim važnim projektima koje sprovodimo. Mislim da treba iskoristiti sve potencijale komunikacije putem društvenih mreža. Svakodnevno dobijam mnogo poruka, i čim primetimo da se neka pitanja ponavljaju, vidimo da postoji problem i onda ga rešavamo. Politika više nije samo jednostrano obraćanje naciji sa TV ekrana, danas je sve to mnogo interaktivnije, a na nama je da idemo u korak s vremenom.

UDARNA VEST.rs (Kurir.rs/Jelena Skenderija)

Share
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare