Hici su se čuli sve vreme dok smo trčali ka izlazu iz dvorišta prema Cvetnom trgu, opisao D. P. dramu koju će pamtiti do kraja života.
Samo 20 ili 30 sekundi delilo je od spasa šest učenika odeljenja 7/2 Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“. Nažalost, niko nije mogao da pretpostavi da će monstrum Kosta Kecmanović u kabinetu istorije načiniti krvavi pir, pobiti školske drugove, raniti petoro đaka i nastavnicu Tatjanu Stevanović.
Toliko vremena, prema policijskoj rekonstrukciji, proteklo je od prvog pucnja u hodniku škole do dolaska ubice u kabinet istorije. Da je nastavnica znala šta se dešava i da je zaključala vrata, deca u njenom odeljenju verovatno bi preživela. Ovo nezvanično saznanje Srpskog telegrafa potkrepljuje i svedočenje studenta D. P., koji je u trenutku pucnjave bio na praksi u učionici
Sedeo u poslednjoj klupi
D. P. u tužilaštvu je ovako opisao te trenutke.
– Došao sam u školu između 7.50 i 7.55. Uobičajeno sam se pozdravio s portirom Draganom Vlahovićem. Zatim sam sačekao da mentorka, nastavnica istorije Tatjana Stevanović, otključa kabinet i ušao sam s njom. Posle nas su ušla deca. Čas je trajao sasvim normalno prvih 35 minuta, a onda oko 8.36 ili 8.37 začuli su se hici iz hodnika škole. Nismo bili sigurni odakle zvuk dolazi, pomislili smo da su u pitanju petarde. Mislim da sam čuo oko 15 hitaca s prekidima, a nakon toga je nastupila tišina 20-30 sekundi – navodi student i kaže da je sedeo u poslednjoj klupi do prozora, dijagonalno od ulaza u kabinet.
– Nastao je muk, neko je možda nešto rekao, ali smo se svi pitali šta se to događa. Zatim je taj dečak, za kog tada nisam znao kako se zove, otvorio vrata, videla se ispružena ruka s pištoljem, a ranac mu je visio s ramena do kuka. Uperio je pištolj u nastavnicu, nakon čega sam iskočio kroz otvoren prozor, ali nisam siguran da li sam tokom iskakanja ili neposredno pre toga čuo pucanj. Ne znam da li je prvo pucao u nastavnicu, ali nakon što sam ja iskočio, potrčao sam ka ograđenom delu dvorišta i video da su još dva-tri dečaka iskočila i otrčala na Cvetni trg – prepričava D. P. i dodaje da je sve vreme čuo mnogo hitaca.
– Ne mogu da kažem koliko tačno, ali su se čuli sve vreme dok smo trčali ka izlazu. Kada sam iskočio, čuli su se glasovi, vriska i krici. Prilikom izlaska iz dvorišta prema Cvetnom trgu već sam uzeo telefon i pozvao policiju.
D. P. ističe da je video dečaka-napadača, kao i da zna da je učenik 7/2 jer ga je već video ranije.
Hladnokrvni izraz lica
– Napominjem da mi ništa nije posebno ostao u sećanju, ali sam znao da je iz tog odeljenja. Dva puta sam pre ovog događaja bio u odeljenju 7/2, imam beleške s časova. Nisam primetio nikakav poseban odnos prema njemu ili nešto drugo karakteristično u odnosu na njega ili u vezi s njim. Nisam primetio da je nosio nešto drugo, osim ranca, sećam se da je imao crni duks – naveo je mladić u tužilaštvu, a onda detaljno opisao u kakvom položaju je video dečaka koji je pucao.
– Vrata učionice se otvaraju prema spolja, ka hodniku. Kada sam video ruku s pištoljem, bila je mirna, nije drhtala, a izraz lica, prema mom mišljenju, bio je hladnokrvan – navodi student i dalje ističe da, dok je on bio u učionici, nije čuo da je dečak bilo šta rekao.
– Dve do tri sekunde nakon što je dečak ušao, ja sam iskočio kroz prozor da bih sačuvao život. Videvši dečaka s pištoljem u ruci, povezao sam to s hicima koje sam prethodno čuo. Ono što sam čuo u odnosu na prethodne hice, pre nego što je dečak ušao u učionicu, mogu da opišem povremeno kao pojedinačne hice, a povremeno kao hice u seriji od dva, tri ili četiri vezana pucnja – zaključio je student svoj iskaz.
Tatjanin kolega: Stala je ispred pištolja
Nastavnica Tatjana Stevanović još se oporavlja od rane koju joj je zadao dečak-monstrum. Ona je dala izjavu policiji o događaju, ali, kako saznaje Republika od njenih kolega, nije spremna da govori za medije.
– Ona je stala ispred pištolja ubice, računajući da će da ga smiri i da će odložiti oružje. Umesto toga, pucao je u nju. Ne možemo ni da zamislimo o čemu je razmišljala u tim sekundama, a ni kakva sećanja na tragediju ima sada – kaže jedan od njenih kolega.
Okrenula se ka napadaču
D. P. opisao je i da je katedra nastavnice bila na sredini, u vrhu srednjeg reda.
– Nastavnica je u trenutku ulaska učenika koji je pucao stajala, rekao bih, ispred katedre, okrenuta ka učenicima. Sve što pamtim u pogledu ponašanja nastavnice je da se okrenula ka napadaču, ali ništa više – naveo je D. P.
UDARNA VEST.rs (Republika)
