Slobodan dan u radnoj nedelji za mnoge predstavlja svojevrsni mini odmor, pa se često ni ne zapitamo zašto tog dana ne idemo na posao ili u školu. Državni praznik, Dan primirja se obeležava u subotu, 11. novembra i to je ujedno i 11. godina kako se taj dan praznuje u Srbiji.
Nakon četvorogodišnjeg rata, koji je do tada bio najveći u istoriji, primirje između Centralnih i sila Antante potpisano je 11. novembra 1918. godine u 11 sati.
Na jednoj strani (Centralne sile) borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, (sile Antante) su bile Rusija, Francuska i Velika Britanija. Primirje u Prvom svetskom ratu je potpisano u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša i bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Dokument koji je uglavnom sastavio Foš, u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.
Prema pisanju enciklopedije Britannica, Nemci su taj događaj doživeli kao da im je „zabijen nož u leđa“, jer su potpisali primirje, a nisu poraženi na bojnom polju. Veruje se da su ovo razočarenje i odredbe o takozvanoj reparaciji bile osnova za nemačko nezadovoljstvo i uvod u Drugi svetski rat.
Rat, koji je trajao od 1914. godine, formalno je okončan Versajskim mirom 28. juna 1919.
2. Šta predstavlja cvet Natalijina ramonda
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, takozvana biljka feniks – u znak sećanja na stradanja koje je Srbija podnela, a zatim se ponovo uspostavila kao država.
Specifičan amblem koji se nosi na reveru u nedelji uoči Dana primirja sastoji se od dve zelene trake koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice i jednog ljubičastog cveta sa pet latica. Taj cvet je upravo Natalijina ramonda, nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a u botanici poznat i kao cvet feniks.
On, prema pisanju Nacionalne geografije, ima višestruku simboliku koja rečito govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao. Takođe, reč je o ugroženoj i retkoj vrsti – endemitu koji živi samo na području Centralnog Balkana, u Srbiji, Makedoniji i severnoj Grčkoj. Pritom, ima zapanjujuću sposobnost da vaskrsava nakon što je potpuno osušena.
Osim što je drevna i izuzetno izdržljiva, Natalijina ramonda ima osobinu koju među skoro 300.000 poznatih cvetnica ima samo trideset biljnih vrsta. Naime, nakon što se u odsustvu vode sasvim osuši, ova biljka može da ponovo oživi nakon malo kiše ili zalivanja.
Navodno je 1928. botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio uzorak osušene Natalijine ramonde. I ona je nakon toga oživela.
3. Šta je Albanska spomenica
Ukazom od 5. aprila 1920. godine, kao sećanje na povlačenje kroz Albaniju u Evropskom ratu 1915. godine, ustanovljena je Albanska spomenica.
Po ovom Ukazu, pravo na Spomenicu imali su svi koji su bili na vojnoj dužnosti prilikom prelaska Albanije, kao i članovi stranih vojnih misija koji su se zajedno sa srpskom vojskom povlačili preko Albanije.
Spomenica je u obliku dvoglavog orla sa srpskim štitom na grudima i kraljevskom krunom na gornjem delu. Na njenom aversu, ispod orla je medaljon uokviren lovorovim vencem sa profilom glave Aleksandra Karađorđevića, uokvireno natpisom: SVOJIM RATNIM DRUGOVIMA ALEKSANDAR. Na reversu je natpis u tri reda: ZA VERNOST OTADŽBINI. Ukaz je predviđao kovanje Spomenice od bronze (medaljon) i posrebrenog platiniranog dvoglavog orla dimenzija 32h28 milimetara i dužine 50 milimetara.
Ukazom od 6. novembra 1921. godine Spomenicom je odlikovano 142.148 oficira, podoficira, kaplara, redova, obveznika činovničkog reda i sveštenika.
Naredbom od 6. marta 1940. godine odlikovani su svi pripadnici crnogorske vojske koji su ostali i dalje na vojnoj dužnosti sa srpskom vojskom na Solunskom frontu.
4. Kako se 11. novembar obeležava u svetu
U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata.
U Britaniji i zemljama Komonvelta običaj je da se u 11 sati žrtvama oda počast minutom ćutanja u vreme kad je primirje 1918. stupilo na snagu. Praznik se naziva Dan sećanja ili Dan primirja, a u Velikoj Britaniji se obeležava od prve godišnjice, 11. novembra 1919.
Tada je kralj Džordž Peti tražio da čitava zemlja stane na dva minuta kako bi se odala počast žrtvama. Danas se tog dana prisećaju i stradalih u ostalim ratovima – u Zalivu, na Foklandima ili u Iraku i Avganistanu.
Simbol ovog praznika u Velikoj Britaniji je crveni cvet maka, koji raste na nekadašnjim bojnim poljima – u Belgiji i na severu Francuske. Ovaj cvet se pominje u ratnoj poemi Na poljima Flandrije, kanadskog pisca Džona Mekrea.
Na razorenim i opustelim poljima – gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništen – prvi je nikao krvavo crveni mak.
Na obeležavanju 100 godina od potpisivanja primirja 2018. održana je velika parada u Parizu, a među gostima je bila i kancelarka Nemačke Angela Merkel.
U Americi se ovaj praznik zove Dan veterana.
5. Kako se obeležava praznik u Srbiji?
Ovo je državni praznik i obeležava se neradno – ne rade državni organi i pojedine firme, a deci u školi ove godine počinje trodnevni jesenji raspust.
Zaposleni koji tog dana rade imaju pravo na uvećanu zaradu najmanje 110 odsto osnovice, prema Zakonu o radu.
Ipak, ova odredba se ne odnosi na radnike koje imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu ili autorski ugovor, već samo na one koji su zaposleni na određeno ili neodređeno vreme.
UDARNA VEST.rs (Blic)
