Peticija kojom se predlaže da škola traje četiri dana nedeljno, otkako je pokrenuta onlajn, zavredela je do danas 50.921 potpis i pažnju znatno šireg kruga javnosti u kojem se neprekidno nižu komnetari podstaknuti zahtevom da nastavna sedmica traje dan kraće da bi đaci imali vremena da se osim školskim obavezama i učenju posvete i drugim aktivnostima.
Tamo gde bi trebalo da stoji ime pokretača ove peticije piše „Uspećemo“ i nije moguće utvrditi ko je autor, a ne navodi se ni šta je cilj ovog niza potpisa – nema adrese kome će potpisana peticija biti upućena, a može da je potpiše bilo ko.
Potpisnici mogu i ne moraju da navedu razlog potpisivanja, ali se od njih traži da doniraju novac ili dele dalje online link s peticijom ne bi li podstakli njeno što brže širenje i potpisivanje.
Pritom među navedenim razlozima zbog kojih su potpisnici podržali ovu peticiju ubedljivo najviše lajkova imaju oni koji zvuče prilično zabrinjavajuće.
Lajkovi za suicidne misli
Glase ovako: „Škola mi daje suicidalne misli i biram s kog mosta da skočim“ – 924 lajka, „Razmišljam da li da se ujutru umijem ili ubijem“ – 267 lajkova, „Ne mogu da idem pet dana, umire mi se. Nisam robot imam i ja dušu“ – 245 lajkova, ili „Ne mogu da gledam više svoje odeljenje“ – 179 lajkova.
Peticija, istina, otvara mnoga pitanja, počevši od toga ima li smisla i šta govori zahtev da se broj nastavnih dana u nedelji smanji, sve do sumnje u to da li je ovde po sredi zamajavanje ili uzbunjivanje javnosti?
– Svakako da peticiju koja se pojavila ne doživljavam ozbiljno, jer je činjenica da se ne zna ni ko stoji iza nje, ni koja struktura stanovništva je potpisuje, ali ponajviše zbog činjenice da je u ovom trenutku nemoguće pronaći isti ili sličan primer rada škola u razvijenijim obrazovnim sistemima. Kada postavimo stvari tako jednostavno, postavlja se pitanje šta bi sprečilo autora neke nove peticije da uputi zahtev da nastavna nedelja traje tri dana i tako i nedogled. Predloge koji se tiču obrazovanja ne treba meriti kvantitetom već kvalitetom. Dovoljno je i nekoliko stručnjaka koji bi dali smislen predlog, iza koga ne mora da stane 50.000 ili više ljudi, ako znamo da iza tih stručnjaka, pokretača inicijative stoji iskustvo i kredibilitet – naglašava za „Politiku“ Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Negativan stav prema školi
Instant promene koje bi bile rezultat nekakvih peticija i u ovako konfuznom obrazovnom sistemu nisu dobrodošle, ističe on. Potvrđuje da je preopterećenost učenika neosporna činjenica, ali, kako kaže, osim brojem predmeta i časova, opterećenost školske dece se meri i stavom prema školi, koji je po pravilu negativan.
– Mislim da bi bilo mnogo jednostavnije kada bi deca školu videla kao priliku da izađu iz virtuelnog sveta igara i društvenih mreža, odnosno kao priliku za druženje i učenje u društvu vršnjaka. Verujem da bi i obaveze tada delovale manje naporno. A ako je do predloga, moj predlog bi bio da taj peti dan bude posvećen obaveznim i izbornim aktivnostima učenika, da bi kroz različite sekcije, školske i vanškolske aktivnosti, zajedno sa svojim nastavnicima mogli dublje da se osvrnu na proučavanje onih predmeta i nauka koje ih zanimaju. U to bi mogli biti uključeni obilasci muzeja, studijska i druga putovanja, priređivanje izložbi, organizacija predstava i slično. Takvim pristupom učenici bi bili u prilici da uklope svoja interesovanja sa dolaskom u školu, a da to ne predstavlja preveliko opterećenje. U postojećem sistemu to jeste teško izvodljivo – kaže Markov.
Koliko zapravo čujemo decu
Po mišljenju ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, peticija da nastavna nedelja traje dan kraće jeste razlog da se ljudi zapitaju koliko čuju pre svega decu, šta kažu roditelji u vezi sa temom, i šta prosveta može da uradi.
Ona smatra da je priprema ključ nastave i naglašava da decu ne treba usmeravati da imaju visok prosek, već da budu najbolja u onome što ih zanima, a da u drugim oblastima postignu optimalne i korektne rezultate.
UDARNA VEST.rs (Blic)
