Četiri ubistva za jedan dan. Zvuči nestvarno, ali tog krvavog 14. oktobra život su izgubila četvorica muškaraca – trojica u Crnoj Gori i jedan u Beogradu i to sve od ruke klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Dok su oni Miletu Raduloviću Kapetanu obećavali miran život u Španiji, ispred njega su ubili dvojicu Barana, a za to vreme Lazar Vukićević je krenuo u Ritopek kako bi ubio Belivuka, međutim, nije ni slutio da će žrtva biti upravo on.
Pakao počinje kada su kavčani namamili Radulovića da dođe u štek kuću koju je obezbedio Ratko Živković. U kuću su došli Damir Hodžić koji je bio član barske grupe koja je bliska škaljarskom klanu i Adis Spahić koji je bio Hodžićev zet i vozač. Njih dvojica su prvi ubijeni. Sumnja se da je Spahić bio samo kolateralna šteta.
Nakon njihovog ubistva, Veljko Belivuk i deo njegovo klana odlučuje se na sledeći korak – Radulovića u večernjim satima prevoze u stambeni objekat na teritoriji Kotora gde su ga držali sve dok nije ubijen.
Tada sve konce preuzima drugi čovek beogradskog klana koji se krio iza paravana navijačke grupe „Iz principa“ – Marko Miljković. Mučenjem su uspeli Radulovića da nateraju da im otključa kriptovani telefon na kojem je imao Skaj aplikaciju koja je služila za komunikaciju. Tada su sa njegovog telefona počeli da šalju poruke Radulovićevim saradnicima, a na meti su im se našla dvojica Beograđanina – Lazar Vukićević i Aleksandar Šarac.
U kući u Ritopeku žrtve su čekali pripadnici klana. Kako je to izgledalo, detaljno je u svom iskazu opisao svedok okrivljeni u postupku koji se vodi protiv klana, Bojan Hrvatin.
Vukićević sa Belivukom i Miljkovićem nije bio u dobrim odnosima. Zbog toga, Miljković je sve vreme pazio da poruke izgledaju kao da ih piše Radulović sa kojim je Vukićević navodno bio blizak.
Poruke koje je Miljković razmenjivao sa Vukićevićem
Miljković : „Brate, jel bi išao da ispitaš Vepra (Veljka Belivuka)? Al sve, brate, sve!!!“
Vukićević: „Šta god treba, brate moj. Ako hoćeš i u akciju da idemo.“
Miljković: „Brate, samo da ga ščepaju, kupi te moj čovek i vodi tamo. Nikome ni reči brate. Ispitaj ga sve. Kriptu da otvori i sve da kaže ološ!“
Vukićević: „Hoću brate, kako kažeš. Samo da prođe sve kako treba. Da uspeju momci“
Miljković: „To je gotovo brate za sat, zato i pišem“
Vukićević: „Ajde, rode, piši. Čekam“
Kako se sumnja, Vukićevića je do Radničke ulice u Beogradu, gde je bio zakazan sastanak, odvezao prijatelj. Posle toga je, navodno, odvezen u kuću strave u Ritopeku.
Njega su tamo savladali i zverski mučili pripadnici klana, a kako se sumnja, Belivuk je insistirao da Vukićevića posebno „odrade“ i da prenose svaki detalj.
Aleksandar Šarac, muškarac čiju su glavu, kako se sumnja, hteli pripadnici klana Belivuka i Miljkovića, a koji je kasnije likvidiran hicem u glavu u podzemnoj garaži TC „Ušće“ bio je oprezniji od Vukićevića.
Miljković: „Braćo, Šarac se u**o, ne sme da dođe, pazi kad ne veruje ni Kapetanu, eto ti. Sve vam je jasno. Zamisli ti, on Miletu koji mu je šef, on piše da kaže samo nešto što oni znaju, zamisli ti idiota, imbecila.“
Radulović ubijen nakon 2 meseca mučenja
Mile Radulović zvani Kapetan, za razliku od Vukićevića, Spahića i Hodžića ubijen je nakon dva meseca torture. On je ubijen tako što su mu „vezali ruke, a potom mu na glavu stavili najlonsku kesu vezavši je električnim produžnim kablom oko vrata“.
Radulović je preminuo od gušenja.
Crnogorska ekipa je Radulovićevo telo „pasatom“ odvezla do napuštenog vojnog objekta odnosno ukopa na vrhu Babina glava na Cetinju, gde su prethodno odvetene 23 stare automobilske gume i 50 kilograma ćumura.
Kako se sumnja, oni su posložili gume, napunili ih ćumurom, a nakon toga postavili i telo ubijenog Radulovića koje su potom zapalili.
Slobodan Kašćelan, Veljko Belivuk i Marko Miljković negirali su učešće u otmici i likvidaciji Mileta Radulovića.
Kašćelan je tvrdio da je u vreme otmice i ubistva Radulovića bio pod pratnjom policije i bilo mu je zabranjeno da napušta stan, a Miljković i Belivuk su tvrdili da su optužnicom srpskog tužilaštva vršili druga krivična dela na teritoriji Srbije, pa nisu mogli istovremeno biti na teritoriji Crne Gore.
Renovirali kuću
Crnogorska ekipa je renovirala kuću u kojoj su navodno ubijeni Spahić i Hodžić, kao što su to navodno činili i sa prostorijama u kojima su mučene i njihove druge žrtve.
– Utvrđeno je da su radili grube radove u unutrašnjosti kuće, odnosno da su zidove skroz strugali, potom gletovali i krečili, kao i da su u kući nedavno zamijenjene pločice, parket i nameštaj. To je učinjeno kako bi se otklonila mogućnost da se pronađu tragovi krvi, DNK žrtava, ili bilo kakav drugi trag. Ipak, vještačenja su u toku, a mimo toga prikupljaju se i ostali dokazi – kazao je izvor crnogorskih medija.
UDARNA VEST.rs (Blic)
