„Mama je pokušavala da nam nadomesti taj gubitak“, preičao je on
Otac Ognjena Amidžića, Zoran, nastradao je kobnog 9. oktobra 1991. godine zajedno sa kolegama iz dopisništva RTS u Šapcu – Borom Petrovićem, Dejanom Milićevićem i Sretanom lićem.
Oni su likvidirani u zasedi na putu Petrinja-Glina, a u tom trenutku na njihov automobil ustaše su uspalile preko 300 metaka. Policija nije imala mnogo dokaza, osim što je svega par dana nakon ubistva u hrvatskom listu „Slobodni tjednik“ izašla priča napisana od zabeleški koje je Amidžić u trenutku pogibije nosio u svojoj torbici.
– Oko jedan sat posle ponoći policajci su zakucali na naša vrata. Bili su smušeni, dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti, ali nisu znali kako to da urade. Kada sam čuo šta se desilo, a imamo tada sam imao 16 godina, morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen! Sada, posle ovoliko vremena koje smo proveli u neznanju, ne mislim da ćemo ikada saznati ko je ubio mog oca i njegove kolege. Bilo je nekih tragova i dokaza u istrazi. Recimo,sadržaj torbe koju je moj otac nosio sa sobom na kraju je završio u jednim hrvatskim novinama. Te njegove stvari i zabeleške nekako su morale da dođu do hrvatskih novinara. Po mom mišljenju, to je bio najopipljiviji trag koji je mogao da se prati tada, ali od toga nije bilo ništa – rekao je Ognjen.
– Bilo je to grozno vreme. Mama je pokušavala da nam nadomesti taj gubitak. To je bilo vreme kada smo svi svesno ili nesvesno bili spremni na sve i mogli smo da očekujemo bilo šta. To je bilo vreme kada se ginulo, kada su kao vojnici i dobrovoljci stradala i deca od 17 i 18 godina – ispričao je Amidžić jednom prilikom.
Inače, voditelj je u više navrata govorio kako mu je majka Snežana nadomestila skoro svaki nedostatak i da se oca seća kao strogog, ali pravičnog čoveka velikog srca.
– Tata je zbog posla bio često odsutan, tako da je u našoj porodici mama bila ta koja je držala kormilo u svojim rukama. Da je živ, ne verujem da bi mi dao da se bavim novinarstvom. On je bio stara škola ljudi. Nikada ne bi dozvolio da pričaju kako mi je on pomogao da dobijem posao. Njemu je posao bio jako važan, dosta je radio, ali mu to nije padalo teško. Kao mali sam toliko slušao o novinarstvu da mi se nekad čini da sam još kao klinac znao da ću kad porastem biti novinar i da još odmalena imam ovaj posao u małom prstu. Svakako da je on dosta uticao na mene da postanem ovo što sam danas. Ipak, mami sam posle njegove smrti obećao da se nikada neću baviti informativom – rekao je Amidžić, piše Kurir.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
