Pravoslavna crkva danas proslavlja Joakima i Anu iz Nazareta, roditelje Presvete Bogorodice.Ovaj raznik nije obeležen crvenim slovom, ali su u narodu ovi svetitelji izuzetno poštovani.
Pobožni i povučeni, Joakim i Ana živeli su u Nazaretu i često su odlazili u jerusalimski hram, gde su se molili za potomstvo. Međutim, prema verovanju koje je vladalo u to vreme, oni koji nisu imali decu bili su veliki grešnici, zbog čega su ih drugi smatrali nedostojnima. Ipak, oni su i dalje snažno verovali u Boga i u mogućnost da im se dogodi čudo, i to dugih 50 godina. Nakon toliko vremena, prvosveštenik u Hramu je uskratio Joakimu pravo da prinese žrtvu Bogu jer „nije stvorio potomstvo za Izrael“.
Zbog ovog postupka, Joakim se povukao u pustinju gde je danima tugovao, sve dok mu se nije ukazao anđeo sa najlepšim vestima za njega – da će ga Bog blagosloviti detetom. Isti anđeo prikazao se i Ani, rekavši joj da će se dogoditi rođenje „kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu“.
Kada je Marija rodila Hrista, Joakim i Ana postali su bogooci, tj. bogopraroditelji. Prema legendi, oni su se već po saznanju da će postati roditelji zavetovali da će svoje dete posvetiti Hramu, zbog čega je Bogorodica od svoje treće do dvanaeste godine tamo živela.
Nastavili su svoj život u molitvi, tako da je hrišćanski svet njima posvetio upravo 22. septembar, dan posle rođenja presvete Bogorodice. U našoj zemlji, praznik Svetog Joakima i Ane poznat je i kao Jaćimana, Jaćimovdan ili Ćimijana, od narodnih imena Aćim i Ana. Neke srpske porodice slave ga kao zavetni dan, a druge kao krsnu slavu, koja ujedno najavljuje jesenju „sezonu slava”.
Običaji i verovanja
U pojedinim delovima Srbije, običaj je da se za ovaj praznik dragim osobama dele pokloni umotani u crveni papir ili sa određenim crvenim detaljem na sebi. Takođe, na ovaj dan treba darivati nekoga ko ima manje od nas, jer su i Joakim i Ana, iako su bili imućni, samo trećinu svojih prihoda zadržavali za sebe.
Ostatak su dali onima kojima je pomoć bila potrebnija, skromno sa smirenjem i bez trunke gordosti, baš kao što i mi treba da činimo, kao da darujemo Hrista, smatrajući onoga koga darujemo – boljim od sebe.
Prema verovanjima, 22. septembar treba provesti u krugu porodice, posebno sa roditeljima. Važno je da vlada mir među članovima porodice tokom celog dana, kako bi ih pratila sreća cele naredne godine. Zato i onaj ko nije razgovarao sa svojim najbližima, na ovaj dan treba da se pomiri sa njima.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
