Selektor fudbalske reprezentacije Hrvatske Zlatko Dalić govorio je na tribini na sportskom simpozijumu “Simposar” o fenomenu nacionalnog tima te zemlje, gde se dotakao i Srbije.
Detaljno je objasnio Dalić šta smatra tajnom uspeha koji pravi sa reprezentacijom.
– Pet i po godina živimo najlepše fudbalske dane Hrvatske. Rezultati su iza nas, tri medalje su čudesne. Deluje nestvarno, ni mi nismo svesni, a kod nas je kratka memorija i brzo zaboravljamo. Pre pet i po godina sam došao i imao sam malo vremena. Shvatio sam da njih ne smem da učim fudbalu. Ja sam bio tu da ih pustim, posložim i da im verujem. Poverenje je sve veće među nama, to se sve ne bi moglo da se uradi bez zajedništva. Pre utakmice u Ukrajini smo imali jedan trening, mogao sam samo mnogo da pričam sa njima, da vidim šta nije dobro i da pokušam to da ispravim. Igrači su prepoznali da imam šta da im dam – kazao je, a onda je objasnio kako je od izuzetnih pojedinaca I velikih zvezda napravio kompaktnu celinu i pravi tim:
– Mene je bilo strah da dođem među te igrače, svetske zvezde, ja sam trener koji je uglavnom radio po Aziji i ko sam ja, šta sam ja da njih vodim. Došao je rezultat. Bilo je nekih iskakanja u reprezentaciji, a mi smo bez svađe, galame i medija to rešili. Otpali su ljudi koji se ne uklapaju, ja nikoga nisam otpisao, dao sam svima šansu, a oni su sami sebe otpisivali razmišjanjem i ponašanjem. Ovo nije klub, ovde se radi drugačije, kao velika porodica koja živi zajedno. Mi smo 2008. imali bolje igrače, ali nije napravljen rezultat. Bilo je faktora koji su uticali na to, možda zbog ega… Ja sam im rekao da ego moramo da ostavimo po strani, ja prvi, pa svi ostali.
Prokomentarisao je koliko je Luka Modrić važna karika u lancu njihovog uspeha.
– Imamo, na sreću, Luku, koji je ključ svega, koji sve s mojim ljudima to drži. Bez zajedništva nema uspeha, mi smo kao familija, svi sa osmehom dolaze, jedva čekamo da se okupimo i to traje i traje i ne znamo do kad će trajati – rekao je i dodao:
– U smeni generacija rezultat nije trpeo, u Rusiji smo osvojili medalju. Važno je da je smena napravljena, dolaze mlađi, a njihova sreća je da stasaju uz Modrića, Perišića, Vidu. Sada kad igramo do Eura pričali smo Luka da preskoči utakmicu, ali ne – nema doziranja i preskakanja. On mi kaže: “Ako sam unutra, ja sam unutra 100 posto”. Perišić kaže: “Ja hoću sve, ne igram u klubu maksimalno, u reprezentaciji hoću”. Doziranje je bitno u tim godinama, ali kada igrač kaže da hoće sve… Da se ne bi desilo ”ja ću da dođem kad hoću”, ne može tako, zbog drugih.
Za Modrića, kako je rekao, u timu ima mesta i kad prestane da igra.
– Kad završi može da bira šta će da bude, mislim da je to stav svih nas. Mi ćemo još bivših uključiti, to je nama cilj, da oni budu tu, da svi hoće. Meni nije problem da dovedem njih sve, ja sam mali, a oni veliki, svi su bili veći od mene I tad, oni su igrali.
Podvukao je da je razlika između selektora i trenera u klubu velika.
– Podelio bih svoj rad na dva dela, do 2018. i od tad. Sve sam ranije radio sam, nikome nisam ništa prepuštao, a nakon Evropskog prvenstva sam shvatio da to ne ide. Tamo Hrvatska nije bila kakva je trebalo, shvatio sam da moram da promenim sebe. Sa Lukom i predsednikom sam razgovarao, shvatio sam da nije dobro, nisam smatrao da sam najbolji. Velika je stvar kod ljudi koji se bave ovim poslom da shvate da greše I da greške isprave. Ja sam to shvatio i ispravio. Doveo sam nove ljude, proširio sam tim, savetujem se sa njima, oni više znaju nego ja sam. Nisam igrao u inostranstvu, doveo sam ljude koji to znaju. Nisam ja najbolji i najkvalitetniji, shvatio sam da sam pogrešio – naveo je i dodao da je rezultat toga najuređenija reprezentacija na svetu:
– Hrvatska je, garantujem, po svemu najuređenija reprezentacija na svetu, po odnosima, po svemu. Ona treba da bude primer, ne samo u fudbalu nego u društvu. Ti ljudi koji imaju stotine miliona dolaze tamo srećni, tamo nema zakona, ima nepisanih, koje mi poštujemo. Opet, garantujem, to je najuređenija reprezentacija na svetu po svemu.
Naveo je i situaciju za koju misli da potkrepljuje njegovu tvrdnju.
– Utrčavaju Luka I Perišić da neko ne zakasni na sastavak, Vida gleda ko će da kasni. Ja ulazim, oni sede, sklonili su telefone. Oni koji ne poštuju to sami su otpali, samo su sebe otpisali. Taj ko ne poštuje reprezentaciju, njega ne želim tu, meni treba neko od poverenja.
Tada je objasnio svoje reči da ne želi da igra protiv Srbije.
– Bio sa ja 2007. u Hrvatskoj bahat i bezobrazan, ali sam dobio po glavi, tu sam ja okrenuo priču, jer uvek mora da se uči na svojim greškama. Nikad nisam ni o kome loše govorio. Ja sam rekao da ne želim Srbiju, ali ne želim jer su dobri, nisam bio siguran da li ćemo njih proći, a Škotsku sam znao da ćemo proći. Pa, ako igraju Srbija i Nigerija normalno da navijam za Srbiju.
Prokomentarisao je I šta je to što Piksijevoj ekipi, koju čine dobri igrači, nedostaje za rezultat.
– Srbija ima podjednako dobru ekipu, ali nešto fali. Ja sretnem Piksija u Dohi, on je bio fudbalski bog, ja sam mu se divio, pričamo kao da se znamo 100 godina… Ima tu potencijala i talenta, ali nisu uspeli da slože stvari.
Odgovorio je na pitanje Sportala o regionalnoj ligi – da li misli da je ona realnost ili da će ipak ostati želja fudbalskih zaljubljenika na Balkanu.
-Treba da se zbližavamo, ali regionalna liga nije realnost. Najveći problem je da nemamo termina za takvo takmičenje.
UDARNA VEST.rs (Blic sportal.rs)
