„Šta da ti danas, srce moje, na tvoj 14. rođendan poželim, osim da si s anđelima i dragim osobama, da se družite jer vas je mnogo, nevinih, mladih, najboljih iz celoga sveta nastradalo na takav način. Želim ljubavi moja, anđele moj, da sa ostalim drugarima, anđelima sačuvate svu decu sveta, da se ovakva zlodela ne ponove i ako možete popravite ovaj svet.“
Ovo su reči Đulkice, bake Sofije Negić, jedne od devetoro dece ubijene u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Sofija bi juče napunila 14 godina, a povodom njenog rođendana Sofijini prijatelji i porodica ostavili su mnogo srceparajućih poruka u znak sećanja na devojčicu kojoj je život nasilno oduzet.
– Dušo moja, ti znaš da sam uvek sa tobom, uvek ću biti i beskrajno te volim. Radujem se danu kada ćemo se sresti i kada ćeš me čvrsto zagrliti. Svima je preteško i puno te dobrih ljudi voli, nisu, Sofi, svi zli. Mnogo pati tvoj ujko i svaki dan te posećuje. Puno nedostaješ svom bratu, koji nema još pet godina, svašta je on planirao da uradi sa svojom sekom Sofijom. Sada, stalno pravi neke mašine, da ide na neku daleku planetu i da te vrati kući.
Zbog njih, mame, malog brata, tate, ujke, dede i svih kojima neizmerno nedostaješ, moram ostati s njima jer ja sam mama i baba i tu sam da pomognem. Mada, ljubavi, bol je ogromna i nikad neće proći. Sunce moje, srećna sam što te imam, ma gde da si – napisala je neutešna baka Đulkica.
„Da bar još jednom vidim te iskrene okice“
Pored bake, Sofiji je pismo za rođendan napisala kuma Mia.
– Tvoj 14. rođendan nismo uspele zajedno da dočekamo. Nismo znale da će neko uzeti šansu za zagrljaj. Da bar još jednom vidim te iskrene tvoje okice, da ti pružim zagrljaj pun ljubavi. Da budem pored tvoje neopisive dobrote i velikodušnosti. I kad nam je teško bodrimo jedna drugu. Sad nam ostaje da verujemo da ćemo se ponovo sresti i krenuti tamo gde smo stale. Obećavam ti. Jedina stvar koju sam oduvek želela je da budeš srećna, pa ti to želim i ovaj put.
Pronalazila si je u malim ali vrednim stvarima, bila si hrabra i svoja. To je tvoj najveći uspeh. Ponosna sam! Mislim na tebe, anđele. Hvala ti što si pokazala šta je ljubav, šta zapravo znači biti dobar i pošten čovek. Drago mi je da sam poznavala takvu osobu kao što si ti. Volim te najviše na celom svetu. Nedostaješ. Srećan rođendan – napisala je ona.
„Tvoje srce kuca i tu si“
Takođe, niz poruka od Sofijinih drugara slama i najtvrđa srca.
– Piši, briši… Ne znam kako da počnem, šta bih o tebi mogla reći, a da se iznutra ne raspadnem od bola. No, to nisi ti, moja Soko, ti si oduvek i zauvek bila i bićeš razdragana iskrica svetlosti koja peva „Here comes the sun” i širi ljubav. Stoga ćemo ovo pismo povesti u drugom pravcu, evo pustila sam The Beatlese i sad si mi tu i tako volim kad si mi tu – reči su jedne od Sofijinih drugarica.
Takođe, njen drug Miljan rekao je da njegova Sofija nije nestala, te da njeno srce kuca i da je tu i da će je njegovo srce uvek pamtiti.
– Krenuo sam u drugu školu i dobro mi je tamo. Među decom ima čak i onih koji isto vole da crtaju grafite. Jedna devojčica ima zelene pramenove, a druga nosi Rammstein majicu, kao i ti. Siguran sam da bi ti se svidelo u toj novoj školi, pa onda zamišljam da je sve kao pre, samo bez onih loših stvari, da se sačekujemo da idemo zajedno u školu, da me ti uobičajeno „izvlačiš“ iz potencijalno katastrofičnih situacija u školi jer zaboravim na neku školsku obavezu, i da je škola bolje mesto jer si ti tamo – u potpisu, drug Miljan.
Povodom Sofijinog rođendana njen otac Slobodan Negić napisao je i komponovao pesmu na engleskom jeziku.
Podsetimo, 3. maja dečak ubica je u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ došao naoružan, i ubio devetoro školskih drugara i čuvara škole.
Istraga je utvrdila da je dečak ubica zločin do detalja planirao mesec dana, da je imao skice škole i spisak potencijalnih žrtava, pa čak i da su neki označeni kao “prioriteti”.
Dečak ubica je jedan od najmlađih masovnih ubica na svetu.
UDARNA VEST.rs (Blic)
