Deca u tom uzrastu nisu u stanju da se distanciraju od ljudi koji su negativni, koji im žele zlo – kaže majka zlostavljane devojčice.
– Moje dete je sa 17 godina dobilo psorijazu, autoimunu bolest koja se javlja zbog stresa. Kada jedno biće u izuzetno ranjivom periodu doživi psihičko maltretiranje i zlostavljanje, ne smem ni da pomislim kakvi tragovi i posledice mogu da ostanu. To proživljava upravo moja ćerka i ja kao majka, ali i psiholog vodim borbu sa sobom i sa drugima kako da joj pomognem – započela je priču jedna majka čija ćerka prema njenom svedočenju trpi verbalno vršnjačko nasilje već tri godine.
Kako objašnjava majka 17-godišnjakinje, njena želja je da se čuje za to kroz šta prolazi veliki broj adolescenata, a što možda nikada ne dopre do odraslih, jer svoje muke nemaju sa kime ili ne žele da podele.
– Moja ćerka se družila sa tom devojčicom u sedmom i osmom razredu osnovne škole. Nakon toga, svaka je otišla na svoju stranu, bez svađe i razmirica, jednostavno su prestale da se druže – otpočinje priču za Blic majka koja zbog cele situacije želi da ostane anonimna javnosti.
Kako navodi, odmah po prestanku druženja, njena ćerkadobija informacije iz svog društva da njena nekadašnja drugarica priča o njoj veoma vulgarne i ružne stvari.
– Govorila je za moje dete da je k*rva, da radi najgore i najnedoličnije stvari, sve ono što nijedna majka ne može ni da izgovori za svoje žensko dete. U početku je ćerka sve to ignorisala. Do nje su stizale veoma ružne stvari, a mogla je samo da nagađa šta se još priča a da nikada ne stigne do nje – kaže za Blic majka iz Novog Sada.
Prijatelji joj okrenuli leđa, izbačena iz kluba
Prema rečima ove zabrinute majke, kulminacija naizgled bezazlenog problema došla je kada su te glasine dolazile do roditelja dece sa kojom se družila njena ćerka.
– Znate, kada čujete takve grozote za nekoga, normalno je da nećete da vaše dete bude u blizini takve osobe. Glasine su postale sve gore, ta devojčica se trudila da dođe do svakoga za koga bi videla na društvenim mrežama da ima veze sa mojim detetom. Nazvala bi, pričala grozote. Najgore od svega je što nije ostavljala traga svojih dela, već bi uvek pričala ili lično ili telefonom. U jednom trenutku je došlo do toga da moja ćerka gubi prijatelje, a išlo je dotle da je isterana iz kluba u kojem je trenirala jer su do trenera došle ove glasine. Uprkos mom trudu da objasnim da tako nešto nije tačno, moje dete je izbačeno iz kluba – navodi za Blic očajna majka.
Kako dodaje, pritisak je postajao sve jači. Prvi pokušaj da se stvari isteraju na čistac usledio je sa majkom devojčice koja je širila glasine.
– Otišla sam do kuće te devojčice kako bih sa njenom majkom razgovarala, nadajući se da će je ona naterati da prestane da priča o mom detetu i da je se okane. Ipak, to je bilo bezuspešno. U početku mi je njena majka rekla da ni ona sama ne zna šta će sa njom, da bi je smestila na psihijatriju barem godinu dana, da dolazi u iskušenje da je sama prijavi policiji i Centru za socijalni rad. Ipak, ubrzo je i sama promenila priču i kratko rekla da možemo njeno dete da prijavimo policiji. Kao što sam tada rekla njoj, tako i sada ponavljam. Mi nismo želeli da do toga dođe, želeli smo da se sve reši mirnim putem – kaže ona.
Posete psihoterapeutu i novi napadi
Kada je došlo do toga da njena ćerka zbog stresa dobije psorijazu, da izjavljuje da je očajna, da dolazi u iskušenje da naudi sebi, shvatila je da kao majka nema mehanizma da pomogne svom detetu i odlučuje da vodi dete na psihoterapiju.
– Iako sam i sama psiholog i radim sa decom, bila sam nemoćna da pomognem svom detetu. Videla sam kod nje da je pod ozbiljnim stresom. Deca u tom uzrastu nisu u stanju da se distanciraju od ljudi koji su negativni, koji im žele zlo. Da jednostavno odluče da im nije bitno ko šta o njima priča i misli. Oni u tom uzrastu traže afirmaciju od svih, a kada tražeći to naiđu na najstrašnije osude i glasine koje nisu tačne, to ih potpuno porazi. Gledala sam to u očima svog deteta. Odvela sam ćerku kod psihoterapeuta, da probam i na taj način da joj pomognem – objašnjava majka za Blic.
Kako dodaje, novi „napadi“ su se stalno događali.
– Nakon što je moja ćerka i od druga čula da ga je ta devojčica kontaktirala i rekla svašta za nju, to je slomilo. Prijavili smo sve policiji. Prijave smo ponavljali tri puta. Ta devojčica je pozvana i opomenuta. Nisu joj mogli ništa više. Jednostavno, naš zakon ne prepoznaje verbalno vršnjačko nasilje. Naročito jer to dete nije nikada direktno uputilo ružne reči mojoj ćerki, već je sve to radilo kroz obraćanja drugima. Kada je videla da ni policija ne može da je zaštiti, ćerka mi je rekla: „Mama, šta ja da radim? Kako da se zaštitim, ko će mene da zaštiti?“. Nisam znala da joj odgovorim – iskreno kaže Novosađanka.
UDARNA VEST.rs (Republika/Blic)
