Prva asocijacija na pomen Pepa Gvardiole većini fudbalskih fanatika i simpatizera uglavnom bude – novac. Gotovo svi uspesi, trofeji i nagrade se posmatraju kroz tu prizmu. Tako se zaboravlja, što je pomalo i tužno, sav doprinos fudbalu, razvoju taktike i generalno drugačijem pristupu najpopularnijem sportu koje je sjajni Katalonac implementirao.
Da se razumemo, niko ne pokušava da negira činjenicu da je potrošio velike pare na pojačanja, ali kada pogledamo šta je sve postigao u Mančester sitiju, broj trofeja kroz karijeru generalno, sistem koji je stvorio, na kraju dana postavlja se pitanje: Koliko mu se, zapravo, bilo šta može zameriti?
Poslednjih par godina svedoci smo brojnih „promašenih“ transfera, gde su ekipe izdvajale enormne svote novca na igrače, koji pre svega ne odgovaraju sistemu i filozofiji određenog trenera (Žoao Feliks – Čolo Simeone…) i čija realna cena nije ekvivalentna kvalitetu i doprinosu na terenu.
Određivanje te „realne“ cene pojedinog igrača u današnjim vremenima, kada su vrednovanje i značaj novca dobili jednu drugu dimenziju, gde se na igrače gleda kao na jednu vrstu modernih robova za čije vlasništvo se bore ljudi sa mnogo novca, a malo fudbalskog znanja je zaista teško, možda i nemoguće.
Tema ove analize ipak nisu novac i odluke klubova/igrača, stoga se nećemo u nastavku baviti time, ali smatram da je uvod gde je u kratkim crtama opisano stanje modernog fudbala i pomalo nepravedno, kritičko razmišljanje prosečnog konzumenta fudbala prema čoveku koja u pogledu poslovanja i kupovine igrača ne radi ništa drugačije. Ipak, jedan je od retkih čiji rezultati i već pomenuti doprinos, u smislu unapređenja fudbala, zaista opravdavaju taj novac…
Od 2016. kada je seo na klupu Građana, Pep Gvardiola je u pogledu postavke ekipe na terenu dosta menjao. Iako su principi, osnovne ideje i želje ostajale iste; ta početna formacija, raspored igrača, uloge određenih igrača su bile drugačije.
Build-up, odnosno prva faza i izgradnja napada je često varirala. Dva beka u međuprostoru, nekada samo jedan, dok drugi stoji uz štopere, igra sa sva četiri štopera u poslednjoj liniji, gde tri formiraju prvu liniju, dok drugi stoji uz zadnjeg veznog, uključivanje golmana kao trećeg štopera… samo su neke od varijacija Pepovog sistema.
Kao jedna konstanta i stvar na kojoj se insistira, ne samo u osvajaču triplete, već u mnogim evropskim klubovima koji teže „modernom“ stilu fudbala jeste popunjavanje pet vertikalnih koridora, tj. dva boka, dva međuprostora i sredina.
Krila stoje bočno, osmice u „halfspace-u“, dok je napadač centralno pozicioniran. Naravno, tokokm meča dolazi do mnogih rotacija, overload-a (opterećenja) određenih delova terena gde se čitava ova postavka menja i dobija novi oblik.
Upravo se u ovakav sistem savršeno uklapa najnovija akvizicija katalonskog genija, belgijski reprezentativac i ubojito krilo Žeremi Doku, ujedno i tema ove analize. Krenućemo redom.
Dribling
Iako statistika često zna da zavara i stvori pogrešan utisak o pojedincu/ekipi, ona je u ovom slučaju odličan pokazatelj mogućnosti igrača koga ćemo analizirati. Primetno je, iako mu je primarna pozicija desno krilo, da Dokua možemo pronaći i na levoj strani, gde sa skoro istim uspehom učestvuje u igri.
Taj podatak ne čudi jer podjednako dobro kositi obe noge, što njegove napadačke mogućnosti i način na koji će napasti protivnika čine još dragocenijim i značajnijim. Na toj poziciji, Gvardiola je pretežno znao da koristi igrače sa jačom levom nogom (Marez, Silva, Foden), međutim iz gore navedenog, ali i iz video-zapisa koji ćete imati priliku da pogledate ispod, dovođenje mladog Belgijanca neće previše poremetiti taj koncept.
Posebno bih apostrofirao način na koji koristi svoje telo. Same finte, kako sa loptom, tako i u trenucima dok ona dolazi do njega, sakrivanje namere u koju stranu će krenuti, a potom građenje i čuvanje lopte – izuzetno visok i zreo nivo fudbalske inteligencije. Način na koji prima loptu u kombinaciji sa snalaženjem na malom prostoru, okružen protivničkim igračima, pokazuje ozbiljan ofanzivni potencijal, ali i karakter, odlučnost da se u svakom trenutku insistira na direktnosti i progresiji.
Kontrola i tempiranje ubrzanja na manjim distancama je još jedan od aspekata u igri na visokom nivou. Jedan od minusa bi svakako bio povremeno loš odabir rešenja sa loptom, tj. tajming oslobađanja od iste. Međutim, kada uzmemo u obzir broj godina, klub u koji dolazi (mnogo individualnog rada sa stručnim štabom), ovaj problem ne spada u red onih alarmantnih, koji mogu uticati loše na dalji razvoj karijere.
Tranzicija
Ovo se može smatrati svojevrsnim nastavkom prethodnog dela analize. Ključni segmenti koje ćemo pomenuti su:
- Ubrzanje
- Doprinos u odbrani
- Kontrola lopte
- Donošenje odluka
Po pokretima i tehnici, načinu na koji trči (položaj ruku), Žeremi Doku jednim delom podseća na Rahima Sterlinga, čije kvalitete (pre svega napadanje dubine) je španski stručnjak najbolje eksploatisao u periodu dok je ovaj nastupao za aktuelnog prvaka Evrope.
U Renu je često Doku bio taj koji je u ofanzivnoj tranziciji iznosio loptu, bez previše podrške saigrača. U ekipi kao Siti, sa dosta kvalitetnijim saigračima, više će biti u prilici da napada bez lopte, čime će štedeti energiju, ali i smanjiti mogućnost greške u vođenju lopte. Ono što je još impresivno jeste da je velika većina primera iz završnice mečeva, što pokazuje da je na visokom energetskom nivou.
Primetna je i odlična anticipacija, tj. čitanje igre. Doprinos u fazi odbrane, što u prvoj i drugoj trećini terena, što prilikom presinga, biće od velike pomoći osvajaču Premijer Lige. Nedovoljno dobro donošenje odluka prikazano u ovom video zapisu, svakako će biti smanjeno, jer je očekivano, kao što smo već rekli, da dobije drugačiju ulogu (manje lopte u nogama).
Kreacija
Ne radi se o kreatoru i plejmejkeru profila Bernarda Silve ili Fila Fodena, ali daleko od toga da ne može da spoji saigrača sa golom. Dobro kreira na malim distancama kada treba poslati pas iza defanzivne linije protivnika u poslednjoj trećini. Izdržaće pod pritiskom i neće se automatski osloboditi lopte, već je u stanju kreirati i kada je u inferiornijoj situaciji zbog izlaska protivničkih igrača na njega.
Jedan od glavnih poteza su brze, oštre lopte, vertikalne kada je u sredini/međuprostoru, horizontale sa boka. Iz međuprostora može da uputi koristan centaršut, ali mu to nije najjače oružje. Jedan od zaštitnih znakova ekipe Mančester Sitija bio je centaršut Kevina De Brujnea iz desnog međuprostora sa oštrim poluvisokim ubačajem, koji kada se dobro izvede i kada se kazneni prostor dobro popuni, bude gotovo neodbranjiv. Videćemo da li će i u kolikoj meri će biti takve situacije biti prisutne.
Kretnja bez lopte + golovi
Odličan napadački njuh je prisutan u primerima ispod. Pozicionira se vrlo dobro u poslednjoj trećini bez lopte. Pravovremeno prepoznavanje situacije kada da sa boka uđe, isprati trk saigrača u posedu sa loptom i izbegne ofsajd zamku. Ekipa u koju dolazi dosta napada, ima veliki broj šuteva u okvir gola i treba očekivati, biti spreman za mnoštvo odbijenih lopti.
Manipulacija čuvarima sa kretnjama i ulascima sa boka u sredinu, kretnjama i pomeranjima u međuprostoru, napadanju manje dubine… Jako je teško pratiti njegov ritam, brzinu i kretnje. Osim same igre bez lopte, na snimku vidimo i jedan gol posle driblinga. Odličan „cut in“ i nameštanje tela na težak šut iz jednog poluokreta.
Sasvim je jasno da će jedan od najčešće ponavljanih principa na mečevima ove ekipe biti „overload to isolate“ – kada dolazi do opterećenja jedne strane radi izolacije na drugoj, gde će Doku biti u mogućnosti da pokaže svoje kvalitete u igri 1 na 1.
Jedna od stavki koja, statistički gledano, deluje vrlo alarmantno, a u praksi, na terenu, neće stvarati velike probleme, jeste skok igra.Procena i ulazak u skok, način na koji postavlja svoje telo, izbegavajući direktan vazdušni duel, jasan je pokazatelj lošeg odraza i odskoka. U samoj igri, sigurno se neće nalaziti u velikom broju situacija kada će biti meta visokih lopti, ali svakako da vredi napomenuti i ovaj segment u igri.
Nije tolika pretnja sa distance. Tehnika šuta i ovakav nestabilan položaj tela, nogu, sprečava veću preciznost. Korekcije su pored tog dela, potrebne i u načinu na koji otvara stopalo, napada i ulazi u sami šut. Ne treba sumnjati da će stručni štab dosta raditi na ovoj stavci, ali isto tako nije realno očekivati preokret za 180 stepeni.
Uloga + očekivanja
Nerealno je za očekivati instant razliku i učinak kao što je imao Haland u svojoj prvoj sezoni, stoga i ne treba da čudi da ove takmičarske godine ne sakupi mnoštvo golova i asistencija. Međutim, kada pogledamo kako su u svojim debitantskim sezonama izgledali recimo Griliš, Stons (tačnije gledajući minutažu, učinak) sada skoro pa neizostavni članovi prvih 11, ne treba da čudi da Dokuov puni potencijal vidimo u godinama ispred nas.
Sistem u koji dolazi je kompleksan, jaka konkurencija + igranje najjače lige na svetu… biće potreban jedan period adaptacije. Od promenjene uloge do novog trenera sa svojim zahtevima, drugačijom minutažom, odnosom i očekivanjima navijača od njega.
Vreme radi za njega, rođen je 2002. godine. Visoka očekivanja nemaju samo navijači Sitija. Za reprezentaciju Belgije nastupa tri godine, ima 14 nastupa uz dva gola. Veliki broj igrača te fantastične generacije koja nikada nije ostvarila pun reprezentativni potencijal je ili reklo „zbogom“ Belgiji ili više nisu toliko bitni faktori. Biće jedan od predvodnika novog talasa koji će imati zadatak da nadmaši Azara, De Brujnea i kompaniju…
UDARNA VEST.rs (Blic sportal.rs)