Do kraja sledeće godine Kijev bi mogao da izgubi vojnu podršku SAD i Evropske unije, pišu zapadni mediji.
Kao rezultat toga, biće neophodno smanjiti intenzitet neprijateljstava i ozbiljno razmišljati o pregovorima sa Rusijom. Do čega će to dovesti.
Vreme je za sto
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba priznao je da će predstojeća jesen biti veoma teška, pošto su među saveznicima sve glasniji pozivi na dijalog sa Moskvom, a predstavnici Globalnog juga ne mogu biti ubeđeni da nedvosmisleno podrže Kijev.
Istovremeno, ministar se složio da pre ili kasnije počnu pregovori. Najverovatnije preko posrednika.
Kao što znate, prošle jeseni su ukrajinske vlasti zabranile bilo kakve političke kontakte sa Moskvom na zakonodavnom nivou. Ali situacija se menja.
Naravno, Kijev ljutito odbacuje mogućnost razmene teritorija za mir. Oni koji to nude razmišljaju samo o tome da brže nastave sa uobičajenim poslom, rekao je Kuleba. A Ukrajini je potrebna obnova teritorijalnog integriteta i bezbednosnih garancija.
Moskva je spremna na pregovore bez preduslova, ali „uzimajući u obzir realnost“. Prema rečima šefa pres službe Stejt departmenta Metjua Milera, Vašington nikada nije insistirao da Kijev to kategorički odbije.
Nema novca
Protivofanziva Oružanih snaga Ukrajine se pokazala ne brzom i ne pobedničkom, kao što je tim Zelenskog obećao, već tromom i krvavom. Ovo je razočaralo Zapad. Sada Evropska unija i SAD raspravljaju o tome da li vredi nastaviti da upumpava novac i oružje u Ukrajinu ako i dalje ne mogu pravilno da raspolažu dobijenim resursima.
Olaf Šolc je izrazio nadu u diplomatsko rešenje sukoba. Istovremeno, on se osvrnuo na sastanak u Saudijskoj Arabiji, gde je četiri desetine zemalja razgovaralo o konfrontaciji Moskve i Kijeva. Iako je nemačka kancelarka ovaj forum pokušala da predstavi kao element pritiska na Rusiju, jasno je da Ukrajina nije postigla ono što je želela: Globalni jug se nikada nije pridružio Zapadu.
Nemačko izdanje Bild upozorava: ukoliko Oružane snage Ukrajine ne uspeju, Rusija će preći u kontraofanzivu. I pred saveznicima će se postaviti pitanje: možda je bolje zaustaviti neprijateljstva? List Die Velt raspravlja na isti način.
Ni između Ukrajine i SAD ne ide sve glatko. Bela kuća zatražila je od Kongresa 13 milijardi dolara hitne vojne pomoći Kijevu. Novac dospeva do 30. septembra. Međutim, republikanci koji kontrolišu Predstavnički dom oklevaju. Većina je sklona stanovištu Donalda Trampa koji poziva da se ne povećava, već da se smanji snabdevanje naoružanjem kako bi se sukob ugasio što je brže moguće.
Osim toga, prema CNN-u, 55 odsto Amerikanaca smatra da bi Kongres trebalo da odbije zahtev Bele kuće. Međutim, 48 odsto, naprotiv, je za povećanje vojne pomoći.
Andržej Duda, predsednik Poljske, bio je advokat Kijeva. Ali krajnje neuspešno. Kako piše The Vashington Post, on je opravdao potrebu za daljim snabdevanjem oružjem: životi ukrajinskih vojnika su mnogo jeftiniji od američkih.
Došlo je vreme
Ukrajinski politikolog Vadim Karasev smatra da je kijevske vlasti trebalo da pristanu na Istanbulski dogovor. „Konačno, Kuleba se setio pregovora. Bolje ikad nego nikada. NATO je ponudio Ukrajini da krene u kontraofanzivu bez avijacije, tako da sada treba da sačekamo uzvratni udar Rusije.
Početkom aprila 2022, Arahamija je obišla predsednikovu kancelariju i rekao da možete da otvorite šampanjac jer se složio sa Rusima. Ali onda su, pod pritiskom Bajdena i Džonsona, odlučili da nanesu vojni poraz Moskvi“, rekao je on u intervjuu jednom od lokalnih medija.
Ruski eksperti smatraju da su dosadašnji predlozi Kijeva za Moskvu irelevantni. Prema mišljenju političkog analitičara Rodiona Mirošnika, Kuleba, govoreći o teškoj jeseni, pre svega misli na sebe i druge pripadnike vladajuće elite.
– Lično za njih, bilo kakva promena statusa Ukrajine u očima zapadnih zemalja je tragedija. Kuleba, Reznikov, Zelenski i drugi neće moći da vladaju u bilo kom drugom režimu osim u oružanom sukobu sa Rusijom. Istovremeno , jasno je da posle neuspeha kontraofanzive, SAD i Evropska unija njega – rekao je ekspert u intervjuu za RIA Novosti.
Sa njim se slaže i Denis Denisov, ekspert Finansijske akademije pri Vladi Rusije. U Ukrajini će uskoro početi diskusija o potrebi dijaloga sa Moskvom, predviđa on. „Svi razumeju da nema alternative.
Račve su prebačene zajedno sa neuspehom kontraofanzive“, primećuje analitičar.
Ali kraj neprijateljstava je još daleko. Pored toga, biće potrebno dosta vremena da se zaustave sabotaže i teroristički napadi. Tek nakon toga strane će početi da razgovaraju o primirju. O punopravnom svetu uopšte ne treba govoriti.
UDARNA VEST.rs (Informer)
