Ukrajina je u nedelju ponovo dovela rat daleko od linije fronta u srce Rusije u prodorima bespilotnih letelica za koje ruske vlasti kažu da su oštetile dve poslovne zgrade nekoliko kilometara od Kremlja.
Napadi, koje Ukrajina nije priznala u skladu sa svojom bezbednosnom politikom, odražavaju obrazac češćih i dubljih prekograničnih udara koje je kijevska vlada pokrenula od početka kontraofanzive protiv ruskih snaga u junu. Prvi i najdramatičniji od udara dogodio se u maju na sam Kremlj, sedište moći u glavnom gradu Moskvi.
Napad u nedelju je bio četvrti takav udar na glavni ruski region prošlog meseca, pokazujući ranjivost Moskve dok se ruski rat u Ukrajini uvlači u svoj 18. mesec.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su tri drona gađala grad u „pokušaju terorističkog napada režima iz Kijeva“. Vazdušna odbrana oborila je jedan dron u Odincovu u okolini Moskve, dok su se dva srušila u poslovni kvart Moskve.
Fotografije i video snimci su pokazali da je dron otkinuo deo fasade modernog solitera koji se nalazi 7,2 km od Kremlja. Kada je dron udario, iz zgrade su izbile varnice, plamen i dim, a delovi su padali na trotoar i ulicu. Prozori su razneseni, a metalni okviri prozora su oštećeni. Čuvar je povređen, javila je ruska državna novinska agencija Tas, pozivajući se na zvaničnike za vanredne situacije. Ruska novinska agencija Ria-Novosti javila je da je se u zgradi nalazilo nekoliko vladinih agencija.
Letovi su privremeno bili obustavljeni na moskovskom aerodromu Vnukovo, a vazdušni prostor iznad Moskve i okolnih regiona je privremeno zatvoren.
Predsednik Vladimir Putin, koji je u vreme pokušaja napada boravio u svom rodnom gradu Sankt Peterburgu zbog sastanaka sa afričkim liderima i pomorske proslave, bio je informisan, rekao je njegov portparol.
Napad se ponovio i u noći između ponedeljka i utorka. Dva drona su oborena iznad Moskve, ali je jedan pogodio istu zgradu koja je gađana u nedelju.
Ukrajinski zvaničnici nisu priznali napade, ali je predsednik Volodimir Zelenski u svom video obraćanju indirektno ukazao na to ko stoji iza njih.
Zelenski: Rat se vraća na teritoriju Rusije
– Danas je 522. dan takozvane „specijalne vojne operacije“, za koju je rusko rukovodstvo mislilo da će trajati nekoliko nedelja. Rat se postepeno vraća na teritoriju Rusije — u njene simbolične centre i vojne baze, a to je neizbežno, prirodno i apsolutno pravedan proces – rekao je on.
Ova karakterizacija je svakako viši nivo od normalnog pristupa Kijeva da ne priznaje odgovornost za napade unutar Rusije.
Možda je to daleko od priznanja, ali predsednik Zelenski se očigledno oseća dovoljno samouvereno da izvrši pritisak, ne samo na Kremlj.
Napadi dronova poput ovih takođe su prilika za njega da se obrati ruskom stanovništvu, od kojih većina izgleda veruje da je invazija Moskve pravedna i pravedna.
Russian aggression has gone bankrupt on the battlefield. Today is already the five hundred and twenty-second day of the so-called "special military operation," which the Russian leadership expected to last for a week or two. Ukraine is getting stronger. Gradually, the war is… pic.twitter.com/4JQczc3UfY
— Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) July 30, 2023
Zelenski smatra da će, ako eksplozije u blizini svojih domova povežu sa onim što se dešava u Ukrajini, Vladimiru Putinu će biti malo teže da opravda invaziju svom narodu.
Portparol ukrajinskih vazduhoplovnih snaga takođe nije preuzeo odgovornost, ali je rekao da ruski narod vidi posledice ruskog rata u Ukrajini.
– Svi ljudi koji misle da ih se rat „ne tiče“ – osećaju ga na svojoj koži. U Rusiji već postoji određeno raspoloženje: da nešto doleće, i to glasno. U ruskoj unutrašnjosti više nema razgovora o miru ili spokoju. Dobili su šta su želeli – rekao je portparol Jurij Ihnat novinarima u nedelju.
On je takođe pomenuo raniji napad dronom na Krim, ukrajinsku teritoriju koju je Rusija okupirala i ilegalno anektirala 2014. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je oborilo 16 ukrajinskih dronova i neutralisalo osam drugih putem elektronskog ometanja. Nema prijavljenih žrtava.
Ukrajini bi bilo bolje da požuri
Zelenski je obećao da će vratiti svu zemlju koju su ruske snage zauzele, uključujući Krim, a njegovi napori su ojačani primanjem i raspoređivanjem sve naprednijeg zapadnog naoružanja.
Vreme nije na strani ukrajinskih oružanih snaga u njihovoj dugotrajnoj kontraofanzivi. Oni se bore ne samo protiv najjače ruske odbrane, već i protiv vremenskih uslova u istočnoj Evropi i američke izborne politike.
Uprkos frustraciji sporim tempom ukrajinskog napredovanja, niko ne može dovesti u pitanje potrebu za opsežnim „oblikovanjem bojnog polja“, pre nego što Ukrajina pokuša da se probije kroz snažno branjenu Surovikinovu liniju i udari duboko u teritoriju pod kontrolom Rusije. Na kraju krajeva, pre napada na Irak 1991. godine, koalicija koju su predvodile SAD sprovela je vazdušnu kampanju koja je trajala skoro koliko i ukrajinsko napredovanje do sada.
Ali ako i kada ukrajinske trupe uspeju da probiju prvu liniju odbrane, put pred njima biće veoma dug i veoma krvav. Suočavaju se milju po milju sa preprekama, uključujući tenkovske zamke, bodljikavu žicu i minska polja, mitraljeze, tenkove, artiljerijsku vatru, borbene avione, jurišne helikoptere, dronove, projektile…, piše britanski „Telegraf“.
Rat je nepredvidiviji od bilo koje druge ljudske aktivnosti, i niko, čak ni oni koji režiraju događaje u Kijevu ili Moskvi, nikako ne može znati da li će i u kojoj meri Ukrajina uspeti. Ali nakon što su proveli dva dragocena meseca pokušavajući da oblikuju bojno polje, kako se jesenje blato približava, ostaje samo pitanje nedelja pre nego što će vojska početi da se zaglavljuje. To znači da će velike ofanzivne operacije morati da pauziraju barem do početka zimskog smrzavanja u novembru, a možda čak i do sledećeg proleća.
Ovo je dobro poznato i biće ugrađeno u borbene planove i Ukrajine i Rusije. Ali postoji još veći problem sa kojim se treba boriti od ćudljivog „generala zime“, koji može da radi za bilo koju stranu, a to su američki opšti izbori, koji će gotovo sigurno raditi protiv Kijeva.
Učestali napadi
U ranijim napadima na Moskvu, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je da je u petak oborilo ukrajinski dron izvan grada. Četiri dana ranije, dve bespilotne letelice pogodile su rusku prestonicu, od kojih je jedna pala u centru grada u blizini sedišta Ministarstva odbrane duž reke Moskve, oko 3 kilometra od Kremlja. Drugi dron je udario u poslovnu zgradu u južnoj Moskvi, uništivši nekoliko gornjih spratova.
U drugom napadu 4. jula, ruska vojska je saopštila da je protivvazdušna odbrana oborila četiri bespilotne letelice na periferiji Moskve i zaglavila petu koja je bila prinuđena.
Rusija je takođe okrivila ukrajinske snage za napade na pogranična područja, a u nedelju je guverner jednog takvog regiona, Brjansk, rekao da je ukrajinski udar oštetio kompleks za uzgoj svinja i povredio tri osobe.
U Ukrajini, vazduhoplovstvo je u nedelju saopštilo da je uništilo četiri ruska bespilotna letelica iznad oblasti Herson i Dnjepropetrovska. Informacije o napadima nisu mogle biti nezavisno proverene.
U međuvremenu, u ruskim udarima na Herson i Krivi Rog poginulo je nekoliko osoba.
Medvedev preti nuklearnim oružjem
Dok su se napadi nastavljali na ratnom frontu, nastavio se i rat rečima. Dmitrij Medvedev, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije, objavio je svoju poslednju pretnju nuklearnim ratom na Telegramu u nedelju.
U njemu je tvrdio da ruske snage sprečavaju nuklearni rat. On je tvrdio da ako Ukrajina, uz podršku zemalja NATO-a, uspe u svojoj kontraofanzivi, uključujući i to da ako „oni zauzmu deo naše zemlje“, onda bi Rusija „upotrebila nuklearno oružje“. Zapadni lideri su više puta upozoravali na opasnost davanja takvih izjava.
UDARNA VEST.rs (Blic)
