Posle operacije slepog creva koju su lekari izveli u poslednjem trenutku i tako mu spasili život, Žika Jakšić se ozbiljno zamislio nad pitanjima života i smrti.
Pošto je danima trpeo bolove, opasnost od sepse je bila velika, a šanse za preživljavanje male, ali hirurzi su dali sve od sebe i on se izvukao. Ali, onda se setio da bi mogao na vreme sebi da obezbedi grobno mesto. Svima koji ga vole, to je zvučalo bizarno, ali Žika zna da za čas čoveka može da nema, a pošto neće da opterećuje starijeg sina, a dugi je još mali za takve stvari, on je sve sam sredio.
– Ja sam kupio mesto za svoje večno konačište i već je uređeno i useljivo je odmah. Ja sam to kupio na vreme, da se ne svađaju gde će da me sahrane i kako to već ume da bude, nego sam sebi lepo napravio da imam pogled, da imam mir, da uživam. Ja sam ti, drug moj, obezbedio sebi mesto da imam gde da živim kad umrem! I hoću da kažem da nemam nikakav strah od smrti.
– U svojoj glavi sam dospeo toliko daleko, iskopao sam sam sebe toliko da nemam uopšte problem da pričam o tome – kaže Žika, a njegova koleginica Zlata Petrovićtvrdi da to svaki odgovoran čovek treba da uradi.
– Ta priča o kupovini grobnog mesta je zapravo krenula od mene. Svaka odgovorna osoba koja sebi kupi kuću i napravi dom, treba da obezbedi i grobno mesto. Možda je to sada postalo pomodarstvo, ali baš me briga – kaže Zlata.
UDARNA VEST.rs (Kurir/ Svet)
