Rumunski rečni brodari su isprva reagovali sa čuđenjem a zatim ih je uhvatila panika. U zoru su svojim telefonima snimali dronove kako se približavaju: isprva su to sićušne tačkice na nebu uz resku buku motora.
-Pustiće ih da ovde eksplodiraju -viče jedan od muškaraca, zapanjen. „Pašće direktno na luku!“ Zatim je nekoliko stotina metara dalje bljesnula vatrena kugla eksplozije, praćena zvukom snažne detonacije.
– Ajmo ljudi, rat je upravo počeo nadomak Rumunije – viče jedan od brodara.
Ukrajinska dunavska luka Reni u zoru 24. jula 2023.: Rusija usmerava 15 dronova Šahed-136 na lučke objekte. Neke obara ukrajinska protivvazdušna odbrana, drugi eksplodiraju u luci, uništavajući skladišta i silose za ukrajinsko žito. Sedam osoba je povređeno. U napadu je oštećen i jedan rumunski teretni brod. Luka Izmajil dalje nizvodno takođe je napadnuta, ali je ovaj napad za Ruse prošao neuspešno, piše Dojče vele.
Najnoviji nivo eskalacije
Ruski rat protiv Ukrajine nikada se nije toliko približio spoljnoj granici NATO-a kao što je to bio slučaj tog jutra 24. jula . Dunavska luka Reni nalazi se na tromeđi Ukrajina-Rumunija-Republika Moldavija, oko 120 kilometara zapadno od ušća Dunava u Crno more. Od uništenih objekata u luci Reni samo je 200 metara do sredine reke, gde je nacionalna granica Rumunije – a time i jedne članice NATO-a. Moldavska dunavska luka Đurđulešti nalazi se samo pet kilometara uzvodno. A do rumunskog grada Galatija na Dunavu, s 220.000 stanovnika, je oko deset kilometara vazdušne linije. Puka je sreća što dronovi Šahed, koji ne spadaju u precizne projektile, nisu pali na teritoriju NATO-a.
Napad na Reni najnovija je eskalacija ruskog bombardovanja koje je počelo pre nedelju dana u crnomorskim lučkim gradovima Odesi i Mikolajivu i prvenstveno je usmereno na infrastrukturu ukrajinskog izvoza žitarica. Dve ruske rakete već su proletele kroz deo rumunskog vazdušnog prostora. Krhotine ruske rakete su pale u Moldaviju, jedna ruska raketa pala je i u jednu poljsku šumu. Ali planirani napad tako blizu spoljne granice NATO-a, i to na civilni cilj na području bez značajne vojne infrastrukture, to je novost kad je ruska agresija u pitanju.
Dunavska trasa kao alternativa
– Vladimir Putin želi da upotrebi sva raspoloživa sredstva kako bi paralizovao ukrajinski izvoz žitarica i istovremeno se osvetio zato što Rusiji nisu ukinute određene sankcije, na primer u bankarskom sektoru – kaže za DW politolog iz Bukurešta Armand Gosu. Gosu predaje rusku i sovjetsku istoriju i diplomaciju i jedan je od najboljih poznavatelja Rusije i postsovjetskog prostora u Rumuniji.
Ukrajina trenutno snažno zavisi od prihoda od prodaje žitarica i uljarica i do sada je imala tri rute za izvoz: čak i nakon početka ruske invazije Ukrajine 24. februata 2022., najveća količina izvezena je preko Crnomorske rute, iz luka Odese i Mikolajeva i to zahvaljujući sporazumu s Rusijom do kojeg je došlo uz međunarodno posredovanje, pre svega Turske.
Od početka rata, drugi deo stigao je na svetska tržišta kopnom preko Rumunije, Mađarske, Slovačke i Poljske. Konačno, treća izvozna ruta prolazi deltom Dunava preko ukrajinskih dunavskih luka Reni i Izmajil, takođe preko Crnog mora ali dela koje pripada rumunskim teritorijalnim vodama. Ukrajina posebno namerava da proširi ovu rutu.
Problem kapaciteta
Ali luka gradića Reni (18.000 stanovnika) na krajnjem jugozapadu Ukrajine udaljena je i teško dostupna kopnom, ali nudi bolju rutu za plovidbu: veći teretni brodovi odavde takođe mogu da plove do Crnog mora, tj. preko rumunskog kanala Sulina, najbolje razvijenog rukavca reke u delti Dunava.
S druge strane, do dunavske luke Izmajil (70.000 stanovnika), koja se nalazi na severnom kraku delte Dunava, lakše je doći kopnom nego do Renija, ali ova luka je pristupačna samo za manji broj većih teretnjaka. Projekt produbljivanja određenih deonica Dunava u ovom području, kao što je kanal Novostambulske/Bastroje, sporo napreduje i već je godinama kontroverzno pitanje između Rumunije i Ukrajine.
U poređenju s crnomorskom rutom iz Odese i Mikolajeva, samo se manji deo ukrajinskog žita mogao izvesti preko luka na Dunavu. Ako se u obzir uzme ova činjenica, za Rusiju je bombardovanje ovih luka upitno s obzirom na rizik zbog blizine NATO-ovog teritorija.
Prema politologu Armandu Gosuu, ovaj napad je puno više od pukog onemogućavanja izvoza žitarica.
-Putin želi da pokaže da ga nije briga koliko su njegovi napadi blizu teritorije NATO-a. Više od toga: Putinov cilj je osramotiti NATO i pokazati koliko je NATO neodlučan – kaže Gosu.
Rumunska je javnost s užasom i dubokom zabrinutošću reagovala je na bombardovanje ukrajinskih dunavskih luka i to ne samo zato što se to dogodilo na samoj granici. Delta Dunava je područje gde su stanovnici s obe strane usko povezani istorijski, jezično i kulturno. Na primer, u lučkom gradu Reni više od polovine stanovnika su etnički Rumuni.
NATO bez komentara
Za razliku od šire javnosti, službene reakcije u Rumuniji bile su neobično suzdržane. Rumunski predsednik Klaus Johanis kratko je preko Tvitera „oštro osudio“ ove ruske napade u blizini Rumunije. Ministarstvo odbrane samo je šturo objavilo kako „nema direktnih vojnih pretnji nacionalnoj teritoriji“.
NATO se do sada uopšte nije ni oglasio. Veće NATO-Ukrajina sastaje se doduše od početka talasa ruskih napada na Odesu i Mikolajiv, ali zapadni odbrambeni savez nije ni osudio niti upozorio Rusiju zbog bombardovanja neposredno uz granicu s NATO-om. Kancelarija za odnose s javnošću do objave ovog teksta nije odgovorio na upit DW-a.
Politiklog Armand Gosu kaže da NATO želi da „izbegne eskalaciju pod svaku cenu“.
– Elite na Zapadu sada su se umorile od rata i više se boje kolapsa Rusije nego poraza u Ukrajini – rekao je Gosu. Zato se Ukrajinu ne podržava onako kako bi se to trebalo. „U Ukrajini neće biti dugog, zamrznutog sukoba samo zbog Rusije, nego zato što Zapad ne isporučuje dovoljno oružja“, zaključuje Gosu i dodaje: „To je cinična igra“.
UDARNA VEST.rs (Blic)
