Nada Bosanac (69) koja živi u Stokholmu vraćala se sa godišnjeg odmora u rodnoj Srbiji. Sa sobom je povela svoja dva psa, Leksi i Loru. Putovali su mnogo puta ranije. Ali ovog puta Lora je bila skotna. Okotila se na trajektu koji će ih od Gdanjska u Poljskoj odvesti do Ninashamna.
– Bila sam u šoku. Štenci su stigli ranije nego što sam očekivala – kaže Nada Bosanac.
Nekoliko sati kasnije trajekt pristaje u Ninashamnu. Štenci, iz očiglednih razloga, nemaju uredne papire. Ali čak i Leksi i Lora nisu imali određenu dokumentaciju.
– Oni imaju srpske pasoše, ali sam sa njima putovala nekoliko puta i nikada nije bilo problema. Niko ništa nije rekao – dodaje.
Psi eutanazirani
Na carini je saznala da psi neće biti pušteni u zemlju. Štenci i Lora će biti eutanazirani – to je bila odluka švedskog odbora za poljoprivredu koji na teren šalje veterinara.
– Lora je bila tako srećna i ponosna na štence, ali je onda dobila injekciju. Veterinar mi je rekao da spustim štence na zemlju, ali sam želela da poslednji put budu sa svojom majkom. Stavila sam ih pored nje i počeli su da plaču iako je već bila mrtva. Zatim su i štenad eutanazirana – kaže Nada.
Erik Ringstrom je službenik za kontrolu infekcija u Švedskoj agenciji za poljoprivredu. On ne može da komentariše pojedinačne slučajeve, ali kaže da psi ne smeju da putuju pre nego što napune nedelju dana, ili nedelju dana od rođenja štenaca. Drugim rečima, ni Lora ni njeni štenci nisu mogli da se vrate iz Švedske ili da budu prevezeni negde u karantin.
Čak i da je postojala prilika, životinjama je možda potrebna nega. Mužjak Leksi je mogao da bude spasen da se Nada vratila trajektom za Poljsku, ali nije bilo nijednog trajekta do narednog dana. Zbog toga je odlučeno da se i Leksi eutanazira.
– Primetio je da nešto nije u redu. Ali izvela sam ga u šetnju i dala mu viršle. Polizao je moje suze i poljubila sam ga pre nego što je dobio injekciju – dodaje.
Erik Ringstrem kaže da je odgovornost vlasnika da dokumenti pasa budu uredni. Za Srbiju i nekoliko drugih zemalja važe izuzetno stroga pravila.
– Postoji nekoliko zemalja koje su u istoj kategoriji kao i Srbija – uključujući Tursku i Iran – u kojima ne postoji dobra kontrola stanja besnila u zemlji. Zatim je potrebno da životinja prođe poseban test koji pokazuje da je reagovala na vakcinaciju i počela da proizvodi antitela.
Prema rečima Nade Bosanac, sve je bilo u redu.
– Rekla sam da su registrovani i osigurani kod Agrije u Švedskoj. Životom sam garantovala da su vakcine protiv besnila i da je sve ispravno, jedino da imaju srpske, a ne švedske pasoše.
Na pitanje da li je švedska poljoprivredna agencija mogla da bude pragmatična i da pronađe rešenje, Erik Ringstrem odgovara da ne može da komentariše pojedinačne slučajeve.
– Ali morate zapamtiti da ova pravila postoje da bismo zaštitili životinje i ljude u Švedskoj od besnila. To je bolest koja se ne može izlečiti. Nije dovoljno vakcinisati životinju i onda reći da je bezbedna. To je ono što mogu da kažem na opštem nivou.
Ali psi Nade Bosanac se nikada neće vratiti. Ne zna šta da radi.
– To je bila moja jedina radost. Uzeli su mi to. Ne želim više da živim. Već tri dana plačem. Moje srce je slomljeno. Bili su mi kao deca – zaključuje.
UDARNA VEST.rs (Kurir.rs/Telegraf)
