Dok Rusija istupa iz Sporazuma o žitu i napada ukrajinske luke, preko kojih je Ukrajina izvozila veliki deo svojih poljoprivrednih proizvoda, Mađarska i Poljska prete da će odseći zapadne izvozne rute ove zemlje.
Poljska će unilateralno blokirati trgovinu s Ukrajinom ukoliko Evropska komisija ne produži privremenu zabranu uvoza ukrajinskog žita najmanje do kraja ove godine, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki na sastanku ministara poljoprivrede pet zemalja EU u Varšavi.
– Želim da bude jasno: nećemo otvoriti našu granicu. Ili će Evropska komisija pristati da zajedno radimo na propisima koji će produžiti ovu zabranu ili ćemo to uraditi sami – izjavio je Moravjecki, preneo je „Politiko“.
Slično je poručio i mađarski ministar poljoprivrede Ištvan Nađ koji je istakao da će njegova zemlja zaštititi mađarske poljoprivrednike svim sredstvima.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao je zemlje EU da uspostave izvozne koridore preko teritorija svojih zemalja, navodeći da će prekid Sporazuma o žitu izazvati krizu s hranom u svetu. On je naročito pozvao susede Ukrajine da učine još više kako bi izvoz iz ove zemlje bio omogućen.
Prošle godine, preko izvoznog koridora koji je uspostavila EU, nazvanog „Ruta solidarnosti“, obavljeno je oko 60 odsto ukrajinskog izvoza – uglavnom Dunavom do rumunske luke Konstanca, dok je ostatak išao preko ukrajinskih luka i zahvaljujući Sporazumu o žitu, čiji su posrednici bili Turska i Ujedinjene nacije.
Ali, otvaranje kopnenih ruta dovelo je do ogromnog priliva jeftinog ukrajinskog žita u susedne zemlje, Rumuniju, Poljsku, Mađarsku, Bugarsku i Slovačku. Njega su kupili i preprodali lokalni trgovci umesto da je poslato dalje.
Želeći da zaštiti sopstvene poljoprivrednike, Poljska je ovog proleća zatvorila svoju granicu za uvoz iz Ukrajine, u čemu su je sledile Mađarska, Slovačka i Bugarska dok im se Rumunija pridružila u pozivima da se uvedu ograničenja na nivou EU. U maju, pet zemalja postiglo je dogovor s Evropskom komisijom da odustanu od jednostranih poteza u zamenu za 100 miliona evra iz evropskih fondova i uveravanja da će ukrajinske isporuke samo proći preko teritorije ovih zemalja na putu ka drugim odredištima.
Ova ograničenja ističu 15. septembra i pet država EU žele da ona budu produžena.
Osim Borelja koji je na nedavnom sastanku ministara spoljnih poslova EU pozvao susede Ukrajine da više rade na otvaranju ruta i granica za izvoz proizvoda iz ove zemlje, takav poziv uputio je i ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba koji je zatražio od EU da uloži maksimalni napor da omogući izvoz žita iz njegove zemlje.
Dan ranije, na sastanku u Varšavi ministri poljoprivrede pet zemalja potpisali su zajedničku izjavu kojom traže od Brisela da produži i proširi trgovinska ograničenja, zabrinuti da bi ponovna ruska blokada Crnog mora dodatno opteretila njihova domaća tržišta. Samo su Poljska i Mađarska zapretile da će povući jednostrane poteze ako ograničenja budu ukinuta.
Uprkos toj pretnji, viši zvaničnik Evropske komisije rekao je da je prerano reći da li treba produžiti ograničenja, dodajući da su Rumunija i druge zemlje značajno podigle ulaganja u infrastrukturu i investicije kako bi pomogle tranzit žita preko njihovih zemalja na druga tržišta.
Ali otkako je otvorena kopnena ruta, Poljska nije učinila nikakve značajnije korake da unapredi sopstvenu infrastrukturu ili kapacitet svojih luka na Baltiku, navodi se u tekstu.
Uprkos ovoj raspravi, zvaničnici u Kijevu izbegavaju da otvorenu kritikuju Varšavu, naročito imajući u vidu da veliki deo naoružanja i opreme stiže Ukrajini preko teritorije ove zemlje, da je ona poslala značajnu vojnu pomoć za Kijev, ali i udomila ogroman broj izbeglica.
Ambasador Ukrajine u EU Vsevold Čencov rekao je za „Politiko“ da veoma cene sve što je urađeno zahvaljujući uspostavljanju ruta solidarnosti, ali da ozbiljnu zabrinutost izazivaju izjave pojedinih država članica kojima se traži produženje zabrane izvoza ukrajinskog žita.
UDARNA VEST.rs(informer)
