Ejden Aslin, britanski vojnik iz Njuarka u Engleskoj koji se 2018. pridružio ukrajinskim marincima i kojeg su Rusi zarobili tokom opsade Marijupolja u proleće 2022, a zatim oslobodili u septembru te godine, napisao je za „Dejli mejl“ članak u kojem je opisao život u ruskom zatočeništvu.
Hrvatski „Jutarnji list“ prenosi da je Aslin naveo da su još dvojica stranih boraca koji su se bili pridružili Ukrajincima – bivši pripadnik britanske vojske Šon Piner i marokanski student Brahim Sadun – na suđenju u ruskoj sudnici prevareni i da su im izrečene smrtne kazne iako su im advokati rekli da se „zločini“ za koje su priznali krivicu ne kažnjavaju smrtnom kaznom.
– Nismo bili plaćenici i to smo mogli da dokažemo – tvrdi Ejden Aslin u tekstu za „Dejli mejl“.
Izrečena mu je smrtna kazna
Nakon što mu je pročitana optužnica, advokat mu je prišao i rekao nešto šokantno, a to da se „plaćenici kažnjavaju zatvorskom kaznom u trajanju od sedam godina“, ali da su njih trojica „priznali ste da su vlast pokušali nasilno preuzimanje vlasti, što se kažnjava smrću“.
Nekoliko dana nakon suđenja, sud u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici izrekao mu je smrtnu kaznu. Piner i Sadun nisu prošli ništa bolje.
– Ostao sam bez reči. Mogućnost da će me ubiti jer sam se kao ukrajinski vojnik borio protiv ruskog fašizma postala je činjenica. Nije upalilo ni to što sam sarađivao s Rusima i učestvovao u svim tim prokletim propagandnim video snimcima – rekao je Aslin.
On je napisao da je, kada su mu okupljeni prorežimski novinari gurnuli mikrofon u lice, rekao da se nadao da će njegova kazna biti poštenija.
– Voleo bih da je situacije drugačija, ali bog će mi suditi kada za to dođe vreme – rekao je tada novinarima britanski vojnik.
On je za „Dejli mejl“ naveo da „nije pobožna osoba, ali se nadao da će ta crtica ljudima u Velikoj Britaniji i ostatku civilizovanog sveta otkriti da nije bezumni ubica i da je suđenje bilo sumnjivo“.
Prijateljski nastrojeni stražar rekao mu je nakon izricanja kazne da ga Rusi neće stvarno pogubiti jer su egzekucije zabranjene.
– Sedam su ljudi pre vas osudili na smrt i svi su još uvek živi – rekao mu je stražar i dodao da će Rusi verovatno pokušati da ih zamene za neke svoje vojnike.
Aslin je rekao da ga te stražareve reči nisu utešile.
– Sve što sam prošao, batine koje sam dobio, ubistvo jednog drugog zarobljenika koje se dogodilo preda mnom, ubodna rana koju sam zadobio i beskrajna propaganda koju sam morao da gledam uništili su mi duh. Sa smrtnom kaznom nisam mogao da se nosim. Bio je to najteži udarac koji sam primio – rekao je Aslin.
U ćeliji sa Hrvatom
Nekoliko sedmica nakon izricanja kazne, ispred Aslinove ćelije jedne nedelje oko 21 čas stigao je visokopozicionirani čuvar. Rekao mu je da uzme svoje stvari te da se pripremi za odlazak. Zatvorenici se nisu premeštali nedeljom i to ga je uznemirilo. Rusi su ga zatim odveli u ćeliju čiji su zidovi bili ukrašeni antiukrajinskim grafitima poput „Smrt Ukrajincima!“ i „Smrt vam je jedini izlaz“.
– Hoće li me ubiti? – zapitao se Aslin.
Ubrzo zatim, u njegovu je ćeliju doveden Vjekoslav Prebeg, hrvatski državljanin koji se takođe borio na strani Ukrajine. Aslin je rekao da su on i Prebeg bili dobri prijatelji i da ga nije video otkad se predao.
Prebeg mu je rekao da je uhvaćen nekoliko dana nakon bekstva iz Marijupolja. Bio je na nekoliko kilometara od ukrajinskih položaja. Nakon što je uhvaćen, Rusi su ga pretukli, napali elektrošokerima, a zatim mu pištolj pun metaka prislonili na glavu. Prebeg je sve to preživeo i sada su se on i Aslin nalazili u istoj ćeliji.
Aslin je u tekstu za „Dejli mejl“ naveo da je Prebeg imao smisao za humor i da je bio ljubazan.
– Razgovor s njim olakšao mi je boravak u tom mestu punom mržnje – rekao je Aslin.
Aslin i Prebeg morali su da uzviknu „peder“ nakon što bi ruski čuvari rekli „Zelenski“, a „predsednik sveta“ kada bi rekli „Putin“. Međutim, jedne je večeri Aslin na spomen Putina uzviknuo „ku*vin sin“.
– Smrz‘o sam se kada sam shvatio što sam rekao – ustvrdio je Aslin.
Kazna, međutim, nije usledila. Čuvar se samo nasmejao.
Pomišljao na samoubistvo
Aslin i Prebeg nisu znali šta će Rusi da im urade. Britancu je to teško padalo. U jednom je trenutku čak nabavio žilet i pomislio na samoubistvo. Aslin je rekao da je Prebeg to shvatio te da ga je „verbalno ošamario“.
– On je zatvor podnosio pun bolje od mene – napisao je Aslin i dodao da, za razliku od Prebega, nije mogao da zaspi.
On je naveo da je suicidalne misli najviše dolazile dok je Prebeg spavao.
– Bio sam uveren da to mogu da učinim a da ga ne probudim. Međutim, nisam. On me je zaustavio, a da to nije ni znao. Nisam znao što bi mu se dogodilo da sam se ja ubio. Osećao sam preveliku krivicu – rekao je Aslin.
Rok za žalbu na smrtnu kaznu došao je i prošao. Britanac ni 16. septembra nije znao što će Rusi da mu urade.
– 23. septembar počeo je kao bilo koji drugi dan. Probudila nas je buka u zatvoru, a zatim smo zapevali rusku himnu. Doručak je bio grozan. A onda sam čuo jednog od čuvara kako kaže „Idu kući“ – napisao je Aslin za „Dejli mejl“.
Iako nije znao o čemu se radi i je li on jedan od tih koji „idu kući“, u njemu se probudila nada. Nakon sat vremena, ruski čuvari su upali u ćeliju nedaleko od njegove i zatvoreniku rekli da ga vode na streljanje.
Izlazak na slobodu
Aslin je Prebegu rekao da mu je nešto sumnjivo. Čuvari su zatim došli do njega i Prebega. Stavili su im neprozirne krpene vreće na glave i izveli iz ćelije. Nakon nešto vremena, čuvari su sklonili vreće s njihovih glava i rekli im da krenu za njima.
Jedan čuvar je ubrzo potom izvadio mobilni telefon i počeo da snima.
– Dali smo vam hranu, vodu i lekarsku pomoć. Zar ne? – upitao je Aslina i Prebega ruski čuvar.
Oni su odgovorili potvrdno.
– Dok ste bili ovde, niste dobili batine. Da li je to tačno? – pitao ih je ruski čuvar.
Ponovno su odgovorili potvrdno.
– Da li biste hteli da otpevate rusku himnu? – pitao ih je čuvar.
Obojica su rekla da žele i Aslin je počeo da peva. Prebegu su ruski čuvari nakon toga postavili ista pitanja. Rusi su ih zatim pitali hoće li ponovo da uzmu oružje u ruke.
Nakon nekoliko trenutaka neizvesnosti, jedan čuvar je drugog pitao „šta se događa“, a ovaj mu je odgovorio sa „razmena“.
Aslin kaže da Prebeg na to nije reagovao jer je mislio da se radi o nekom triku.
Susret sa Romanom Abramovičem
Usledilo je dugotrajno i mukotrpno putovanje do aerodroma u Rostovu na Donu. Aslin kaže da se bojao da je sve prevara sve dok nije video kako Arapi u belim togama dele vodu.
Britanac je bocu koju je dobio poput na eks i pogledao etiketu na kojoj je pisalo „punjeno u Saudijskoj Arabiji“. Aslin kaže da je među Arapima video jednog muškaraca koji mu je delovao kao da zna da je posredi razmena zarobljenika.
Rusi su Aslina i još četiri britanska zarobljenika prvo ukrcali u autobus, a potom u luksuzni privatni avion.
Aslin je, nakon što je ušao u avion, video istog onog muškarca koje je spazio nešto ranije. Rukovao se s njim, zahvalio mu na pomoći. Muškarac je njemu i ostalim Britancima rekao da mu je drago da su dobro. Pitao ih je zatim odakle su. Jedan mu je rekao da je iz Londona, na što mu je ovaj rekao da je i on iz Londona.
– Isti si Roman Abramovič – rekao mu je jedan britanski zarobljenik.
– Ja jesam Roman Abramovič – odgovorio mu je muškarac.
Vrata aviona su se zatvorila i avion je poleteo.
Aslin kaže da su im na letu posluženi pravi obroci. Saudijci su im dali besplatne ajfon 13, novu odeću i higijenske potrepštine. Britanac se potom okupao u kupatilu aviona Zarobljenici su od svojih spasilaca zatražili i alkohol, ali ga nisu dobili.
– U raju uvek nešto nedostaje – naveo je Aslin.
Britanac je rekao da je zahvalan i saudiskom prncu pretolonasledniku Mohamedu bin Salmanu i Romanu Abramoviču, ali da njegova zahvalnost nije bezgranična jer su obojica tajnoviti igrači koji sve rade iz sopstvenog interesa.
Aslin se potom vratio u London. Tamo je ponovo video svoju porodicu i verenicu Dajanu, preneo je „Jutarnji.hr“.
UDARNA VEST.rs (Blic)
