Kada se podvuče crta, mora se pozitivna stvar izvući iz ove sezone kluba na Malom Kalemegdanu
Košarkaši Crvene zvezde su porazom u finalu ABA lige došli do kraja sezone, koja bi mogla da se podvede kao „uspešna“. Crveno-bela ekipa je osvojila dva trofeja, Kup Radivoja Koraća i Superligu Srbije, dok su u Evroligi bili na korak od TOP 8 faze. Međutim, klub je dobio možda i najveću „nagradu“, a to je Duško Ivanović, trener koji će i iduće sezone raditi u klubu.
Crvena zvezda je dosta slabo i bezidejno ušla u sezonu. Već posle uvodnih utakmica je bilo evidentno da je došlo do određenih „grešaka u koracima“, da su promašeni transferi, kao i trener. Vladimir Jovanović je zaseo na klupu, ali je bilo vidljivo da nije dorastao tom zadatku.
Pored Jovanovića, prvi plejmejker Džejlen Adams takođe je bio nesnađen i više je odmagao, nego pomagao ekipi. Džon Holand se uklopio u sivilo, Hasan Martin takođe, a sve je to na neki način u mašnicu „upakovala“ i povreda Nemanje Nedovića koji nije mogao od početka da bude uz tim.
Očajan start u Evroligi sa samo jednim trijumfom iz sedam utakmica su bili na poslednjem mestu i sve je mirisalo na katastrofu, pogotovo uz poraz od Zadra. Tada, u novembru kreće renesansa kluba.
Dolazak Duška Ivanovića i renesansa Crvene zvezde
Već tokom leta se pominjao Duško Ivanović kao novi trener Crvene zvezde, ali do dogovora nije došlo, pa je sve palo na mladog Vladimira Jovanovića, koji se jednostavno nije snašao. Ivanović je stigao u novembru, baš pred meč sa Asvelom, imao je malo vremena da spremi ekipu, a odmah su krenule priče o njegovom režimu rada.
To je odmah i dalo rezultate, pobeđen je Asvel, veoma neizvesno, ali je došao trijumf.
Odmah i još jedan, još jedan, još jedan… Pa se tako nagomilala serija od šest pobeda u Evroligi i snovi o TOP 8 fazi su bili nikad bliži ostvarenju.
Sezona je odmicala polako, pristigao je i Fakundo Kampaco, a tandem iz Baskonije u vidu Luke Vildoze i Duška Ivanovića je radio neke stvari koje pre toga nisu bile baš lako izvodljive. Spletom nesrećnih okolnosti je Zvezda ostala bez plasmana u TOP 8 (poput one trojke Mirotića iz auta), ali i malo slabijim igrama, ali je tim i dalje verovao u titulu.
Gotova je sezona, a Zvezda je ostala sa dva trofeja, ali, da li je i to najveća „pobeda“ kluba?
Ostanak Duška Ivanovića kao pun pogodak kluba
Kada se napravi osvrt, Duško Ivanović jeste napravio čudo s obzirom na to da je preuzeo već formiranu ekipu u kojoj nije birao niti jednog igrača. Jedini kog je izabrao (Akile Polonara), za koga je i ostao uskraćen za njega pošto je Evroliga tada zabranila Zvezdi dovođenje igrača.
Imao je Ivanović igrače koji ne mogu da odgovore njegovim zamislima, dobio je kasnije Kampaca, ali kada je njega dobio, izgubio je Vildozu u nekom smislu, pa je i dalje ostao uskraćen za „to nešto“.
Ali opet, Duško je svojim trenerskim kvalitetima pokazao da je jedan od najboljih stručnjaka koje Balkan ima, a i koji je radio na ovim prostorima i u ABA ligi. Pravo pojačanje za iduću sezonu, čak i bez velikog broja igrača, biće njegov ostanak.
Crvena zvezda će proći kroz „reset“ ovog leta, a nije mogla zamisliti bolji. Imaće trenera sa pregršt titula i rezultata, koji će na raspolaganju imati punu slobodu u izboru svog tima za sezonu koja je pred njima. Već se naveliko širi priča da je Ivanović odradio razgovore sa svojim „željama“ za iduću sezonu i da je na nekim mestima dobio pozitivan „mig“ od igrača, prenosi Telegraf.
Nije Ivanović ostao „kratkih rukava“, pošto je osvojio i dva trofeja u sezoni, ali, čini se kao da trener njegovog renomea može mnogo više kada ima tim po meri. Kako se žargonski kaže – samo je nebo granica u tom slučaju.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
