Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Lukijana, sveca koga je po predanju mučiteljima izdao drugi zavidni sveštenik Pankratije.
Sv. mučenik Lukilijan živeo je u Nikomidiji tokom vladavine rimskog cara Aurelijana (270 – 275). Bio je idolski žrec do duboke starosti i uživao je veliku čast. Ali Gospod Bog, koji želi spasenje svima, privede ga svojom blagodaću do poznanja istine. Shvatio je prazninu idola kojima je služio toliko godina i poverovao u Hrista i u dubokoj starosti primio sveto krštenje. Svom dušom i svim svojim mislima predao se hrišćanskom učenju.
Bio je ispunjen žarkom ljubavlju prema Gospodu i neustrašivo je propoviedao Grcima i Jevrejima o vaskrslom Hristu. Tada su Jevreji zbog širenja vere u Hrista prijavili Lukijana gradonačelniku Nikomidije Silvanu. Silvan je uzalud pokušavao da natera Lukijana da se odrekne Hrista i vrati idolopoklonstvu. Lukijan je pred državnim vlastima optužen da je svojim propovedanjem podrivao temelje države i delovao kao razarač naroda. Starca su zverski mučili, a zatim zatvorili.
U isto vreme tamo su bila zatvorena četvorica mladića: Klaudije, Ipatije, Pavle i Dionisije, optuženi za ispovedanje vere Hristove. Obradovali su se kad su videli Lukijana. Svi su proveli dane i noći zajedno u razgovorima o Bogu i u usrdnoj molitvi, pripremajući se za sveto mučeništvo.
Posle izvesnog vremena izvedeni su pred sud gde su pokazali nepokolebljivost u svojim hrišćanskim uverenjima i čvrstini u veri. Bili su podvrgnuti novim mučenjima, ali Gospod je čudesno pokazao svoju moć i blagodat. Kasnije su poslati u Vizantiju, gde su osuđeni na smrt: četvoricu mladića ubili su mačem, a svetog starca Lukijana razapeli su na krst.
Pomoć od Svete deve Paule
Podvig svetih mučenika posvedočila je Sveta deva Paula, koja se posvetila služenju onima koji su stradali za veru u Hrista. Dostavljala je hranu zatvorenicima hrišćanima, prala im rane, donosila lekove i sahranjivala tela mučenika. Devica Paula, siroče od detinjstva, posvetila se služenju siromašnima i stradalima: činila je dobrotvorna dela, posećivala tamnice, tešila mučene hrišćane i previjala im rane. Na taj način je, takođe, služila svetom Lukijanu i njegovim saputnicima, i bila je prisutna njihovim stradanjima, moleći se u svom srcu Bogu da podrži svoje sluge. Pratila ih je do grada Vizantije i sahranila nakon njihovog mučeništva. Kasnije se Sveta Pavla vratila u Nikomidiju, gdje je nastavila – kao i ranije – služiti Gospodu milosrdnim delima.
Zbog toga je bila optužena, i posle mučenja posečena mačem, primivši od Gospoda dva venca: venac devstva i venac mučeništva. Mučeništvo njihovo dogodilo se u vreme cara Aurelijana, 270-275. godine. Mošti Svetog Lukijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
Zbog čega se danas posti?
Iako dan Svetog Lukijana nije upisan crvenim slovom u pravoslavni kalendar, danas treba postiti u znak sećanja na ovog sveštenomučenika koji je umro od gladi.
Danas se izgovara tropar, kratka crkvena pesma posvećena ovom prazniku:
– Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.
UDARNA VEST.rs (Kurir)
