Građani Turske danas biraju predsednika u drugom krugu izbora između aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i opozicionog kandidata Kemala Kiličdaroglua. Portal Informer uživo prati dešavanja u toku izbornog dana i iz minuta u minut objavljuje najnovije rezultate glasanja.
Prijavljene neregularnosti na glasačkim mestima
Bilo je brojnih prijavljenih incidenata neregularnosti glasanja širom Turske, uključujući napade na posmatrače glasačkih listića i najmanje jedan slučaj mrtve žene koja je navedena kao kvalifikovana za glasanje.
Advokat Ronai Paidas rekao je da su pravni posmatrači napadnuti u Jazlici, selu u blizini granice sa Sirijom, nakon što su pokušali da zaustave više od jedne osobe u jednom trenutku da uđu u glasačku kabinu.
Fudbaler Mesut Ozil objavio pesmu podrške Erdoganu
Nemačko-turski fudbaler Mesut Ozil objavio je na Tviteru video snimak pesme koju su studenti univerziteta posvetili Erdoganu.
Pesmu pod nazivom „Hajde predsedniče, nasmej nas ponovo“ izveli su i producirali studenti nekoliko dana pre glasanja u znak podrške Erdoganu.
Erdogan delio novac i igračke na biračkom mestu
Aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u školi u kojoj je glasao u Istanbulu podelio novac i igračke, kao što to često čini u danima izbora, javlja Al Džazira.
U Turskoj raspisani nalozi za hapšenje pet osoba osumnjičenih za dezinformacije o izborima
Tužilaštvo je izdalo nalog za hapšenje pet osoba koje su na društvenim mrežama širile dezinformacije o drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj, piše list „Milijet“.
– Istanbulsko tužilaštvo pokrenulo je istragu o nalozima na društvenim mrežama koji su javno širili lažne informacije o drugom krugu predsedničkih izbora. Informacije su širene u cilju narušavanja javnog reda, stvaranja lažne percepcije u javnosti putem naloga na društvenim mrežama – piše list.
Navodi se da se su puštani provokativni postovi o predsedničkim izborima koji se održavaju danas.
Sojlu: Svi oni koji vode proameričku politiku su izdajnici
Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu izjavio je da će sve one koji vode politiku podržavanja interesa SAD u zemlji smatrati izdajnicima domovine.
– Želim da istaknem da će od sada ko vodi politiku orijentisanu ka Americi, bilo da se radi o partijama ili pojedincima, u ovoj zemlji proglašavati izdajnikom otadžbine. Sasvim je očigledno ono što Amerika želi da uradi u Turskoj – kazao je Sojlu.
On je ranije više puta optužio SAD da se mešaju u izborni proces u Turskoj. Prema njegovim rečima, iza svih akcija protiv Turske stoji lično američki predsednik Džozef Bajden.
Mačke čuvaju izborne kutije
Na društvenim mrežama se dele video snimci mačaka na biračkim mestima.
Mačke su veoma voljene i ljudi se o njima brinu širom Turske, na ulicama, u prodavnicama i kafićima, kao i u domovima.
Istanbul, koji ima značajnu populaciju mačaka, takođe se često naziva „Catstanbul“.
Kiličdaroglu: Doći će demokratija
Kiličdaroglu (74), je opisao drugi krug kao referendum o budućnosti zemlje.
– Ovi izbori su održani u veoma teškim okolnostima, bilo je raznih kleveta. Doći će demokratija, doći će sloboda, ljudi će moći da na ulicama slobodno kritikuju političare – naveo je Kiličdaroglu.
Erdogan: Molim se Bogu da izbori budu korisni za našu zemlju
Erdogan je, obraćajući se novinarima pošto je glasao u školi u Istanbulu, istakao da je ovo prvi put da se u Turskoj organizuje drugi krug predsedničkih izbora. On je, takođe, pohvalio visok odziv birača u prvom krugu i rekao da očekuje da će izlaznost birača danas ponovo biti velika.
– Molim se Bogu da oni (izbori) budu od koristi za našu zemlju i naciju – rekao je on.
Gradonačelnik Istanbula: Namera turske opozicije da ojača odnose sa Rusijom
Turska opozicija namerava da nastavi da razvija odnose sa Rusijom, koja je jedan od glavnih partnera Turske, izjavio je opozicioni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu tokom glasanja u drugom krugu predsedničkih izbora.
– Turska je zemlja koja je vekovima razvijala tradiciju državnosti na ovim prostorima. Svih ovih vekova Turska je obraćala pažnju na izgradnju posebnih odnosa sa svojim susedima. Osnivač Republike Turske Mustafa Kemal Ataturk je rekao: ‘Mir u kući, mir u svetu’. I u tom kontekstu želimo da Rusija bude jedan od naših najvećih saveznika – kazao je Imamoglu.
On je dodao da je opozicioni tim suštinski odlučan da jača odnose sa Rusijom, da vodi spoljnu politiku sa njom na najvišem nivou i da gradi odnose koji su odgovarajući i za Tursku i za Rusiju.
Glasao Erdogan
Aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan glasao je sa suprugom. Erdogan je pozdravio pristalice dok je glasao u Istanbulu, pozivajući Turke da glasaju na izborima. „
– Mislim da će proces prebrojavanja glasova danas biti veoma brz. Važno je videti takve izbore za predsednika za tursku demokratiju – rekao je aktuelni predsednik posle glasanja.
Glasao Kiličdaroglu
Kandidat za predsednika Turske Kemal Kiličdaroglu, lider turske opozicione Republikanske narodne partije glasao je sa suprugom u jednoj od prestoničkih škola.
Odziv birača veći nego u prvom krugu
Dok Turci izlaze na birališta, čini se da je izlaznost birača veća nego u prvom krugu.
Redovi se pomeraju prilično brzo jer je proces glasanja u drugom krugu mnogo lakši nego u prvom krugu, rekla je, jer Turci glasaju samo za predsednika i imaju izbor između samo dva kandidata.
Kada će biti objavljeni rezultati izbora?
Prema izbornim pravilima, prognoze o glasanju nisu dozvoljene sve dok turski izborni odbor ne ukine zabranu u noći glasanja.
Međutim, Visoki izborni odbor obično dozvoljava ranije izveštavanje. Rezultati će se verovatno pojaviti ranije nego 14. maja s obzirom na relativnu jednostavnost glasačkog listića.
Prvi preliminarni rezultati u prvom krugu izbora su objavljeni oko sat vremena nakon završetka glasanja.
Ministar pravde: Glasanje počelo bez prekršaja
Glasanje u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj počelo je bez prekršaja, očekuje se velika izlaznost birača, kazao je ministar pravde Bekir Bozdag.
– Glasao sam za stabilnu, mirnu budućnost naše zemlje. Prema do sada dobijenim informacijama, od početka glasanja nije registrovan nijedan prekršaj. Očekujem visoku izlaznost – rekao je ministar novinarima.
O bezbednosti izbora brine oko 600.000 policajaca
Oko 600.000 ljudi, 73 helikoptera i 61 bespilotna letelica brinuće o bezbednosti drugog kruga predsedničkih izbora u Turskoj, prenosi list „Hurijet“.
„Da bi drugi krug predsedničkih izbora prošao bez incidenata i obezbedio bezbednost, Ministarstvo unutrašnjih poslova budno budno pazi na celu zemlju. Ukupno 596.765 ljudi, uključujući 324.409 policajaca, 193.879 žandarma, 2.640 obalskih stražara, 58.648 radnika obezbeđenja i 17.189 dobrovoljaca raspoređeno je širom Turske. Osim toga, dežuraće 73 helikoptera, 8 aviona, 61 bespilotna letelica, 244 čamca“, navodi se.
Dodaje se da su imenovani „timovi za informacioni kriminal“ da nadgledaju moguće dezinformacije, „selektivna krivična dela“ i „provokativne objave“ na platformama društvenih medija.
Turci počinju da glasaju
Više od 64 miliona Turaka ima pravo da glasa na skoro 192.000 biračkih mesta, uključujući više od šest miliona onih koji su prvi put glasali 14. maja. Birališta se zatvaraju u 17:00 (16:00 po srednjoevropskom vremenu).
Biračka mesta su zvanično otvorena širom Turske.
Pružaćemo vam direktan prenos tokom celog dana, uključujući ažuriranja sa biračkih mesta, dešavanja u Turskoj i, naravno, rezultate.
Erdogan poručuje: “Dajete mi poverenje već 21 godinu, ja sutra dajem povjerenje Turskoj”.
Erdogan je optužiop protivkandidata Kiličdaroglua da otvara Tursku „LGBT“ idejama
– Kemal sve radi po nalogu Amerike, po Bajdenovim instrukcijama. Bajden mu je rekao da mora da sruši Erdogana, to znam. Glasačke kutije će dati odgovor i Bajdenu. Mi ćemo im pomutiti planove da nas otvore LGBT idejama. Kao što zaustavljamo trgovce drogom, bande, Kurdske i Fetulahove terorističke organizacije, takođe nam je dužnost da Tursku zaštitimo od LGBT-a – poručio je Redžep Tajip Erdogan.
Velike promene nakon izbora?
Glasanje će odlučiti ne samo ko vodi Tursku, zemlju članicu NATO-a sa 85 miliona stanovnika, već i kako se njome upravlja, kuda se njena ekonomija vodi usred duboke krize troškova života i kakav je oblik njene spoljne politike.
Turska ekonomija je u fokusu. Ekonomisti kažu da je Erdoganova neortodoksna politika niskih kamatnih stopa uprkos porastu cena dovela inflaciju do 85 odsto prošle godine. Kiličdaroglu je obećao da će se vratiti ortodoksnijim ekonomskim politikama i obnoviti nezavisnost turske centralne banke.
Što se tiče spoljnih poslova, pod Erdoganom, Turska je smanjila vojnu moć na Bliskom istoku i šire, uspostavila bliže veze sa Rusijom i doprinela do toga da odnosi sa Evropskom unijom i SAD postaju sve zategnutiji.
Turska i UN takođe su posredovali u dogovoru između Moskve i Kijeva o izvozu ukrajinske pšenice, a Erdogan je nedavno najavio poslednje produženje za dva meseca.
Situacija sa izbeglicama u Turskoj postala je značajna zabrinutost na ovim izborima. Zemlja je primila više sirijskih izbeglica nego bilo koja druga zemlja, ali sa ekonomskom krizom, ogorčenost je porasla protiv
Koliko su tačne ankete u Turskoj?
Turski posmatrači i glasači ostali su zbunjeni 14. maja nakon što su rezultati pokazali da Erdogan vodi ispred svog rivala sa zdravom razlikom, uprkos tome što je većina anketa pokazala da je opozicioni lider Kiličdarogalu pobedio aktuelnog predsednika za nekoliko procentnih poena.
Erdogan je dobio 49,51 odsto glasova, dok je Kiličdaroglu, lider Republikanske narodne partije (CHP), dobio 44,89 odsto, što je dovelo do drugog kruga.
U istraživanju sprovedenom od 6. do 7. maja, ugledni anketar Konda dao je procenu za Kiličdarogluu na 49,3 odsto i 43,7 odsto za 69-godišnjeg aktuelnog predsednika.
Istraživanje licem u lice koje je od 10. do 11. maja sprovelo skoro 4.000 ljudi od strane agencije Ork, predviđalo je potpunu pobedu u prvom krugu kandidata CHP-a sa podrškom od 51,7 odsto.
Sinem Koseoglu iz Al Jazeere, izveštavajući iz Istanbula, rekla je da ankete uopšte nisu baš pouzdane u Turskoj.
– Pre izbora, mnogi anketari su bili kritikovani i optuženi da svoju pridruženu stranku ili lidera pokazuju ispred. Na neki način, ovi izbori] okazuju da su anketari politizovani… i pokušavaju da utiču na birače – rekla je ona.
Biografije predsedničkih kandidata
Kemal Kiličdaroglu
Kemal Kiličdaroglu se rodio 17. decembra 1948. godine u gradu Tunčeli na istoku Turske. Otac mu je bio oficir, a majka domaćica.
Političar je tokom kampanje izjavio da pripada religioznoj manjini alavita. U slučaju da pobedi na predsedničkim izborima, on će biti prvi predstavnik alavita na čelu zemlje u kojoj dominiraju sunitski muslimani.
Nakon što je završio Ekonomski fakultet, radio je u Ministarstvu finansija Turske, a 1983. godine je postao zamenik direktora Generalne uprave za prihode Ministarstva finansija. Tokom 1991. godine je postao generalni direktor Fonda za socijalnu zaštitu zanatlija i malih preduzetnika, a godinu dana kasnije je bio direktor Fonda za socijalno osiguranje.
Kiličdaroglu je 1999. godine napustio državnu službu i napustio politiku. List „Ekonomik trend“ ga je 1994. godine proglasio „državnim činovnikom godine“.
Tri godine je posvetio predavanju i preduzetničkoj aktivnosti, od 1999. godine do 2002. godine je radio kao profesor na Univerzitetu Hadžetepe u Ankari, a zatim kao član saveta direktora banke „Turki is bankasi“.
Kiličdaroglu je 2002. godine postao član Narodno-republikanske partije i poslanik Velike narodne skupštine Turske. Nakon toga je ponovo izabran, a 2007-2010. godine je bio lider parlamentarne frakcije NRP i zamenik predsednika partije. Partiju je osnovao Mustafa Kemal Ataturk 1923. godine.
Predsednik Narodne-republikanske partije je postao 2010. godine. Podrška Kiličdarogluu u okviru partije je pobila sve rekorde: za njega je glasalo 1246 ljudi od 1250. Međutim, on nikada nije postao kandidat partije na predsedničkim izborima u Turskoj do ove godine.
Jedini put se Kiličdaroglu kandidovao na izborima za gradonačelnika Istanbula 2009. godine i izgubio od kandidata vladajuće Partije pravde i razvoja sa 36,8 odsto glasova. Njegov suparnik Kadir Topbaš je imao 44,7 odsto glasova.
Za to vreme, dok je bio na čelu partije, ona ni jednom nije uspela da pobedi Redžepa Tajipa Erdogana na predsedničkim i parlamentarnim izborima. Najveći uspeh su bili lokalni izbori 2019. godine, kada je kandidat NRP-a pobedio na izborima za gradonačelnika u Ankari i Istanbulu.
Redžep Tajip Erdogan
Potičući iz konzervativne političke tradicije, Erdogan je stekao reputaciju ličnosti koja izaziva podele u zemlji koju je 1920-ih osnovao Mustafa Kemal Ataturk po sekularističkim linijama.
On je nadmašio Ataturkovih 15 godina na vrhu Turske pre pet godina, postavši lider sa najdužim stažom koga zemlja poznaje. Godine 2014. postao je prvi predsednik izabran narodnim glasanjem, pobedivši na referendumu koji je koncentrisao vlast u rukama predsednika.
Erdoganova politička karijera može se pratiti od 1970-ih u Bejoglu, istanbulskom okrugu koji uključuje njegov dom iz detinjstva u Kasimpaši, četvrti radničke klase na padinama koje vode od blistavih prodavnica avenije Istiklal do voda Zlatnog roga.
Njegova prva politička uloga došla je 1976. godine kao šef omladinskog ogranka Bejoglu Partije nacionalnog spasa, na čelu sa Nedžmetinom Erbakanom, budućim premijerom koji se smatra Erdoganovim mentorom.
Godine 1994. godine postao gradonačelnik Istanbula, gde se pozabavio mnogim problemima sa kojima se grad suočava sa brzo rastućim stanovništvom, kao što su zagađenje vazduha, sakupljanje smeća i nedostatak čiste vode.
Ali, četiri godine kasnije, privukao je pažnju sudova zbog recitovanja kontroverzne pesme. To je dovelo do četiri meseca zatvora zbog podsticanja verske diskriminacije.
Izašavši iz zatvora u julu 1999. sa zabranom bavljenja politikom i dalje na snazi, Erdogan je dve godine kasnije osnovao Partiju pravde i razvoja (AK Partiju).
Petnaest meseci nakon osnivanja, partija je pobedila na izborima 2002. u pozadini finansijske krize. Zbog zabrane bavljenja politikom, Erdogan nije mogao da preuzme dužnost premijera do sledećeg.
Tako su počele dve decenije vlasti za koje su mnogi posmatrači rekli da su doživele dramatičnu promenu u Erdoganovoj politici.
UDARNA VEST.rs
