Sačekali su me ljudi koji su izgubili sve sve što su imali. Kristina nije dočekala maturu, Milan je bio policajac, divan dečak i mladić. Nije mrava zgazio. Naš narod kaže, kad vidite sliku, lepi kao jabuke, više neće ući u kuću.
Ovako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras obratio posle posete selima koje je zadesila stravična tragedija.
– Obećao sam ljudima da ću kao građanin Srbije, ali i kao predsednik za onog koji je to učinio, kao i one koji su ga naoružavali tražiti najveće moguće kazne. Posle toga sam u Duboni posetio kuću Milosava Todorovića, strašno jak čovek, neuobičajene hrabrosti. On i njegova supruga izgubili su predivnog mladića Dalibora (25). Ova porodica se bavi poljoprivredom, radio je teške poslove uvek.
– Do četiri ujutro su radili, ne kukaju, ne žale se, a izgubili su sve što su imali. Onda sam razgovarao sam sa porodicama Nemanje, Nikole, Lazara, Aleksandra i Marka. To je strašno kakav je masakr tu počinjen, ti ljudi žive, a ne žive. A danas koliko god da im je teško bez svoje dece, svi se nadaju da će Petar Mitrović preživeti, iako je on u veoma teškom stanju. Njegova porodica zna da ima najbolju negu, ali da je u jako teškom stanju.
– Svi ostali će preživeti, a mi se nadamo i Bogu molimo da i Petar preživi, to bi bila velika pobeda za naše malo selo Orašje. Ti ljudi su tražili samo najoštrije kazne. Samo to i ništa više. Ja ću se politički boriti u Evropi i u svetu, jer za ovo što je učinjeno u Beogradu, Malom Orašju i Duboni ne postoji druga kazna. Ne možete da ubijete monstruma makar on imao 13, 14 godina. Onaj ko je to doprineo mora da dobije najteže moguće kazne.
– Lepo dobije 20 godina, on posle 15 izađe i sa 36 godina živi normalno, ceo život, a ugasio 10 kuća, šta očekujete da ljudi traže.Šta me briga za udruženja, društva, mora da postoji pravda. Šta, treba da izađe i opet počini to? – rekao je predsednik naglasivši da će se dok je predsednik boriti za najteže moguće kazne.
O školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru
Predsednik Vučić rekao je da je obišao Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“.
– Posetio sam OŠ „Vladislav Ribnikar“ samo nemam potrebe nikome da se pravdam. Išao sam bez ijedne kamere, videli su me bez ijedne kamere. Jedinu fotografiju koju vidite slikana je telefonom. Bila je i direktorka škole. Upisao sam se u knjigu žalosti, obišao mesto zločina. Užasno je, jeziva tragedija, ali nemam potrebe da se pravdam bilo kome ko misli da ima monopol na bol i tugu. I da objašnjavam da imam troje dece, i da sam noćima plakao borio se kako i na koji način da donesemo mere i nešto promenimo. Kome da objašnjavam?
– Država o hiljadu stvari mora da se bavi, ali ljudi moraju da znaju da će pravda da bude zadovoljena. To je u ovom trenutku najvažnije, prenosi Kurir.
Predsednik je komentarisao to što pojedini roditelji traže da im deca više ne idu u ovu školu nakon tragedije.
– Deo roditelja misli tako, a veći deo roditelja i dece ne misli tako. Šta god kažu spremni smo da učinimo. Ja razumem roditelje koji traže da im deca ne idu tu, meni to ne izlazi iz glave.
– Razumem roditelje koji to traže, a opet deca moraju da idu u školu i da nastave da žive. Sve što mi kažu stručnjaci i roditelji, to ćemo da uradimo.
– U ovom trenutku imamo 37.200 oduzetih eksplozivnih cevi i minskih sredstava.
UDARNA VEST.rs
