Nema mnogo pravila kada je u pitanju udar groma, ako ne postoji adekvatna zaštita, to može da predstavlja opasnost na svakoj tački u gradu i u bilo koje vreme kada su olujni oblaci u blizini! Pa ipak, postoje mesta na kojima sigurno ne želite da se nađete u slučaju grmljavine.
Vodite računa da opasnost ne preti samo kada čujete gromove u neposrednoj blizini. Takozvana „pozitivna“ munja dovoljno je jaka da „dobaci“ i do dvadeset kilometara od olujnog oblaka. Ona je ređa i karakteristična po svom prodornom zvuku, koji je jači i čija tutnjava duže traje, kao da se nebo cepa na dva dela…
Najređa je loptasta munja, koja može da se javi bilo gde i čije kretanje je nepredvidivo. Može da iščezne ili eksplodira, zavuče se u dimnjak, pod vozilo ili doslovno uđe kroz prozor.
Ovo su pet najopasnijih tipova lokacija na kojima može da vas zatekne nevreme.
1. Kalemegdan
U pitanju je veliki, otvoren prostor, koji je čak i isturen iznad ušća dveju reka i kao takav veoma nezgodno mesto ukoliko vas u šetnji zatekne oluja.
Ako se baš nalazite u parku, izbegavajte istureno i visoko drveće i, uopšte, budite podalje od stabala. Najbolje je da izaberete mesto gde ima niskog rastinja, a najgore je da potražite zaklon ispod usamljenog drveta.
Srećom, Beogradska tvrđava ima mnogo prolaza u kojima možete da se sakrijete. Opasno je, međutim, posmatrati nevreme sa ivice bedema, odakle se, istina, pruža lep pogled na nadolazeći olujni oblak.
Pravila koja važe za Kalemegdan važe i za sve druge parkove i šume, a naročito za priobalje.
2. Dunavski kej
Dakle, kao što je već rečeno, priobalje je opasna zona, ali i velike vodene površine, generalno. Možda je jedno od najgorih mesta na kojima možete da se zateknete kad krene oluja – čamac.
Dunavski kej je, na primer, poprilično udaljen od zgrada i nezaštićen, ali svaka druga obala može biti opasna, pa i zemunski i savski kej, a naročito obala Savskog jezera, premda u jednom delu ovog izletišta postoje i gromobrani.
3. Groblje Lešće
Velika beogradska grbolja posebno su nezgodna mesta ukoliko se na njima zateknete tokom grmljavine. Ogromna površina bez većih objekata pravi je „magnet“ za munje. Nevolja je i što vam je potrebno neko vreme da dođete do bezbedne zone. Ako je moguće, uđite u crkvu, izbegavajte stabla i čučnite dok opasnost ne prođe.
Kao primer smo naveli groblje Lešće, koje se nalazi na popriličnoj visini, ali nisu mnogo bezbednija ni druga groblja, naročito Novo bežanijsko, Orlovača i Zbeg.
4. Brankov most
Brankov most prelaze mnogi pešaci, ali to ipak nije pametno ukoliko su u blizini olujni oblaci. Nema gromobrana, isturen je iznad reke, a na njemu ima mnogo metala. Elektricitet može da se prenese i duž ograde, pa je bilo kakvo naslanjanje posebno opasno.
Naravno, i ostale mostove trebalo bi izbegavati tokom nevremena.
To važi i za razne nadvožnjake i pešačke pasarele – one su izdignute, izgrađene od čelika, a u neposrednoj blizini često nema visokih obekata.
5. Tramvajska stanica na Novom Beogradu
Široki bulevari i otvoreni novobeogradski blokovi rizičnija su mesta u slučaju grmljavine od, na primer, starog Dorćola, gde su ulice mnogo uže, a zgrade zbijene jedna uz drugu.
Tako je tramvajska stanica, sa svojom metalnom kućicom, smeštena između traka širokih bulevara, poprilično opasno mesto u slučaju oluje. Takve stanice obično su okružene metalom – stubovi, ograde, šine…
Tačno je da je veća verovatnoća da će grom udariti u zgradu nego na ulicu, u banderu ili drvo, ali se rizik povećava u na mestima gde su zgrade podalje od pešačkih staza.
I ne treba pretpostavljati da će visoke zgrade „privući“ grom. Svaka zgrada ima gromobran projektovan tako da zaštiti nju i neposrednu okolinu. Ne postoji soliter ili gromobran koji ima moć da zaštiti čitav blok ili kvart.
UDARNA VEST.rs
